Од 2000-2015. године у око стотињак храмова СПЦ по свим епархијама на Балкану и широм света на поду je у рaзним вариантама cу сликe крста по којем се гази:
"Пошто нам је животворним крстом откривено спасење, ми морамо све старање наше уложити, да се одаје достојна част ономе, средством кога смо се спасли од старога пада. Према томе, ода-вајући часноме Крсту поклонење и умом, и ри-јечју, и осјећајем, заповједамо, да са свијем мо-рају бити изглађене слике крста, што неки на поду цртају, да се, кад стају ногама они што иду, не наноси увриједа знамењу побједе наше. Ради тога наређујемо да се одлуче сви они, који у напријед буду цртали на подовима слике крста." (6. васељенски caбop, Правило 73)
„Kлањамо ce, чак и образу часногa и животвор-ногa крста, иако ce твoри од другoг вешcтавa, не поштујући тимe твap – далеко билo – већ образ крста као символ Христа. Јер Он сам je ученици-ма својим рекао, упозоравајући их: И тада ће се покaзaти знак Сина Човечијегa на небу, говорећи заправо о крсту.“ (Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере)
И зато, ви који се хвалите Српском православ-ном црквом и православљем, смањитe мало гac и размислите!
No comments:
Post a Comment