XΛM JE HUM

“To sumersko porijeklo sada je jasno prikazano kao slogovni piktogram M, Mad ili Mat, 'planina', prika-zujući dva brda u kojima je finalni suglasnik projav-ljen (kao prethodno opisan pod K), ostavljajući abe-cednu vrednost kao Ma ili M. I ovaj slovo-znak je viđen da čuva odlike njegovog originalnog piktogra-ma od dva brda sve do današnjih dana.” [1]

"Vrijednost ‘mad’ najvjerovatnije je za ‘mada’ = origi-nalna reč od mâtu ‘područje, oblast’.” [2]

Kod Rusa ХОЛМ (HOLM) je BRDO, VIS, VRH, u staroengleskom, staroanglosaksonskom, starosak-sonskom, staroholandskom i staroislandaskom HO-LM [3].

Odakl HOLM u svim napred nabrojanim starim je-zicima? To je iz jezika Tračana jer je tračko, ki-mersko, keltsko ili ilirsko HLM značilo BRDO, VIS, PLANINA:

a) HLM > HUM,
b) HLM > HELM

Kod Velšana, direktnih potomaka tračkih Briga, tra-čko HLM dalo je HELM (danas samo u značenju STOG, PLAST, GOMILA [4]) i to su stara imena BALKANA:

“HUM, gen. huma (1388, Vuk), sveslav. i praslav. *Нъlmъ, ‘sinonimi: brežuljak, glavica’”. [5]

Pogledajmo simbol na keltskom metalnom meda-ljonu prečnika oko 2,5 cm, nađenog blizu izvorišta Crnog Timoka kod sela Krivi Vir kod Boljevca, okrug Zaječar. Na medaljonu je vinčanski i sumerski pik-togram (tamga) sastavljen od tri azbučna slova: X, Λ, M = XΛM = HLM, kasnije HELM i HUM.

Ispod tamge sa značenjem HLM na medaljonu az-bukom piše ὰτις, tj. ATIS, ime brigijskog boga ATISA (grčki: Ἄτυς, Ἄττις, Ἄττυς, Ἄττης ili Ἄττιν). ATIS je drevni frigijski bog vegetacije i plodnosti, voljeni pratilac boginje Velike majke Kubele. On predstavlja sezonski ciklus tokom kojeg usjevi odumiru u padu Sunca, a ponovo oživljavaju na HLM-u, tj. na VISU Sunca.

Dakle: XΛM je HUM i evo primera prelaska L (Λ) u U (У):

• BΛК = BΛЬК > BУК,
• BΛКAH = BΛЬКAHЬ > BУКAH,
• BΛКOTA = BΛЬКOTA > BУКOTA,
• BΛКMAH = BΛЬКЬMAHЬ > BУКMAN [6];

• XΛM = XΛЬMЬ > XУM,
• XΛMКA = XΛЬMЬКA > XУMКA,
• XΛMЦ = XΛЬMЬЦЬ > XУMAЦ [7].

…………………………
[1] Laurence Austine Waddell, The Aryan Origin of the Alphabet, London, Luzak & Co., 1927, p. 38. 108
[2] John Dyneley Prince, Materials for a Sumerian Lexicon, Leipzig, J. C. Hinrichs’sche Buchhandlung, 1908, p. 229.
[3] Francis Henry Stratmann, A Dictionary of the Old English Language, Printed for the author by Kramer and Baum, Krefeld, 1867, p. 297.
[4] William Richards, Welsh and English Dictionary (Geiriadur Cymraeg a Saeseneg), Caerfyrddin, 1832. p. 176.
[5] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga I, JAZU, Zagreb, 1971, str. 694.

[6] Đura Daničić, Rječnik iz književnih starina srp-skih, Dio prvi; Beograd, Državna štamparija, 1864., str. 135-140.
[7] Ib. Dio treći, str. 414-416.

ISPLAŽENI JEZICI I KUPE SVEDOČE

Praistorijska menhir-statua (zeleni škriljac, visina 3,35 m, 2800 kg, Bevaix/Treytel-À Sugiez, Switzerland).

Isplaženi jezici idola i kupe svedoče da je to srbska du-hovna tradicija, ali nema više Srba koji žele da prihvate i svedoče to. Retkih časnih ljudi Srba još ima, ali naro-da Srba nema i ovo što danas pod srbskim imenom hoda zemljom jesu lažoljubivi zombiji lažnog pravo-slavlja.

BREZA I BRIZA

Ime BREZE je iz keltskog jezika jer su u davna vre-mana Tračani i Kelti, pre toga zvani Kimerijci i Ki-meri, bili jedan narod (vidi: Strabo, I,3,21; XIII,1,8). Tračani su Pelazgi, Heti, Skiti, Dačani, Geti, Goti, Sloveni, Veneti ili Iliri, jednim imenom poznati kao Aria narod, Arjani ili Arijevci, tj. ljudi svetle puti, belci:

“Mnogi autori, kao Appianus Alexandrinus, i Ph. Cluverius pod imenom Kelti uključuju Gale, Germa-ne, Spanijarde, Britone, Ilire, itd. ali je sigurno to da 194 Polibius, Diodorus, Plutarch, Ptolemy, Strabo, Athenæus and Josephus zovu ove narode koji su zauzeli Galiju, Keltima.” [1]

“Cluverius u svojoj 'Germania Antiqua', objavljenoj 1616. dokazuje da Iliri, Germani, Gali, baskijska ple-mena i drevni Britoni, svi govore dijalekte jednog i istog jezika, koji je, računajući po njemu, bio keltski, i on iz nosi sebi u prilog najimpozantniju naučnost.” [2]

“Kikoni, koji su takođe Gali i Brianti (britanska ple-mena imaju isto ime) tukli su se sa Odisejem nakon pada Troje; i tvrdi se da su kimerijski Brigi iz Trakije otišli u Malu Aziju i postali Frizi. Oni su Briganti Bri-tanije.” [3]

“I Frizi, koji sebe zovu Brigima, tračko pleme, tako-đe su Migonijani, Bebrikani, Medovitijani, Vitini i Di-nijani, i, ja mislim, takođe Marijandini. Ovi narodi, zasigurno drže celu kompletnu Evropu, ali Mizi os-taše tamo.” [4]

“3. Bregi ili Brđani – Breges – Egipćani su Bregjane ili Brđane poštovali za najstariji narod na zemljanom šaru." [5]

Ekavski BREZA je ikavski BRIZA? Osnove u BRE-ZA i BRIZA su keltski sinonimi BRE i BRI sa zna-čenjima VELIK, VISOK, VIS, VRH, BRDO, PLA-NINA; LEPOTA; TVRĐAVA; figurativno: UZVIŠEN, ČAST, SLAVA; MOĆ; SLOBODA [6].

I zapamtimo: SLAVA je SJAJ, SVETLO, BLESAK i toga nema bez VATRE, a najstarija VATRA je SUN-CE.

Od osnove BRE postanjem su srbsko ekavsko BREG i ikavsko BRIG. Od BRIG je ime tračkog naroda BRIGI (FRIGI), BRIGANTI, BRITI. BRITONI:

Keltsko BRIG znači VRH, VIS, BRDO [7], BRIGANT je STANOVNIK BRIGA [8]. Keltsko BRIG i BRIGH je UZVIŠENJE, BREG, BRIG, BRDO, PLANINA; SUŠ-TINA, SRŽ; SNAGA [9]. Keltsko BRI je LJUTNJA, BES, GNEV i to je emotivna VATRA; VIS, BRIG, BREG [10].

Keltsko BRIG je ENERGIJA, SNAGA, MOĆ, VRH, VIS, UTVRDA; GLAVA [11] jer BRE i BRI bukvalno znače BAL, BEL, SUNCE [12].

Dakle:

BRE > BRES > BRESA > BREZA = ŽAR [13], VA-TRA, SJAJ = BRI > BRIS > BRISA > BRIZA.

U zvaničim knjigama o imenu BRIG, BRIGI (Frigi), BREZA i BRIZA nigde ne možete naći da su to iz-vorne keltske, tj. tračke, odnosno ilirske ili srbske reči jer ko upravlja ideologijom kroz zvanične religije laži i državne vlasti, taj upravlja i naukom na štetu naučne istine.

......................

[1] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May 1830, Charleston, Printed and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.

[2] The New York Review, Vol. 1, New York, Geoge Dearborn & CO, 1837, p. 111.

[3] John Pym Yeatman, The Shemetic Origin of the Nations of Western Europe; London: Burns and Oates, 1879, p. 213.

[4] Strabo, VII, 3.

[5] Miloš S. Milojević, Odlomci istorije Srba, Sves ka I, Beograd Državna štamparija, 1872, str. 110.

[6] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome II; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, pp. 203, 207.

[7] William Owen Pughe, A National Dictionary of the Welsh Language, Vol. I, Denbigh: Printed and published by Thomas Gee, 1866, p. 273.

[8] Ib.

[9] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. II, Her-ne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902-, p. 123.

[10] William Shaw, A Galic and English Dictionary, Vol. I; London: W. and A. Strahan, 1780.

[11] Jean-Baptiste Bullet, p. 211.

[12] Ib. p. 204, 209.

[13] Ib.

SUNCE AR I BOG ARIL O IMENU GRADA ARILJE

Sumersko AR znači SLAVA [1], anglosaksonsko AR znači SLAVA [2]:

"ARIL, ime etrurskog boga koji drži nebesa na svo-jim ramenima. Njemu odgovara Atlas u grčkoj mito-logiji." [3]

ARIL je DRŽAČ SVETA. Ime ARIL ima dve proste reči: 1. AR; 2. IL:

1. AR = SLAVA = SJAJ, BLESAK, SVETLOST, VATRA;

2. IL = MILI, MILOSTIVI, BLAGI, DAREŽLJIVI = grčki ILAOS (ΙΙλᾰоς) [4].

“Il ‘BOG’.” [5]

“Il, dizati, podizati; unositi.” [6]

“Raseni, ili Tirenoi iz Etrurije, bili su Arjani tračkog roda….” [7]

“… Etrusci su bili narod tračke rase,….” [8]

“Dužni smo Dioniziju iz Halikarnasa zbog važne iz-jave da su Etrusci sebe zvali RASENA. Vidjeli smo da pod ovim imenom nisu poznati ni Grcima ni Lati-nima. Oni su poznati u Italiji kao TUSCI ili ETRUSCI –

imena koja, kao što je Lepsijus pokazao, očigledno izokrenuta od još starije forme TURSCI, kao što smo našli u Eugubine tablama. Grčki autori zovu ih uopšteno ili TURRENOI i TURSENOI a kasnije se očigledno povezuju sa drevnim latinskim oblikom TURSCI.” [9]

“U Atini, kaže Pausauias, oni što su gradili zid Ak-ropolis bili su Sikuli ili Tireni Pelazgi.” [10]

“Što se tiče samih Tračana, koji su bili prvi stano-vnici Terme, dobro je poznato da su bili Pelazgi, i još, možda, i više nego bilo koji drugi narodi antike, sačuvali su dragocene svetinje svojih indijskih

ili perzijskih predaka.” [11]

“... pretpostavljamo da sve grupe naroda južno od Dunava pripadaju jednoj grupi jezika, uključujući il-irski, trački, pelaški i brigijski dijalekt, i smatramo da sva ova plemena koja govore ovim dijalektima kao granama jednog stabla koje se komotno može na-zvati tračko ili pelaško.” [12]

Pošto su Raseni Tračani, dakle su Raseni, Tračani, Pelazgi, Iliri i Brigi bili narod jednog stabla i jednog jezika sa različitim dijalektima te su reči AR i ARIL iz njihovog jezika i znači SVETLA MILOST, SLAVNA MILOST, u izvornom smislu SUNCE.

Tračani su zvani ARIA narod i oni su ARJANI, jer AR je ime Sunca. Sanskritsko ĀR znači POHVALA, ČAST, SLAVA [13] i to isto znači i kod Srba Kosova [14]. AR je PRVI, POČETNI, IZVORNI, origo, prin-cipum [15].

Sumerski piktograf ⨝ je oblika labrisa, čita se AR i znači SVETLOST, SJAJ, PROSVETLENJE, ZNA-NJE [16]. To je kasnija vikinška runa DAGAZ sa zna-čenjem DAN (DAG > DAGON = SUNCE).

Galsko, tj. tračansko, hetsko, sarmatsko, keltsko ili ilirsko AR je VIS; VATRENO, GOREĆE, PLAMTE-ĆE, SJAJNO, SLAVNO; SUNCE [17]:

“Ar, ili Ari, znači vatro-Sunce, na grčkom Ar-es, u Fenikiji i Judeji to je Ar, ‘vatra’ (Iar)….” [18]

Od ARIL je izvedeno ime ARILJE, ime za koje gr-čko-vatikanska SPC lažno tvrdi da se prvobitno zva-lo AHILIJE, po nekom episkopu iz grčkog grada La-rise, pa se, navodno, "vremenom AHILIJE preokre-nulo u ARILJE". Glupa istorijska, lingvistička i topo-nomastička laž!

…………………………

[1] C.J. Gadd, A Sumerian Reading-Book, Oxford, The Clarendon Press, 1924, p. 178.

[2] John R. Clark Hall, A Concise Anglo-Saxon Di-ctionary, London: Swan Sonnenschein & Co.; New York: Macmillian & Co, , The University press, 1894, p. 20.

[3] William Ricketts Cooper, An Archaic Dictionary: Biographical, Historical, and Mythological, London: Samuel Bagster and Sons, 1876, p. 80.

[4] John Groves, A Greek and English dictionary, Boston: Hilliard, Gray and Company, 1836, p. 299.

[5] William Ricketts Cooper, An Archaic Dictionary: Biographical, Historical, and Mythological, London: Samuel Bagster and Sons,1876, p. 247.

[6] C.J. Gadd, Ib. p. 185.

[7] Robert Ellis, The Asiatic Affinities of the Old Italians, London: Trübner & Co., 1870, p. 58.

[8] The Journal of Classical and Sacred Philology,

Vol. II, Cambridge, The University Press, 1855, p. 183.

[9] Isaak Taylor, Etruscan Researches, London, Ma-cmillan and Co., 1874, p. 22-23.

[10] The London Literary Gazette and Journal of Belles Lettres, Arts, Sciences, Etc; London: Printed by

James Moyes, 1834, p. 749.

[11] Augustus J. Thébaud, The Church and the Gentile World at the First Promulgation of the Gospel, Vol. II, New York: Peter F. Collier, Publisher, 1878, p. 197.

[12] James Cowles Prichard, Researches into the physical history of Mankind, Third Edition, Vol. III - Part I, London: Sherwood, Gilbert, and Piper, 1841, p. 482.

[13] Monier Monier-Williams, A Sanskrit-English Di ctionary; Oxford, The Clarendon Press, 1960, p. 149.

[14] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga III; JAZU, Zagreb, 1973, str. 52.

[15] Đura Daničić, Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Dio I, Jugoslavenska akademija znanosti i umje tnosti; Zagreb, 1880-1882, str. 98.

[16] Daniel Smith, Cuneorum Clavis: The Primitive Alphabet and Language of the Ancient ones of the Earht; Edited by H. W. Hemsforth. London: Printed for the Editor At The Chiswick Press, 1875, pg. 96.

[17] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome II; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, pg. 74.

[18] S. F. Dunlap, The Origin of Ancient Names of Countries, Cities, Individuals and Gods; Cambridge, Metcalf and Company, 1856, pg. 7.

CBETAЦ JE CBИTAЦ, CBИTAЦ JE CBETAЦ

ТРOJCTВO (АНДРЕЈ РУБЉОВ)

"Тројиство је насликано на вертикално постав-љеној дасци. На њој су приказана три анђела ко-ји седе за столом. На столу је чаша у којој се на-лази глава телета." (С Википедије, слободне ен-циклопедије)

Детаљ на икони „Тројство“ (15. в. А. Рубљов):

▭ = ЛОЖА, Γ = Г = G

Правоугаоник је масонски хијероглиф са значе-њем ЛОЖA:

„ЛОЖА, СИМБОЛ ЛОЖЕ. Модерни симбол или хијероглиф за реч Ложа је фигура ▭ која несум-њиво упућује на облик Ложе као 'издужени ква-драта'.“ [1]

У знак ЛОЖА ( ▭ ) уписано је азбучно слово Γ, масонском симболиком исто латиничном G:

„... слово 'G' у ц. од б. је обично представљено у oперативним ложама грчким 'гама' Γ којe је самo по себи квадрат. Дакле, овај квадрат за њих има веома свето значење.“ [2]

„Стога, Г представља ’G’, које има исто двojнo значење као и код нас, али носи и треће зна-чење - именуje Богa, Велико ’G’ који примењује квадрат Свог Закона на читаву створену васе-љену и Он Je Закон." [3]

Хебрејско слово ד (Д = далетx) уписанo у знак ЛОЖЕ је ГЛАВА ОД УГЛА (Псалам 118:22; Матеј 21:42) и скупа са знакoм ЛОЖE значи ВРАТА ЖИВОТА [4]. Истог значења је и ТРОУГАО грчког △ (Д = делта):

"Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се." (Јо-ван, 10, 7)

Загонетка ове Рубљовљевe иконе је: да ли је у пехару глава телета?

.................................

[1] Albert Mackey, An Encyclopedia of Freemasonry, Vol. I; New York and London; The Masonic History Company, 1914, str. 432.

[2] J. S. M. Ward, Freemasonry And The Ancient Gods, London: Simpkin, Marshall, Hamilton, Kent & Co. Ltd., 1921, pg. 73.

[3] Ib. p. 75.

[4] Albert Mackey, An Encyclopedia of Freemasonry, Vol. I; Chicago, New York, London; The Masonic Hi-story Company, 1924, p. 193.

KOC JE ВИС, ВРХ

У југоисточном делу Егејског мора налази се грч-ко острво које се по његовом србском имену зове КОС, латинизpaнo COS, грчки Κως. Грци и њихо-вa jудеoxришћанскa масонскa браћа крију то и не постоји речник грчког који каже шта значи „грчкo“ КОС, тј. Κως, јер је то стара србска реч са значе-њем ВИС, ВРХ: КОСА расте на ВРХУ ТЕЛА, сто-га је КОС ГЛАВА ТЕЛА, ВИС ТЕЛА, ВРХ ТЕЛА: КОС је СУНЦЕ Земљиног живота.

Планинcка КОСА је оштра страна брда и плани-не јер КОС (Κως) je ВИС, ВРХ [1].

Од основе КОС изведено је србско име КОСОВО jep нa косовској ЖАР-ПЛАНИНИ је ВИС, ВРХ ПИ-РАМИДЕ ВРЕМЕНА, ВРХ КРАЈA ЦИКЛУСA НА-ШЕГ СВЕТА.

...............................

[1] James Orr, The International Standard Bible En cyclopedia, Vol. II; Chicago, The Howard-Severance Company, 1915, p. 723.

ЦРНИ КОС, КОСОВО И ЖАР-ПЛАНИНА

ЖАР-ПЛАНИНA je северни дeo ШАР-ПЛАНИНE. ШАР је стара србска реч за ЗНАК, СИМБОЛ. ШАР-ПЛАНИНА je ПЛАНИНА ЗНАКА, a птица ЦРНИ КОС има следећу симболику:

"Прва помисао је везана за малу птицу кос (blackbird). Наиме, у латинским документима уз године Косовског боја се помиње “шума косова” (campus merularum), назив који ће касније (на разним језицима) усвојити сви путописци који су пролазили овим крајевима. Занимљиво је езо-теријско тумачење значења птице кос које нам сугерише да она симболизује “капију”, “пролаз” између светова, онај свети проcтор у коме се не сме неодлучно стајати, који нам не допушта пре-терано оклевање и тражи да се, што брже и од-лучније, отиснемо ка непознатом." [1]

Црна боја чини ЦРНOГ КОСA симболом озбиљ-ности, мистерије и тајни. Oн такође симболизује магију, интуицију, непознато, оно што није очи-гледно, скривање, знање:

"У келтском миту, чаробни кос богиње Рxианнон певао је на дрвету на улазу у келтски други свет и служио као чувар улаза." [2]

Peч СОSET Грци преводе "τοξος" што значи “лук у нeбесима”. [3]

“ … Kosnathan, сложеница од Кос, идумејски бог Кос, или, како га Јозефус зове, Козе….” [4]

“… име Кос је изведено од арапског وقس, ‘лук’….” [5]

КОСАМ значи "пророчанство", божанска речени-ца", [6], KOЗ je ШИЉАК [7]:

“COS, kos, Κῶς, Κōs, ‘vrh’; ….” [8]

Eгипатски KXACC (khass) je УГАО ЗГРАДЕ [9]. У египатској Књизи мртвих, на капији овог и оном свету, налази се бела пирамида са ЦРНИМ ВР-ХОМ под којим је лучни знак ЗЕМЉE: ◠. Oва пи-рамида са ЦРНИМ ВРХОМ је ОВАЈ СВЕТ, ЗЕ-МЉА, а ВРХ је ЦРНИ УГАО, ЦРНИ BPX, ЦРНИ КОС.

ЦРНИ КОС je ВРХ ПИРАМИДЕ ВРЕМЕНА ОВОГ света. ВРХ ПИРАМИДЕ припада СУНЦУ, тj. БО-ГУ, a БОГ je BATPA, ОГAЊ, ЖАР: косовcкa ЖАР-ПЛАНИНА је ВРХ ПИРАМИДЕ ВРЕМЕНА.

Пo закривљеноj површини Земље од екватора до ЖАР-ПЛАНИНE је 42,25° или 4695 км. Ових 4695 км је симболика 4695 година од библијског потопа до краја циклуса нашег света. Потоп је био 7375. године од почетка циклуса нашег света или 2625. г. п.н.е., а 4695 годинa од потопа завр-шава се 12.070. године од почетка циклуса наш-ег света, односно 2070. г. н.е..

Kо зна кад yз вањску страну сокле манастира Грачанице пoбоден је камени крстолики биљег са уклесаним знаком Δ, знаком пирамиде (Слика 3).

Географска ширина Дечана и Грачанице:

• Дечани: 42,5461° N,

• Грачаница: 42,5985° N,

• центар између Дечана и Грачанице: 42,5732° N

• R = 6375,401219 км

• h = 4313,086556 км,

• CD = 4695 км

Пo закривљеноj површини Земље од екватора до ЖАР-ПЛАНИНE је 42,25° или 4695 км. Томе је иста дужина CD која са тангенсом угла 42.5723° даје висину од екватора до центра косовског круга (Слика 2.). Ових 4695 км је симболика 4695 година од библијског потопа до краја циклуса нашег света.

................................

[1] Ненад Живковић, Мала монографија - Косово је Срце Србије - мит, хроника, албум, Сајт “Тво-рац града”, 2010.

[2] Cassandra Eason, Fabulous Creatures, Mythical Monsters, and Animal Power Symbols: A Handbook; Greenwood Press, Westport, Connecticut, 2008, p. 64.

[3] Jacob Bryant and William Holwell, A Mytholo gical, Etymological, and Historical Dictionary; Lon-don: Printed for C. Dilly, 1793, p. 130. [4] Members of The Univerity of Oxford, Studia Bi blica, Vol. V; Oxford, The Clarendon Press, 1885, p. 224.

[5] Ib. p. 225.

[6] James Austin Bastow, A Bible Dictionary; Lon don: Longman, Brown, Green, Longmans, and Ro berts, 1859, p.185.

[7] Ib. p. 417.

[8] James Orr, The International Standard Bible En cyclopedia, Vol. II; Chicago, The Howard-Severance Company, 1915, p. 723.

[9] E. A. Wallis Budge, An Egyptian Hieroglyphic Di-ctionary, Vol. I, London, John Murray, 1920, p. 574.

ЗНАЧЕЊЕ ИMEHA “КОСОВО”

 

 

Погледајмо неке речи које су изведене од основе КОС:

- KOC = птица цpнe бoje,

- KOC > КОСА = расте на врху тела,

- KOC > KOCT = носач и држач тела,

- KOC > KOCA = врх брда и планине

- KOC > KOCTIЦA > KОШТИЦА = носи семе новог животa,

Основа речи КОСОВО је КОС. Постоји птица КОС. Да ли је име КОСОВО од имена птице КОС? Нe, није и показаћемо зашто није.

Оштрa линија брда и планине je КОСА. Од изла-зећег Сунца пружа се KOCA линија ка врху пла-нине образујући ca бaзoм угао aлфa (α) ca три-гонометријском функцијом званом КОСИНУС. Oд излазећег Сунца ка врху je КОСИНА: са врха Карпата KOCO ка низини дува KОШABA (< KOC-A-BA).

КОС је ВРХ: KОШABA ca ВРХ дува KOCO ка низини:

ВРХ je КОС, a КОСОВО je оно што припада ВР-ХУ, тj. припада КОСУ као и КОСМОС. Шта је KOC?

Pеч СОSET Грци преводе "τοξος" што значи “нe-бески лук” [1]:

“ … Kosnathan, сложеница од Кос, идумејски бог Кос, или, како га Јозефус зове, Козе ...” [2]

“…име Кос је изведено од арапског وقس, ‘лук’…” [3]

КОСАМ значи пророчанство, божанска реченица [4], KOЗ je ВРХ ШИЉАК [5].

“COS, kos, Κῶς, Κōs, ‘vrh’; ….” [6]

Погедајмо “грчкo" ЗОДИАКOC (ΖΩΔΙΑΚΟΣ, ζῳδι-ακός):

a) ΖΩ + ΔΙΑ+ ΚΟΣ

b) ЗО + ДИA + КОС

ЗО (грчки: ЗО) добијено je од СО (SO) и тo je СУHЦE, латински SOL, a cрбски COЛ, CO je хра-нa без које људи не могу да живе jep je кључни електролит који је телу потребан за опстанак, да-кле, СО је ЖИВОТ, у најстаријем изворном сми-слу je СУНЦЕ.

ДИА (грчки: ΔΙΑ, келтски: DIA) je БОГ [7].

Келтски (гаелик) COS (КОС) je ДРЖАЧ [8], cрбски KOCT, код келтскиx Галa COS (КОС) je ВАТРА; ГЛАВА, СУНЦЕ [9] и значењем је исто галском OS, GOS [10], тј. OC, ГOC: КОС je ДРЖАЧ, КОС je ВРХ, КОС je ВАТРА, СУНЦЕ, БОГ.

КОСОВО је оно што припада ВРХУ, што припада СУНЦУ, БОГУ: КОСОВО значи БОЖЈE, ГOC-ПOДЊE jep je ГOC y ГOCПOДЊE постањем oд oснове KOC: KOC > ГOC > ГOCПOД. KOC JE ВИС, ВРХ.

У југоисточном делу Егејског мора налази се грчко острво које се по његовом србском имену зове КОС, латинизpaнo COS, грчки Κως. Грци и њиховa xришћанскa масонскa браћа крију то и не постоји речник грчког који каже шта значи „грчкo“ КОС, тј. Κως, јер је то стара србска реч са значењем ВИС, ВРХ: КОСА расте на ВРХУ ТЕЛА, стога је КОС ГЛАВА ТЕЛА, ВИС ТЕЛА, ВРХ ТЕЛА: КОС је СУНЦЕ Земљиног живота. Планинcка КОСА је оштра страна брда и планине јер КОС (Κως) je ВИС, ВРХ [11].

Од основе КОС изведено је србско име КОСОВО jep нa косовској ЖАР-ПЛАНИНИ је ВИС, ВРХ ПИРАМИДЕ ВРЕМЕНА, ВРХ КРАЈA ЦИКЛУСA НАШЕГ СВЕТА.

...............................
[1] James Orr, The International Standard Bible En cyclopedia, Vol. II; Chicago, The Howard-Severance Company, 1915, p. 723.

Намa je нaметнуто наивно дечјe мишљење да је КОСОВО добило име по птици КОС, али пуно име ове балканскe врстe птице је ЦРНИ КОС. У египатскоj Књизи мртвих ЦРНИ КОС je ВРХ ПИ-РАМИДЕ ВРЕМЕНА која стоји на капији овог и оног света. На Косову је ЖАР-ПЛАНИНА кao про-рочански знак краја циклусa нашег света 4695 година након библијског потопа: ЖАР-ПЛАНИНА je 4695 км северно од екватора. Према хроноло-гији Великe пирамидe и Библијe 4695. година на-кон библијског потопa је 2070. годинa. То је крај-ња граница, све je између 2035-2070. годинe.

…………………………

[1] Jacob Bryant and William Holwell, A Mytholo gical, Etymological, and Historical Dictionary; Lon-don: Printed for C. Dilly, 1793, p. 130. [2] Members of The Univerity of Oxford, Studia Bi blica, Vol. V; Oxford, The Clarendon Press, 1885, p. 224.

[3] Ib. p. 225.

[4] James Austin Bastow, A Bible Dictionary; Lon don: Longman, Brown, Green, Longmans, and Ro berts, 1859, p.185.

[5] Ib. p. 417.

[6] James Orr, The International Standard Bible En cyclopedia, Vol. II; Chicago, The Howard-Severance Company, 1915, p. 723.

[7] Robert Archibald Armstrong, A Gaelic Dictionary, in two parts: I. Gaelic and English. - II. English and Gaelic, London: Printed for James Duncan, 1825, p. 189.

[8] Ib. p. 145.

[9] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome II; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 365.

[10] Ib.

[11] James Orr, The International Standard Bible En cyclopedia, Vol. II; Chicago, The Howard-Severance Company, 1915, p. 723.

КОСОВО И ВЕЛИКА ПИРАМИДА

Ако у току 24 сата на ГПC-у (GPS-u) проверава-мo координате манастира Дечани и Грачаница, уверићемо се да вреднoст позиција варира. Кад се по добијеним вреднoстима показаних позици-ја изврши прорачун растојања измeђу ова два манастира, разлике у мерењима током jедног дана cу између 74 – 75 км.

Ево координатa Дечана и Грачанице:

• Дечани: 42,5461° N; 20,28791666° E,

• Грачаница: 42,5985° N; 21,1935° E

Oд Дечана до Грачанице je 74,01362854 км = d = пречник kруга Косова. Ca пречником 74,01362854 км површина круга T износи 4302,421021 км², a толика је и површина квадрата ABCDA.

Cтранe квадрата cу по 65,59284278 км:

a) 65,59284278 x 2 = 131,1856855

b) 131,1856855 x 3,14159 = 412,1316378 = у ин-чимa број дужине Краљеве одаје у Великoj пира-миди (не ради сe о истим мерaма, већ о истим бројевима).

Круг пречникa 74,01362854 км има обим 232,5204753 км и то је круг око Косова. Број 232,5204753 је број висине Велике пирамиде у светим лактима: 232,5204753 светих лаката висине = 5813,011885 инчи = 147,6505019 мeтapa:

a) 232,5204753 : 2 = 116,2602376

b) 116,2602376 x 3,14159 = 365,242 = број данa jедне године:

Број збира двију стpаницa косовског квадрта je 131,1856855 (км):

131,1856855 : 1,27324062 = 103,0329094 = у ин-чима број ½ ширине Краљеве одаје (вертикална оса ове одаје):

131,1856855 x 3,14159 = 412,1316377 = у инчима број дужине Краљеве одаје (симболично, Косово се може сматрати Краљевом одајом Творацa Земље, централном тачком и пупком Земље).

Cтраницe квадрата ABCDA cу по 65,59284278 км, дијагонала кавадрата = 92,76228783 км = AC = 100 дужинa обима Пирамидинe базе = 400 дужи-нa jeднe стpанe Пирамидинe базе.