PO SVETOM SAVI RIMOKATOLICIZAM NIJE JERES

Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička, manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 273.

Pre raskola 1054. godine Crkva je bila jedna i sve-totajinski ostala jedna, jer Rimokatolicizam za Pra-voslavnu crkvu nije jeres, niti je Pravoslavlje jeres za Rimokatoličku crkvu, samo su jedni drugima šiz-matici ili raskolnici.

Raskolu, tj. podeli Crkve, uzork je neko neslaganje u vrhu uprave i to nije podela zbog nečijeg pog-rešnog ispovedanja vere, nije podela zbog jeresi. Kao dokaz tome evo Pravila iz Zakonopravila sv. Save koje je on po Pravilu Drugog vaseljenskog sabora održanog 381. prenio, istumačio i po tom Pravilu obavezao svoje episkope, sveštenike i čla-nove Crkve na sledeće:

"Правило 5. Западних епископа догма је да Оца и Сина и Светога Духа за једнобитне и за једно божаство исповедају, јер то изложивши, на сви-тку написаше. те да буде од свих добро прихва-ћено." [1]

Iz pomenutog dogmata o Svetoj Trojici, usvojenog od Crkve Rima i potvrđenog na Drugom vaseljen-skom saboru, proizilazi da filiokve za Pravoslavnu crkvu ne može biti jeres pošto Sveti Duh ishodi od Oca, dakle ishodi i od Sina jer su Otac, Sin i Sveti Duh jednosuštni (tako je u pravoslavnom Simbolu vere definisano). Samim tim tvrdnja da Sveti Duh ishodi samo od Oca za Crkvu je jeres, svejedno što je po u Pismu Isus rekao da od Oca ishodi (Jovan 15:26 ). To je i bio razlog da srpski patrijarh Porfirije marta 2024. prokune pravoslavne.

U Carigradu 879-880. bio je Osmi vaseljenski sabor na kojem su i rimokatolici učestvovali i tada je rimo-katoličko učenje da Duh Sveti ishodi i od Sina za-jednčki oglašeno i osuđeno kao jeres. Ne dugo na-kon toga Crkva je poništila taj sabor, jer su se našli u ćorsokaku prihvativši mnogo ranije rimokatoličku dogmu o Svetoj Trojici po kojoj su Duh i Sin jed-nosuštni Ocu i, pošto su jednosuštni, iz toga prizilazi da Duh ishodi i od Sina.

Evo po definicije Svetog Save šta je jeres, a šta raskol:

"Правило 1. Јеретик је онај ко је по вери туђ, а онај ко је по неком мање важном питању туђ – тај је расколник. Они, пак, непокорни који саку-пљају ове или оне – ти су лодцрковници који су се сами одвојили од Саборне цркве и, створивши другу. засебно се сакупљају. Крштење од јере-тика се не прима. а од расколника и од подцр-ковника – примa. " [2]

Da bi neko crkveno učenje bilo oglašeno za jeres, mora postojati zvanična odluka Vaseljenskog sabo-ra, a filiokve nikad od priznatih Vaseljenskih sabora nije oglašeno za jeres i zato su pravoslavci i rimo-katolici jedni drugima samo raskolnici , tj. šizmatici, a ne jeretici, krato rečeno: sve do Zakonika cara Dušana Rimokatolicizam i grko-nemanjićko PRA-VOVERNO KRSTJANSTVO jedna su Crkva.

U Dušanovom zakoniku Rimokatolicizam je defini-san kao LATINSKA JERES, a PRAVOVERNO KR-STJANSTVO imenuje se kao HRISTJANSTVO, da bi u moderno doba bilo nazvano PRAVOSLAVLJE. Ovde treba imati na umu da je car Dušan proglasio autokefalnu Crkvu sa prvim srbskim patrijarhom ne-zavisnim od romejske, odnosno grčke Crkve (nakon ubistva Dušanovog sina kralja Uroša, kralj Vukašin i knez Lazar ukidaju ovu autokefalnu srbsku Crkvu).

Podela, raskol ili šizma 1054. god. nije zbog jeresi, nego zbog neslaganja uprave u Vatikanu i uprave u Konstantinopolju, ali je i to opet usalgašeno Spo-razumom u Balamandu 1992. godine obostranim priznavanjem apostolskog prejemstava sveštenstvu i priznavanjem Svetih tajni. Ugovorom u Raveni 2007. god. kad su pomesne Pravoslavne crkve pri-znale papi staro kanonsko pravo prvenstva među patrijarsima.

Administracije su i dalje podijeljene jer papa traži da bude prvi nad patrijarsima, a ne među patrijarsima, tj. traži apsolutnu vlast nad patrijarsima i episko-pima, a ovima to ne odgovara jer bi im papa mogao komandovati, kažnjavati ih, svrgavati, raščinjavati i kad god poželi nekog od njih isključiti iz Crkve.

P.S. Iz Sarajevskog prepisa Zakonopravila Sv. Save (14. vek): ovo ne postoji u prepisima iz 13. veka, do-pisano je, falsifikovano! U prepisima iz 13. veka Rimokatolicizam nije jeres, nego Crkva, Zbog toga SPC nastoji da Savino Zakonopravilo u prevodu Miodraga M. Petrovića iz 2004. godine, a po pre-pisima iz 13. veka, postane nedostupno javnosti ka-ko na Internetu, tako u knjižarama i bibliotekama. Na internetskim stranicama Google Books i Internet Archive bila su po dva primjerka Petrovićevog pre-voda, ali su trudom SPC i njenih "poštenih vjernika" sve knjige krajem proljeća 2026. izbrisane.

..............................
[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Sa-ve; Eparhija žička, manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 273.
[2] Ib. str. 499-501

ŽEZLO BELOG VIDA

SUNCE je VID, DAN je BELI VID ili SVETI VID (beli = sveti). Najduži dan godine, dan nad svim danima je dan letnjeg solsticija u prvom danu leta, danu du-godnevice: to je SVETI DAN SVETOG VIDA ili VI-DOVDAN. Jedan od simbola tog dana je žezlo Sve-tog Vida prikazano na priloženim fotografijama.

P.S. Ne postoji BOG u LJUDSKOM LIKU, ne postoji BOG SVETOVID, ne postoji BOG PERUN ni BOG VELES ni CRNOBOG niti je BOG bilo ko ili bilo šta što se u ljudskom liku predstavlja za BOGA. BOG OTAC je SVESNA KREATIVNA ENERGIJA (DUH), BOGINJA MAJKA je svesni kreativni element (ET-AR, NEBESKA VODA, VODA), a svi niži solarni bo-govi i božanstva jesu metafore Sunčeve energije i nebeskih tela u različitim godišnjim dobima na koja u poslednjem vremenu i ljudski faktor negativno uti-če. Lažni BOGOVI su VANZEMALJCI i DEMONI.

PEČAT ISTINE NA SVA MOJA OTKRIĆA

Tragajući za istinom dešifrovao sam mnoge kodove Velike piramide i Biblije našavši direktnu matema-tičku vezu između mjera Piramide, Solomonovog hrama i Zemlje. Prvi sam u svijetu progovorio o mo-tivu isplaženog jezika na stećcima i arjanskim ido-lima Sunca i sunčanih božanstava širom Evrope i dijelovima Azije.

Otkrio sam neke nepoznanice iz istorije Srba, raz-riješio neke etimološke nedoumice srbskoga jezika i objasnio stare tajne solarne simbologije. Sve što sam radio, radio sam radi istine. Znanje oslobađa istinu i ko ide putem istine, ide putem Života.

SUNCE JE REČ (LOGOS)

Ovako počinje Jovanovo jevanđelje:

"U početku bijaše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč be-še Bog. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše svetlost ljudima. I sve-tlost sja u tami i tama je ne obuze." (Jovan 1, 1-5)

BOG je rodio ISUSA koji reče za sebe da je PUT, ISTINA I ŽIVOT (Jovan 14:6). Galsko IES znači PUT, TRAK i to je sunčev ZRAK, ZRAKA životvorni PUT od Sunca do zemlje. Englesko YES znači DA, TAČNO, ISTINA, gotski JAH [1] (JAH > JAHVE).

Za Crkvu ISUS je REČ i za ovaj smisao Grci koriste reč LOGOS (λόγος). Od srbske osnove LOG je reč LOŽITI (vatru). Za svakodnevnu govornu reč Grci koriste svoju reč λέξη (LEKSI), a ne LOGOS. Grčko λόγος (LOGOS) Latini prevode kao VOX, ORATIO, tj. GLAS, GOVOR [2]. Dakle grčko LOGOS je SVEČANI GLAS, SVEČANI GOVOR, tj. VATRENI GLAS, VATRENI GOVOR na koji se slušaoci LOŽE, emotivno POTPALJUJU I PALE. LOG je VATRA, nebeska vatra je SUNCE.

REČ, tj. LOGOS, poistvećuje se sa BOGOM STVO-RITELJEM koji je ŽIVOT, a ŽIVOT beše U SVET-LOSTI. Dakle: REČ = BOG = ŽIVOT = SVETLOST = DAN. Govori se o ZEMLJI i njenom ŽIVOTU koji zavisi od SUNCA koje je SVETLOST koja stvara, rađa, hrani, štiti i održava život na Zemlji.

Šta je REČ ili grčko LOGOS?

Petar Skok kaže da REĆI, REČEM, REKNEM poti-če od pretpostavljenog sveslavenskog i praslaven-skog *REK- koje je dalo starocrkvenoslavensko RE-STI, *REKÇ [3] (Ç = Ċ, Ć).

Velški RHEÇ [4] ili RECH (čitaj se: REĆ) znači NA-SILAN PROBOJ, BUKA, IZVEŠTAJ; PRDEŽ [5], ar-morićanski RICHIA [6]. Zbog "PRDEŽ" biva sme-šno, ali ako se zna da divovske buktinje Sunčeve plazme u gromoglasnim eksplozijamma bukvalno bi-vaju ISPRDNUTE iz Sunca, to i nije smešno. Na-ziv PRDEŽ je postanjem od starog PERDES u ko-jem osnova PER znači VATRA, SJAJ, SEV: san-skritski PERU je PLAMEN, VATRA, SUNCE [7]. Nije li PERUN bog MUNJA I GRMLJAVINE i koliko je svojom grmljavinom PERUN daleko od PERDES? Kad GRMI, PERUN PERDI.

Galsko RECH (čitaj se: REĆ) je BAL, BEL ili SUN-CE [8], RECHAIN znači SIAJ, BLISTANJE; PUCA-NJE; PRAVITI JAKU BUKU, PROIZVODITI ODJEK [9]. Kad neko ljuto i glasno zbori, zar ne kažemo da GRMI i JAKA REČ pogađa kao GROM, zar ne?

Osnova RE u galskom RECH znači KRALJ; KRA-SOTA; OBILNO; SUNCE [10]. I galsko REC je SUNCE [11]:

REC = REK > REKTI > RECI (litvansko "rėkti" je "vrištati").

Srbsko REČ je MISAO materijalizovana u fizičku formu kao ZVUK, a ZVUK je mehanički BUK, VAL ili TALAS koji se širi kroz etar, plazmu, plinove, tekuću ili čvrstu materiju u obliku titranja čestica i prenosi energiju BEZ PRENOSA MASE. Grafički prikazana REČ je ❨ ili ◠, govor je ❨❨❨❨❨❨ ili ◠◡◠◡◠◡. Sunčeve reči su elektromagnetnI ta-lasi koji u vidu svetlosti stižu od Sunca na zemlju. Naše uši ne čuju Sunčevu buku, ali moderni as-tronomski aparati i te kako čuju. Sunce govori: huči i buči, puca, grmi i "prdi" izbacujući plazmu u kosmos i prema Zemlji:

"Starosedioci Srednje Amerike predstavljali su Sun-ce kao ljudsku glavu okruženu raspršenim zrakama i sa velikim otvorenim ustima. Ovaj solarni simbol bio je raširen u celom tom kraju. U ovoj predstavi jezik je isplažen, što znači da Sunce živi i govori." [12]

Po jevanđelisti Jovanu ISUS je REČ, tj. LOGOS. Hebrejsko ime ISUSA je JEŠUA (יֵשׁוּעַ) i hebrejsko ĒŠ (אֵשׁ) u imenu JEŠUA značI VATRA [13], dakle: hebrejskI JEŠUA, grčkI ΙΗΣΟΥΣ (Ιησούς), latinskI IJESUS, engleskI JESUS, velški IESU, srbskI ISUS bukvalno znači VATREN.

Hebrejsko JEŠ isto je galskom IES sa značenjem PUT, TRAKA, LINIJA, ZRAKA [14]. Od IES ili JES je srbsko JEZ: IES = JES > JEZ (svaka bodlja je "zra-ka"). VelškI IESU je ISUS, a IESIN znači ZRAČEĆI, BLESTEĆCI, SLAVAN; DIVAN, PRAVEDAN [15]. ISUS je metarora SUNCA.

Sanskritski ṚIĆ znači SLAVITI, SJATI, SVETLETI; SVETLO, SJAJ [16] (srbsko ekavsko REČ ikavski je RIČ). ṚIĆ ili ṚIĆA je PRINC, sin SUNIKE [17]. ṚIĆ je epitet INDRE, vedskog VRHOVNOG BOGA [18].

..............................

[1] Walter W. Skeat, A Concise Etymological Dic-tionary of the English Language; Oxford, The Cla-rendon Press, 1884, p. 573.

[2] Henry George Liddell and Robert Scott, A Greek-English Lexicon, Oxford: The Clarendon press, 1883, p. 901.

[3] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga III, JAZU, Zagreb, 1973, str. 120.

[4] William Owen Pughe, A Dictionary of the Welsh Language, Vol. II, London: Printed for E. Williams, 1803.

[5] W. Owen Pughe, A National Dictionary of the Welsh Language, Denbigh, Published by Thomas Gee, 1873, p. 443.

[6] Ib.

[7] Monier Monier-Williams, A Sanskrit-English Dic-tionary, Oxford, The Clarendon Press, 1960, p. 648.

[8] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 300.

[9] Ib.

[10] Ib. p. 298, 299.

[11] Ib. p. 299.

[12] William Tyler Olcott, Sun Lore of all Ages: a Collection of Myths and Legends Concerning the Sun and Its Worship; Putnam's Sons, New York; The Knickerbocker Press, London, 1914, pg. 297.

[13] Merrill C. Tenney, The Zondervan Pictorial Bi-ble Dictionary, Regency Reference Library, Grand Ra pids, Michigan, 1967, pg. 283.

[14] Jean-Baptiste Bullet, Ib, p. 42.

[15] W. Owen Pughe, Ib. p. 257.

[16] Monier-Williams, A Sanskrit-English Dictionary; Oxford, The Clarendon Press, 1872. p. 179.
[17] Ib.
[18] Ib.

TRISKELION JE ZNAK TROJSTVA

Srbski župan Stefan Prvoslav Tihomirović (1171-1220. g.) upravljao je Budimljem (današnja sjevero-istočna Crna Gora). Bio je ktitor manastira Đurđevi Stupovi u kojem je i sahranjen. Njegova nadgrobna ploča ukrašena je srbskim znakom TROJKA ili TROJSTVO, sanskritski TRIKA [1], galski TRIATH [2], kod Grka TRISKELION ili TRISKEL.

.............................

[1] Monier Monier-Williams, A Sanskrit-English Dictionary; The Clarendon Press, Oxford, 1899, p. 461.

[2] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 444.

GEOMETRIJA I SUNCE

Mere:

a) d = 1 km,
b) S = 3,14159 km = broj Pi,
c) 3,14159² = 9,869587728
d) površina kruga S = površina kvadrata KLMNK,
e) KL = 0,886226551 km

Razmera:

0,886226551 x 500.000 = 443.113,2756 km:

443.113,2756 x 9,869587728 = 4.373.345,347 km = obim Sunčevog kruga,

4.373.345,347 : 3,14159 = 1.392.080,235 km = dužina Sunčevog prečnika.

"Geometrija je postojala pre stvaranja. Kroz geometriju pročišćava se oko duše." (Platon)

"Geometrija je postojala prije Stvaranja. Ona je suvečna s umom Božjim. Geometrija je dala Bogu model za stvaranje. Geometrija je Bog lično." (Johan Kepler, astronom)

Nauka je jedina istinita veronauka, sve druge su zablude, greške i laži! Sve će da se resetuje kroz rešeto i nasitnije sito istine: 2035 - 2070. godine.

ISTINA ISPLAŽENOG JEZK BOGA SUNCA I BOGOVI LAŽI

Godine 1932. godine arheolog Miloje M. Vasić da-tira svoja otkrića na iskopavanju Vinče:

“Kulturni sloj u Vinči, moćan 10,5 m., imaće se, pre-ma tome, razdeliti, na osnovi karakterističnih odlika, u tanje slojeve kojima će odgovarati kraći vremenski periodi u vremenskom interval od oko 1600 godine pre Hr. do oko 600 godine po Hr.” [1]

Na Dan sv. Save 27. januara 1938. godine arheolog Miloje Vasić izriče svoje finalno datovanje Vinče:

“Moje datovanje osnivanja Vinče u doba prelaza iz 7. u 6. vek pre Hr. naišlo je na opoziciju drugih nau-čnika. Ostajući pri svome datovanju Vinče, ja ne mogu na ovom mestu, zbog oskudice prostora dis-kutovati tako krupno i vano pitanje o datovanju pre-istorijskih kulturnih predmeta i pojava u Dunavskoj Dolini.” [2]

Pošto su se svi predali lažima pa i Srbi, Vinča je od germanske škole datovana na 5500-3500 g. p.n.e.

Motiv isplaženog jezika na arjanskim, tj. tračkim, od-nosno kimerskim idolima Sunca i sunčanih božan-stava traje od Gobekli Tepe kulture, kulture Le-penskog Vira, Vinče, njoj bliskih i mladih kultura pa kroz sva vremena do kraja 19. vijeka na stećima u Srbiji.

Hrišćani i muslimani Balkana i cijele Evrope odriču se svog vedskog kulturno-istorijskog i duhovnog na-slijeđa jer se protivi unipolarnim globalističkim ideo-logijama njihovih lažnih bogova.

.............................

[1] Miloje M. Vasić, Preistoriska Vinča I.; Beograd, Izdanje Državne štamparije, 1932, str. 97.

[2] Miloje Vasić, Dunavska Dolina i Italija u gvoz-denom dobu; Starinar, Treća Serija, Knjiga XIII, Dr-žavna Štamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1938, str. 30.

VINČANSKI ANTROPOMORFNI KRST (ANKH)

Koštani amulet vinčanske kulture, Medvednjak, Smederevska Palanka; Foto: Milorad Stojic, Najlepše lice neolita, HERAedu, Beograd, 2024.

Sumerski: ✳ = DINGIR = ZVEZDA; BLEŠTEĆI; NE-BESA; BOG.
Egipatski: ANKH = ŽIVOT.

KAKO JE DRUIDSKI ŠTAP PATVOREN U SAVINO ŽEZLO

Sa puta u Jerusalim sv. Sava je donio ovaj štap, navodno je to štap Save Osvećenog.

Jedini na svetu sačuvani druidski štap sa kristalnom kuglom na vrhu nalazi se u riznici manastira Mi-leševe, premda neki tvrde da se čuva u Istorijskom muzeju u Beogradu i vele da je ovaj štap Sava do-bio u Jerusalima kao potvrdu srpske arhiepiskopije, iako to ni jedan od Savinih biografa ne pominje ovaj štap.

Poznato je da su štapovi sa kristalnim kuglama bili deo opreme paganskih prvosveštenika, a takve ku-gle su i veštice koristile. Nije poznato da je bilo koji crkveni prvosveštenik imao žezlo sa kristalnom ku-glom jer je to rekvizit druida i vračeva.

Kao arhiepiskop sv. Sava je bio kanonski vrlo strogi ortodoksni zilot koji je slao vojsku na srbske staro-verce i krstjane dvoverce. I zamislimo takvog Savu da se šeta po crkvi i oko crkve sa žezlom sa kris-talnom kuglom za prizivanje onostranih magijskig sila i čudesa? Nema logike, zar ne? Suprotna je i kanonima i zdravoj logici!

Na vrhu štapa je hrastovi žir sa kapom u ruskom stilu sredine srednjeg veka ukrašena pravilno raspo-ređenim dragim kamenjam i filigranskim peltama, tj. srbskim ocilima. U sada pozlaćenom žiru je kugla od gorskog kristala. U potpuno pravilnom rasporedu celom površinom kugla je brušenjem ukrašena istih mera romboidnim simbolima kosmosa i Boga: ◆. Velika je misterija kako je geometrijski pravilno istih mera i čime u romboidne simbole glatko izbrušena cela površina kristalne kugle?

Monasi su originalni okov zamenili novim u koji su ugravirali himne sv. Savi i stihove Tropara Veznese-nju Gospodnjem. Ono što su se, da 'prostite, dobro zajebali, je da su iz srednjovekovnog Savinog vre-mena zvano i pisano ПPABOBѢPИЮ napisali ПPA-BOCЛABЇЮ: grčko ΟΡΘΟΔΟΞΙΑ (Ορθοδοξία) Sava prevodi i piše kao PRAVOVERJE, a termin PRA-VOSLAVLJE nije postojao u Savino vreme.

Bilo kako bilo, orginani druidski štap monasi su osa-katili, a novi štap pretvaraju "žezlo sv. Save" uvija-jući ga u još jedno "crkveno predanje", tj. u još jednu crkvenu laž. Da li je na fotografijama original i nje-gova malo drugačija replika, ne znam, ali po zvani-čnoj priči radi se o jednom štapu.

RADOST, SUNCE I VATRA

RA + DOST > RADOST

a) RA = SUNCE, DAN, SVETLO; BOG SUNCA [1];

b) DÔST = PRIJATELJ [2].

RADOST = SUNCE PRIJATELJ, SVETLI PRIJA-TELJ, SJAJNI PRIJATELJ.

U egipatskom RA (hijeroglif: ⊙) znači SUNCE, BOG SUNCA, ali šta znači u srbskom pa imamo RAS, RASA, RASENI, RAŠANI, RASKOŠ, RAŠ-LJE, RAČVE, RAKLJE, itd?

U centralnoj Bosni postoji riječ RARATI sa znače-njem ZADIRKIVATI, DRAŽITI, LJUTITI [3], a RARA je ZADIRKIVANJE, IZAZIVANJE LJUTNJE, dakle je RA duševna VATRA. RARATI bukvalno znači POT-PALJIVATI (emotivnu) VATRU. To je dokaz da je kod starih Srba RA značilo VATRA, a gdje je VATRA, tu je SJAJ, SVJETLO, TOPLOTA i najpreča i prva VA-TRA je SUNCE.

Kad bi Srbi iz svog jezika izbacili sve riječi pos-tanjem i značenjem vezane za Sunce (kao što je izbačeno RA, RARA i RARATI), nestalo bi srbskog jezik, a bez jezika nema ni naroda.

..............................

[1] E. A. Wallis Budge, An Egyptian Hieroglyphic Dictionary, Vol. I, London, John Murray, 1920, p. 417-418.

[2] Đura Daničić, Rječnik hrvatskoga Ili srpskoga je-zika, Dio II; Zagreb, Knjižarnica Jug. akademije L. Hartmana (Kugli i Deutsch), 1884-1886., str. 679.

[3] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga III, JAZU, Zagreb, 1973, str. 109.