OLIVERA LAZAREVIĆ RODILA AMURATA

     

Zarobljeni Bajazit u Timurovom kavezu.

    Mnogo je sakriveno i iskrivljeno srpske istorije radi ovog ili onog crkvenog kulta. Ovdje ćemo saznati zašto despot Stevan, sin Lazarev i Miličin i brat sultanije Mileve (Olivere), nakon totalnog poraza turskog sultana Bajazita 1402. godine nije htio da se oslobodi Turaka i da gradi Srbiju, nego je spasio Bajazitove sinove i time spriječio totalnu propast Turaka:

   “Posle ove prve poraze, jamačno bi već Bajazit pregazio bio Mađarsku, da ga u tom preduzeću nije predupredila bolest, a posle Timur han mongolski.

     Ovaj silni zavojevač, pošto je svu Aziju osvojio, podiže se, da još i Anadol (malu Aziju) pokori. Kod Angore, 20-tog Jula 1402 ugledaše se ova dva osvajačka plemena. Na čelu 800000 Mongola stajaše Timur, a 120 hiljada Turaka (30000 Srba pod despotom Stevanom (visokim) Lazarevićem) predvođaše sam Bajazit.

     Od poraza Atilina kod Salona ne bejaše takva gomila vojnika na jednom mestu i u jednom broju prikupljena. I ovaj užasan boj svrši se konačnom porazom turske vojske i sam Ilderim Bajazit sa njegovom najmilijom ženom Milevom, ćerkom kneza Lazara, dopade ropstva, u kom je na godinu dana docnije od muke presvisnuo.¹

     To bejaše najzgodniji trenutak za hrišćane a na ime za Srbe, da se za navek oproste Turaka. Jamačno bi bili i propali Turci, da nije srpski despot Stevan sa opasnošću svoga života spasio bio Bajazitove sinove (Engel’s Geschichte von Serbien und Bosnien strana 369. Stylus cancell. Hung. Per Sebast. Listhium Cibiniens. Anno Dom. 1553, str. 264).

     Vidi se da u žilama ovoga jadnog despota nije tekla srpska krvca, u njegovoj glavi ne bejaše ponikla misao, da spase Srpstvo i da osveti narodne mučenike od Kosova.²

     I sami turski istoriopisci, po Hameru i Lamartinu, priznaju onu veliku uslužnost Visokog Stevana prema Osmanovoj svetoj porodici.

----------------------
¹ Held Und Corvin Weltgeschichte II Band. S. 651.
² Lamartins Geschichte des Türkischen Reiches.

      Nije ova uslužnost Stevanova po sve nepolitična i glupa bila iako mu je Bajazit bio šurak, jer svaka pomoć ukazana neprijatelju svoga plemena, bejaše ubitačna za svoj narod.

     Visokog Stevana možemo smatrati kao vinovnika sviju užasa, sto osiljeni Turci naneše srpskom narodu u docnija vremena.

     Despot Stevan imađaše u svojoj ruci, da bude tvorac srpskoj sjajnoj budućnosti. Da Stevan nije bio ograničenog uma, danas bi srpska država merodavna bila u redu jevropskih velikih sila.” (1)

      Nije Stevan bio ograničenog ume, nego je razlog bio spasavanje Bajazitovog i Milevinog sina Murata II, Stevanovog sestrića:

     “Osim toga Pajazit uze si za ženu Milevu kćer Miličinu. Njezinoj liepoti za ljubav zaboravljao je Pajazit na svoj koran, a u njeje se pravoslavje nedirao.” (2)

        “Milica malo poslije smrti svoga muža nedaleko od Kruševca sazida manastir Ljubostinje, gdje se i ona, pokle opazi Stiepana već zdriela za vladanje, zatvori sa mnogo udovica, svojih muževa lišenih na Kosovu, i tude umrie 11. stud. godine 1405. kao kaludjerica. Čim se Milica svoje vlasti okani stade STIEPAN LAZAREVIĆ sam vladati svojom zemljom, i pošav u Bosnu, oženi se tamo kćerom Tvrdka, kralja bosanskoga, i odvede ju uz sjajnu pratnju u svoj stolni grad Biograd na Dunaju.” (3)

     “Po smrti Vuka Brankovića (1398.) izagna Stiepan sinove Vukove Gjurgja i Lazara iz Srbije, a oni prieko Dalmacije otidoše k Pajazitu, ne bi li jih uveo u otčeve zemlje. Ali Pajazit, rad Milieve, kćeri Lazareve, svoje žene, ne prista na njihove zahtieve, te tako ona dva brata ostadoše pri dvoru Sultanovu čekajući zgodnija doba.” (4)

        “U ratu s Tamerlanom Stiepan i brat mu Vuk odvedoše dovoljnu silu u pomoć Turičnu, i u bitki na angorskom polju (26-28 srp. 1402.) Stiepan je s Bajazitovim sinom vodio predvojsku i junački uzmicao pred neizmiernom silom tatarskom. Tamo se nađoše i oba brata Brankovića. Sva četiri padoše napokon u tatarske ruke, te i Stiepanova sestra Sultanica Mileva; no oni pobiegoše iz tamnice i čudnovato se spasiše, bižuć u Carigrad, gdje ih car liepo primi, a poslie u Metelin (Marciana. God. 1402).” (5)

        “Amurat, sin Bajazitov od Milieve, čim se dokopa carstva turskoga sklopi mir i savez sa Stiepanom svojim ujcem, a Stiepan dade mu za ženu Maru sestru Gjorgja Brankovića, te tako se jako usnaži njihova ljubav.” (6)

        Srpsko MILEVA je sinonim latinskom OLIVERA (og grčkog ἐλαία). Keltski korijen MIL- u MILIN, isti je korijenu MIL- u srpskom MILO (drago), MILEVA i originalno znači SJAJNO, ŽUTO (7), a keltsko MILIS je SLATKO, MILO, PRIJATNO, ELEGANTNO (8), što je u keltskom gaeliku MILEANTA (9).

…………………………
     (1) Prof. Gavrilo Vitković, Kritički pogled na prošlost Srba u Ugarskoj; Glasnik Srpskog učenog društva, Knjiga XI, Sveska XXVIII starog reda; u Beogradu u Državnoj štampariji, 1870, str. 34-35.
      (2) Sime Ljubić, Ogledalo književne poviesti jugoslavjanske, Knjiga 1; Riečki Emidia Mohovića Tiskarski kamen. Zavod, 1864, str. 191.
      (3) Ibid. str. 191-192.
      (4) Ibid. str. 192.
      (5) Ibid.
      (6) Ibid. str. 193.
      (7) Robert Williams, Lexicon Cornu-Britannicum; Llandovery: Roderic; London: Trubner & Co., 1865, pg. 255.
     (8) William Shaw, A Galic and English Dictionary, Vol. I; London: W. and A. Strahan, 1780.
     (9) Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. II; Herne Bay: E. Macdonald & Co., The Gaelic Press, 1902-, pg. 655.