Po kanonima Ortodoksne (Pravoslavne) Crkve jeretici su jedno, a raskolnici su drugo:
"Правило 1. Јеретик је онај ко је по вери туђ, а онај ко је по неком мање важном питању туђ – тај је расколник. Они, пак, непокорни који сакупљају ове или оне – ти су лодцрковници који су се сами одвојили од Саборне цркве и, створивши другу. засебно се сакупљају. Крштење од јеретика се не прима. а од расколника и од подцрковника – примa. " [1]
Za Ortodoksnu crkvu katolicizam ne spada u jeres, nego su raskolnici, jer samo Vaseljenski sabor neko učenje može oglasiti i osuditi kao jeres, a rimsko filiokve (Filioque) nikad nije saborno oglašeno i kao jeres osuđeno od nekog Vaseljenskog sabora.
U vrijeme pape Jovana VIII (872-882) i carigradskog patrijara Fotija 879-880. u Carigradu je održan Osmi vaseljenski sabor na kojem je saborno sa rimokatoličkim predstavnicima osuđena jeres filiokve [2], ali su kasnije obe Crkve taj sabor prećutno odbacile i više se ne spominje ni kao sabor, a nekamo li kao Osmi vaseljenski sabor. Tako ni ni Sveti Sava u svom Zakonopravilu pored nekih jeresi uopšte ne pominje rimokatolicizam kao jeres [3], čak ih ne pominje ni kao raskolnike. Dakle je to do 1054. bila jedna i ostala jedna Crkva sa dva rituala u vršenju misterija i dvije posebne administracije.
................................
[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 499-501.
[2] Episkop Dr Nikodim Milaš, Osmi vaseljenski sabor; Hrišćanski život, mesečni časopis za hrišćansku kulturu i crkveni život, Godina četvrta, Broj 3; mart 1925, Srpska Manastirska Štamparija, Sremski Karlovci, 1925, str. 97-114.
[3] Miodrag M. Petrović, Ib.
No comments:
Post a Comment