Pre raskola 1054. godine Crkva je bila jedna i sve-totajinski ostala jedna, jer Rimokatolicizam za Pra-voslavnu crkvu nije jeres, niti je Pravoslavlje jeres za Rimokatoličku crkvu, samo su jedni drugima ši-zmatici ili raskolnici.
Raskolu, tj. podeli Crkve, uzork je neko neslaganje u vrhu uprave i to nije podela zbog nečijeg pog-rešnog ispovedanja vere, nije podela zbog jeresi. Kao dokaz tome evo Pravila iz Zakonopravila sv. Save koje je on po Pravilu Drugog vaseljenskog sabora održanog 381. prenio, istumačio i po tom Pravilu obavezao svoje episkope, sveštenike i čla-nove Crkve na sledeće:
"Правило 5. Западних епископа догма је да Оца и Сина и Светога Духа за једнобитне и за једно божаство исповедају, јер то изложивши, на свитку написаше. те да буде од свих добро прихваћено." [1]
Iz pomenutog dogmata o Svetoj Trojici, usvojenog od Crkve Rima i potvrđenog na Drugom vaseljen-skom saboru, proizilazi da filiokve za Pravoslavnu crkvu ne može biti jeres pošto Sveti Duh ishodi od Oca, dakle ishodi i od Sina jer su Otac, Sin i Sveti Duh jednosuštni (tako je u pravoslavnom Simbolu vere definisano). Samim tim tvrdnja da Sveti Duh ishodi samo od Oca za Crkvu je jeres, svejedno što je po u Pismu Isus rekao da od Oca ishodi (Jovan 15:26 ). To je i bio razlog da srpski patrijarh Porfirije marta 2024. prokune pravoslavne.
U Carigradu 879-880. bio je Osmi vaseljenski sabor na kojem su i rimokatolici učestvovali i tada je ri-mokatoličko učenje da Duh Sveti ishodi i od Sina zajednčki oglašeno i osudjeno kao jeres. Ne dugo nakon toga Crkva je poništila taj sabor, jer su se našli u ćorsokaku prihvativši mnogo ranije rimo-katoličku dogmu o Svetoj Trojici po kojoj su Duh i Sin jednosuštni Ocu i, pošto su jednosuštni, iz toga prizilazi da Duh ishodi i od Sina.
Evo po definicije Svetog Save šta je jeres, a šta raskol:
"Правило 1. Јеретик је онај ко је по вери туђ, а онај ко је по неком мање важном питању туђ – тај је расколник. Они, пак, непокорни ко-ји сакуп-љају ове или оне – ти су лодцрков-ници који су се сами одвојили од Саборне цркве и, створивши другу. засебно се сакуп-љају. Крштење од јеретика се не прима. а од расколника и од подцрковника – примa. " [2]
Raskolu, tj. podeli Crkve, uzork je neko neslaganje u vrhu uprave i to nije podela zbog nečijeg pog-rešnog ispovedanja vere, nije podela zbog jeresi. Kao dokaz tome evo Pravila iz Zakonopravila sv. Save koje je on po Pravilu Drugog vaseljenskog sabora održanog 381. prenio, istumačio i po tom Pravilu obavezao svoje episkope, sveštenike i čla-nove Crkve na sledeće:
"Правило 5. Западних епископа догма је да Оца и Сина и Светога Духа за једнобитне и за једно божаство исповедају, јер то изложивши, на свитку написаше. те да буде од свих добро прихваћено." [1]
Iz pomenutog dogmata o Svetoj Trojici, usvojenog od Crkve Rima i potvrđenog na Drugom vaseljen-skom saboru, proizilazi da filiokve za Pravoslavnu crkvu ne može biti jeres pošto Sveti Duh ishodi od Oca, dakle ishodi i od Sina jer su Otac, Sin i Sveti Duh jednosuštni (tako je u pravoslavnom Simbolu vere definisano). Samim tim tvrdnja da Sveti Duh ishodi samo od Oca za Crkvu je jeres, svejedno što je po u Pismu Isus rekao da od Oca ishodi (Jovan 15:26 ). To je i bio razlog da srpski patrijarh Porfirije marta 2024. prokune pravoslavne.
U Carigradu 879-880. bio je Osmi vaseljenski sabor na kojem su i rimokatolici učestvovali i tada je ri-mokatoličko učenje da Duh Sveti ishodi i od Sina zajednčki oglašeno i osudjeno kao jeres. Ne dugo nakon toga Crkva je poništila taj sabor, jer su se našli u ćorsokaku prihvativši mnogo ranije rimo-katoličku dogmu o Svetoj Trojici po kojoj su Duh i Sin jednosuštni Ocu i, pošto su jednosuštni, iz toga prizilazi da Duh ishodi i od Sina.
Evo po definicije Svetog Save šta je jeres, a šta raskol:
"Правило 1. Јеретик је онај ко је по вери туђ, а онај ко је по неком мање важном питању туђ – тај је расколник. Они, пак, непокорни ко-ји сакуп-љају ове или оне – ти су лодцрков-ници који су се сами одвојили од Саборне цркве и, створивши другу. засебно се сакуп-љају. Крштење од јеретика се не прима. а од расколника и од подцрковника – примa. " [2]
U Dušanovom zakoniku Rimokatolicizam je defini-san kao LATINSKA JERES, a PRAVOVERNO KR-STJANSTVO imenuje se kao HRISTJANSTVO, da bi u moderno doba bilo nazvano PRAVOSLAVLJE.
Podela, raskol ili šizma 1054. god. nije zbog jeresi, nego zbog neslaganja uprave u Vatikanu i uprave u Carigradu, ali je i to opet usalgašeno Sporazumom u Balamandu 1992. godine obostranim priznava-njem apostolskog prejemstava sveštenstvu i prizna-vanjem Svetih tajni. Ugovorom u Raveni 2007. god. kad su pomesne Pravoslavne crkve priznale papi staro kanonsko pravo prvenstva među patrijarsima.
Administracije su i dalje podijeljene jer papa traži da bude prvi nad patrijarsima, a ne među patrijarsima, tj. traži apsolutnu vlast nad patrijarsima i episkopi-ma, a ovima to ne odgovara jer bi im papa mogao komandovati, kažnjavati ih, svrgavati, raščinjavati i kad god poželi nekog od njih isključiti iz Crkve.
[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička, manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 273.
[2] Ibid. str. 499-501.
No comments:
Post a Comment