ZAŠTO FILIOKVE NIJE JERES

 ZA ONE KOJI NE ZNAJU

Crkva je bila jedna bila i ostala jedna, jer rimo-katolicizam za Pravoslavnu crkvu nije jeres, niti je pravoslavlje jeres za Rimokatoličku crkvu, nego su jedni drugima šizmatici ili raskolnici.

Raskolu, tj. podjeli Crkve, uzork je neko admini-stracijsko neslaganje u vrhu uprave Crkve i to nije podjela zbog nečijeg pogrešnog ispovijedanja vjere, nije podjela zbog neke jeresi. Kao dokaz tome evo Pravila iz Zakonopravila Svetog Save koje je on po Pravilu Drugog vaseljenskog sabora održanog 381. prenio, istumačio i po tom Pravilu obavezao svoje episkope, sveštenike i članove Crkve:

"Правило 5. Западних епископа догма је да Оца и Сина и Светога Духа за једнобитне и за једно божаство исповедају, јер то изложивши, на свит-ку написаше. те да буде од свих добро при-хваћено." [1]

Iz pomenutog dogmata o Svetoj Trojici usvojenog od Crkve Rima i potvrđenog na Drugom vaseljen-skom saboru proizilazi da filiokve za Pravoslavnu crkvu ne može biti jeres pošto Sveti Duh ishodi od Oca, dakle ishodi i od Sina, jer su Otac, Sin i Sveti Duh jedinosuštni (tako je u pravoslavnom Simbolu vjere definisano). Samim tim tvrdnja da Sveti Duh ishodi samo od Oca za Crkvu je jeres, svejedno što piše u Pismu da samo od Oca ishodi (Jovan 15:26 ). To je i bio razlog da srpski patrijarh Porfirije marta 2024. prokune pravoslavne.

U Carigradu 879-880. je bio Osmi vaseljenski sabor na kojem su i rimokatolici učestvovali i tada je rimokatoličko učenje da Duh Sveti ishodi i od Sina zajednčki oglašeno i osudjeno kao jeres. Ne dugo iza toga Crkva je poništila taj sabor, jer su se našli u ćorsokaku prihvativši mnogo ranije rimokatoličku dogmu o Svetoj Trojici po kojoj su Otac i Sin jed-nosuštni Ocu i, pošto su jednosuštni, iz toga prizilazi da Duh ishodi i od Sina.

Evo po Zakonopravilu Svetog Save šta je jeres, a šta raskol:

"Правило 1. Јеретик је онај ко је по вери туђ, а онај ко је по неком мање важном питању туђ – тај је расколник. Они, пак, непокорни који саку-пљају ове или оне – ти су лодцрковници који су се сами одвојили од Саборне цркве и, ство-ривши другу. засебно се сакупљају. Крштење од јеретика се не прима. а од расколника и од под-црковника – примa. " [2]

Da bi neko crkveno učenje bilo oglašeno za jeres, to mora biti zvanična odluka Vaseljenskog sabora, a filiokve nikad od priznatih Vaseljenskih sabora nije oglašeno za jeres i zato su pravoslavci i rimokatolici jedni drugima raskolnici , tj. šizmatici, a ne jeretici.

Poodjela, raskol ili šizma 1054. god. nije zbog jeresi, nego zbog neslaganja uprave u Vatikanu i uprave u Carigradu ko i kako treba da upravlja Crkvom, ali je i to opet usalgašeno Sporazumom u Raveni 2007. god. kad su pomjesne Pravoslavne crkve priznale papi staro kanonsko pravo prvenstva među patrijarsima.

Administracije su i dalje podijeljene, jer papa traži da bude prvi nad patrijarsima, a ne među pat-rijarsima, tj. traži apsolutnu vlast nad patrijarsima i episkopima, a ovima se to ne prihvata, jer bi im papa mogao komndovati, kažnjavati, svrgavati, raščinjavati i isključuje iz Crkve kao što komanduje svojim kardinalima i biskupima, kažnjava ih, svr-gava, raščinjava i isključuje iz Crkve.

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička, manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 273.

[2] Ibid. str. 499-501.