IVAN KUPALO (IVANJDAN)

"Ивањско цвеће Петрањско,
Ивањско цвеће рујано,
Претрањско цвеће плаветно!...
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете.
Иван га бере те бере,
Даје га брату до себе
Свом млађем брату Коледу.
Дајући брата мољаше:
„Ај мио брате Коледо!
Ево ти цветак мој дајем
Чувај га дивни Коледо.
Чувај га па га сачувај
До мога чудна ређења
До твога страшна умрења
Умрења брата Коледа
Старијег брата Божића,
Синова старог Сварога."
Петар ми цветак примаше,
Петар ми венце вијаше
Па вели брату Купалу:
Ој мио брате Купало.
Старији брате Иване,
Примам ти цветак и живот
До мога страшног умрења
И нашег брата ређена
Рођења младог Божића
Сина нам старог Сварога."
           (Miloš S. Milojević, Pesme i običaj ukupnog naroda srbskog, Obrdene pesme, Beograd, 1869)

 

         Ivanjdan, 7. juli gregorijanskog, 24. juni julijanskog kalendara, danas je crkveni praznik Rođenje Sv. Jovana Krstitelja.

         Ime Ivan nastalo je po sanskritskoj riječi (starosrbskom) "iva" što znači "najbliže" i "kretanje". Vrba je iva jer raste blizu vode i brzo raste (kreće se), a voda je na sanskritu "jivaka". Sanskritsko "jivaka" znači još i "život, dugoživeće, životvorno". Sanskritsko (starosrbsko) "jivaka" je današnje srbsko "život, životvorno" (boginja Živa, a njeno sanskritsko ime je Jivana, skraćeno Jiva, tj. Živana ili Živa). U svim ovim riječima korijen je "iva-" od čega je izvedeno i ime Ivan.

 

 

         Sjećam se kad smo na ovaj dan zorom ložili i preskakali vatre, ivanjske krijese.Toga više nema, jer sve dobro koje smo milenijumima čuvali i u običajima njegovali u zaborav odbacujemo.

         Početkom hrišćanske ere na Ivanjdan padaše prvi dan ljeta kao što to u naše vrijeme biva 21. juna gregorijanskog kalendara (Vidovdan). Odatle kod Srba običaj pletenja vijenca od cvijeća, a vijenac je kružni simbol kretanja Sunca nebom (sanskritsko "ven" znaci "kretanje"). Cvijeće u vijencu je simbol rađanja, rasta, ljepote i radosti zivota.

         Pošto je Ivanjdan bio prvi dan ljeta, bio je to i praznik Kupala. Kupanje na ovaj dan bilo je vjerski običaj prehrišćanskih Srba i Srba pravoslavnih dvovjeraca krestjana (svjedok tome je spominjanje apostola Petra u obrednim pjesmama o Ivanu Kupalu).

          Smatralo se da kupanje na dan Ivana Kupala očišćava tijelo i dušu kao i preskakanje vatre. Hrišćanska crkva je ovo kupanje pretvorila u krštenje i eto jasnog dokaza da su stari Srbi imali običaj krštenja svake godine na dan Ivana Kupala, a oni najhrabriji kupali su se i na prvi dan zime na praznik Rođenja Božića Svarožića, tj. na Božić. Sjena tog običaja je crkveni praznik Krstovdan 18. januara gregorijanskog, tj. 5. januar julijanskog kalendara.

         Pa se pitam da li bi hrišćanstvo ikada zaživilo kao vjera da nije na srbskim prehrišćanskim običajima ustanovljeno.