SVETOVID IZ SMEDEREVSKE TVRĐAVE

 

 

Jos je uočljiv isplaženi jezik.

Decembra 2016. od Dragana Nikolića iz Smedereva sa propratnim pismom dobijem fotografije kumira uzidanog u zid crkve u smederevskoj tvrđavi:

"Išao sam da opet fotografišem uklesanog idola koji mene lično podseća na likove pronađenim na raznim kumirima, pre svega oblik glave i položaj ruku. Možda je na ovom lokalitetu, na kome postoje ostaci temelja trikonhalne crkve iz najkasnije 10. veka, postojao nekakav hram koji su hrišćani uništili i na njegovom mestu izgradili crkvu.

Verovatno je to bio hram od većeg lokalnog značaja kada je bilo potrebno da se crkvom zameni do tada obožavano božanstvo. Verovatno i da je ovaj idol tek započet, pa je zato preživeo devastaciju starog hrama, ali je kao jedini preživeli bio poštovan i cenjen među tadašnjim narodom pa je despot Đurađ dao da se ugradi u zidno platno zajedno sa još mnogim drugim antičkim skulpturama koje su nekada krasile kule smederevskog grada.

Zanimljivo je što je ovo jedini reljef uzidan u zidine grada a da nije iz rimskog perioda. To je jedan od razloga koji me tera da pomislim da idol nije uzidan slučajno, tek tako, već je razlog uziđivanja višeslojan, treba mu pažljivo pristupiti.

Poznato je da su Srbi poštovali svoje bogove iz svog panteona još dugo nakon prihvatanja hrišćanstva i jedan od primera je kamen Crnoboga (ili Dažboga) u crkvi sv. Ahilija u Arilju, koga su Srbi poštovali više nego samu crkvu kralja Dragutina.

Druga stvar, smederevski idol uzidan je u zidno platno malog grada smederevske tvrđave, dakle odmah u prvoj fazi zidanja. Postavljen je licem okrenutim prema istoku, dakle na istočnom zidnom platnu, okrenut prema izlasku Sunca. Lice je više antropomorvno nego ljudsko: položaj usana, očiju i nosa, dakle glavnih crta lica i oblik glave više analogije ima sa kulturom Lepenskog vira nego sa rimskim ili nekim drugim nalazima iz antičkog perioda u koji ovog uzidanog idola smešta prof. Leontije Pavlović.

Kumir je pronađen i u gradu na Dunavu, što daje, s obzirom na lokalitet višestruke implikacije i kontinuitete kulture Lepenskog vira, Starčevačke, samim tim možda i kulture Vinčanske. Ali držimo se proto Srba za kratko: idol uzidan u istočni zid malog grada smederevske tvrđave je najviše nalik na slovenske kumire pronađene najviše na lokalitetetima u Rusiji, Poljskoj, a sada evo i u Smederevu. Pozdrav"

Pored Zbručkog Svetovidovog kumira smederevski kumir jedini je sačuvani originalni kumir u Evropi.

Desna ruka Svetovida iz Smedereva tačno je pod 23.5º i to je ka istoku mjesto izlaska Sunca na ljetni solsticij, na prvi dan ljeta, na dugodnevicu. To je prirodni, Božiji Vidovdan, dan vida, najduži dan godine.

VIDOVDAN JE PRVI DAN LJETA (STEĆAK IZ ZGOŠĆE)

Mjesečni kalendar na stećku iz Donje Zgošće, Zemaljski muzej BiH, Sarajevo).

Južna i istočna čeona strana zgošćanskog stećka.

Ljetni solsticij, prvi dan ljeta, dugodnevica! Svakom čovjeku zdravog razuma jasno je zašto su Srbi taj dan nazvali DUGODNEVICA ili DUGODNEVNICA: to je dan na polovini godine, dan u kojem se navršava 6 mjeseci od prvog dana zime, dan u kojem Sunce najranije izlazi i najkasnije zalazi, dan sa najviše sunčanih sati, dan u kojem se najduže vidi. Zato su Srbi taj dan nazvali DAN BELOG VIDA, VIDOV DAN, VIDOVDAN, DAN SVETOGA VIDA, DAN SVETOVIDA.

RIMOKATOLIČKA I ORTODOKSNA (PRAVOSLAVNA) CRKVA I DALJE SU JEDNA CRKVA

https://svetosavlje.org/osmi-vaseljenski-sabor/?fbclid=IwAR0g4Vet_0gl_48c77XnbE7Bi7VUZPmhrJaVoNKKPGajvRsdSdIqtdZVY90

Po kanonima Ortodoksne (Pravoslavne) Crkve jeretici su jedno, a raskolnici su drugo:

"Правило 1. Јеретик је онај ко је по вери туђ, а онај ко је по неком мање важном питању туђ – тај је расколник. Они, пак, непокорни који сакупљају ове или оне – ти су лодцрковници који су се сами одвојили од Саборне цркве и, створивши другу. засебно се сакупљају. Крштење од јеретика се не прима. а од расколника и од подцрковника – примa. " [1]

Za Ortodoksnu crkvu katolicizam ne spada u jeres, nego su raskolnici, jer samo Vaseljenski sabor neko učenje može oglasiti i osuditi kao jeres, a rimsko filiokve (Filioque) nikad nije saborno oglašeno i kao jeres osuđeno od nekog Vaseljenskog sabora.

U vrijeme pape Jovana VIII (872-882) i carigradskog patrijara Fotija 879-880. u Carigradu je održan Osmi vaseljenski sabor na kojem je saborno sa rimokatoličkim predstavnicima osuđena jeres filiokve [2], ali su kasnije obe Crkve taj sabor prećutno odbacile i više se ne spominje ni kao sabor, a nekamo li kao Osmi vaseljenski sabor. Tako ni ni Sveti Sava u svom Zakonopravilu pored nekih jeresi uopšte ne pominje rimokatolicizam kao jeres [3], čak ih ne pominje ni kao raskolnike. Dakle je to do 1054. bila jedna i ostala jedna Crkva sa dva rituala u vršenju misterija i dvije posebne administracije.

................................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 499-501.

[2] Episkop Dr Nikodim Milaš, Osmi vaseljenski sabor; Hrišćanski život, mesečni časopis za hrišćansku kulturu i crkveni život, Godina četvrta, Broj 3; mart 1925, Srpska Manastirska Štamparija, Sremski Karlovci, 1925, str. 97-114.

[3] Miodrag M. Petrović, Ib.

 

JE LI SPC PRAVOVERNA ILI JE PRAVOSLAVNA

Grčko ORTODOKS (ὀρθόδοξος) Sveti Sava (Sava Nemanjić) prevodi kao PRAVOVERAN, a Sava je osim srpskog perfektno znao i grčki, te u svom “Zakonopravilu” grčko ORTODOKSNI (Ορθόδοξοι) prevodi riječju PRAVOVERNI.

U grčkom ὀρθόδοξος dvije su riječi:

1. ὀρθό = PRAVA
2. δοξος = OPCIJA, IZBOR; MIŠLJENJE

ὀρθό + δοξος > ὀρθόδοξος = PRAVA OPCIJA, PRAVI IZBOR, PRAVO MIŠLJENJE.

Pošto se ovdje radi o VJERI, ὀρθόδοξος znači PRAVA VJERA, a vjernici su PRAVOVJERNI, baš onako kako je Svetii Sava preveo, ali kad se kaže da je PRAVOVJERJE samo PRAVO MIŠLJENJE, time se svjedoči da o tome postoje RAZLIČITA MIŠLJENJA, koja za PRAVOVERNE nisu ISTINA.

Ako se dva čovjeka na pravednom sudu o nečemu spore suprotnim tvrdnjama, a ni jedan ni drugi ničim ne mogu dokazati svoje tvrdnje, jer dokaza nemaju, sud će odbaciti tvrdnje i jednog i drugog. Evo primjer: arijanci su tvrdili da Bog nije isto što i Isus, a druga strana je tvrdila da su Bog i Isus isto. Ko je od njih mogao dokazati svoje mišljenje, ko je od njih mogao dokazati ISTINU? Niko to nije mogao dokazati ni onda, ni danas, ni u buduće!

I šta se dešava kad se u društvu sukobe dva nedokaziva suprotna mišljenja, šta biva kad se u jednom društvu, u jednoj porodici ili u jednom narodu sukobe dvije suprotne ideje, dvije ideologije? Tada dolazi do razdora, dolazi do podjele, neprijateljstva, mržnje i rata, ubijanja, istrijebljenja i genocida.

Svrha stvaranja Crkve nije Boga radi kroz oboženje čovjeka činjenjem dobrih djela, nije vječno nebesko spasenje, nego osvajanje zemaljskog carstva kroz razdore i ratove i to bez uvijanja piše u Bibliji:

“Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegova i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine: I neprijatelji čovjeku (postaće) domašnji njegovi. Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.” (Matija,10,34-39)

To je kult: ko nije slijedio Staljina, Hitlera, Mao Ce Tunga, Titu, Čaušeskua... znate kako se proveo. I kaže ti da se okreneš protiv roditelja, protiv brata, protiv sestre radi Isusa. Znaju pogani pisci ovih riječi da je to besmisao i da  ćeš time izgubiti dušu svoju, ali oni tebi u ime "Boga" obećavaju da ćeš preko tog zla zaraditi carsvo nebesko!? Činis zlo i ubijaš neistomišljenike i ideš u nebesa!?  Heeej, imaš li ti zrno mozga, čovječe? Zar stvarno vjeruješ da je Bog preko pisaca Biblije rekao tebi da činiš zlo i zaradićeš rajska naselja!? Ne budi idiot, ne primaj se na te Bogu mrske gadosti i zamke bezbožnika!

I šta se dešava kad se u društvu sukobe dva nedokaziva suprotna mišljenja, šta biva kad se u jednom društvu, jednoj porodici, jednom narodu sukobe dvije suprotne ideje, dvije ideologije? Tada dolazi do razdora, dolazi do podjele, neprijateljstva, mržnje i rata, ubijanja, istrijebljenja i genocida. Tako su ratom istrijebljeni arijanci, a carsku vlast su zaposjeli ORTODOKSI koji i danas tvrde, a nicim ne mogu da dokažu da je njihovo mišljenje ISTINA.

Tako su ratom istrijebljeni arijanci, a carsku vlast su zaposjeli ORTODOKSI koji i danas isto tvrde, a ničim ne mogu da dokazati da je njihovo mišljenje ISTINA.

Takvih grupa suprotnog mišljenja u istoriji hrišćanstva bilo je mnogo, i sve te grupe tvrdo su stajale iza svojih ideja, jer svako mišljenje kao pretpostavka bez dokaza samo je IDEJA, a oni koji čovjeku, ljudima ili narodu tajno ili javno, milom ili silom nameću svoje mišljenje jesu IDEOLOZI, njihovo mišljenje je IDEOLOGIJA.

Šta je IDEOLOGIJA? Ideologija je VLAST nad mišljenjem čovjeka, kontrola mišljenja čovjeka, ljudi i naroda. Ideologija je porobljavanje mozga, ljudska vlast nad razumom čovjeka, ljudi i naroda, to je najgore vrste robovanja čovjeka, ljudi i naroda.

Onaj ko je u vlasti neke ideologije, ako počne misliti svojom glavom i to javno počne da priča, on je osuđen na muke, na progone, zatvor i smrt. Tako funkcioniše judaizam, tako funkcioniše Crkva, tako funkcioniše islam, tako radi komunizam. Ustaše su fanatizovani sljedbenici Isusa, četnici i partizani sljedbenici su dviju suprotstavljenih ideologija, hrišćani i muslimani su sljedbenici dviju suprotnih ideologija.

U nauci IDEJU zovu HIPOTEZA ili TEORIJA i to su npr. teorija relativiteta, teorija praska, teorija evolucionizma, ideja transrodnosti, ideja transhumanizma, ideja kovidizma, ideja globalizma i sve su to ideologije tvoraca Novog svj. poretka, sve su to ideologije istih pripadnika tajnog društva koji su osnovali judaizam, Crkvu, islam, komunizam, evolucionizam, ekumenizam, transhumanizam, transrodnost, globalizam... Dakle su oni do početka realizacije ostvarivanja Novog svjetskog poretka čovjeku, ljudima i narodima prvo svojim idejama porobili razum, prvo su zagospodarili razumom čovjeka, ljudi i naroda.

Svaki Srbin i svaka Srpkinja znaju da SLAVA i MIŠLJENJE nisu istog značenja, znaju da to jedno s drugim veze nema. Ortodoksno sveštenstvo i njihovi teolozi opisno definišu PRAVOSLAVLJE kao PRAVILNO SLAVLJENJE Boga, a šta je PRAVO SLAVLJENJE BOGA, to im piše u njihovom Svetom pismu:

“Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se. Krotost vaša da bude poznata svijem ljudima. Gospod je blizu. Ne brinite se ni za što nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaša. I mir Božij, koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu. A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god svetlo, i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite. Što i naučiste, i primiste, i čuste, i vidjeste u mene, ono činite, i Bog mira biće s vama.” (Filipljanima,4,4-9)

To što pročitaste, to je PRAVO SLAVLJENJE Boga, jer čovjek treba da slavi Boga radošću, krotkošću, istinom, poštenjem, pravednošću, čistotom života, ljubaznošću, djelima svjetlosti svima pred svima (ne tajnom) i drugim dobrodjeteljstvom. Slavite li Boga tako, Srbi?

Da li Crkva slavi Boga kako je gore napisano? Da li crkva uči svoje članove da tako slave Boga? Ne, Crkva “slavi Boga” od grupe ljudi propisanim mišljenjem, Crkva “slavi Boga” od grupe ljudi propisanim ritualom, propisanim odeždama, propisanim hramovima, propisanim postovima, propisanim ukrasima, propisanim praznicima…

Da, ja ne mogu da snesem jaje, ali znam šta je mućak i Crkva je smrdljivi mućak ideologije vavilonskih masona, koji su počevši od sredine 5. v. st. ere u Jerusalimu i okolini počeli da osnovaju judaizam, kasnije Crkvu, islam, komunizam, evolucionizam, ekumenizam, globalni toplimizam, transrodnost, transhumanizam, kovidizam... a sve sa ciljem njihove svezemaljske vlasti umjesto da Bog kroz čovjekova dobra djela svojom slavom caruje Zemljom.

Sve ovo što sam ispričao, sve vi to i sami znate, Bog vam kroz savjest i razum kazuje, ali malo vas sluša Boga i velika većina sluša mišljenja i propise svojih ideologa, koji su gospodari njihovog razuma. Za razliku od ljudi, Bog se nikome ne nameće silom svojih propisa, nego po slobodi čovjekovog izbora!
 

CRKVENA TAJNA O SVETOM HRISTOFORU

  

 

 

 

Otkud na ikoni zajedno sv. Stefan i sv. Hristofor? Sv. Stefan je odmah na početku godine, treći dan od Božića, a početkom hrišćanske ere na Božić  je padao prvi dan zime. Hristofor je u vremenu kraja proljeća i početka ljeta, dakle je izmedju njih oko pola godine. Na glavi rimskog Merkura Anubisa je Sunce na prestolu prvog dana ljeta, stari simbol ljetnog solsticija.

Iza mnogih biblijskih priča kriju se prava značenja iz svijeta, dakle su mnoge biblijske i crkvene priče maske preko istine i laži su crkvenih masona. Tako rade sva tajna društva, tako je Isus radio, tako su radili apostoli i tako rade masoni iz vrha Crkve kroz milenijume i tako rade danas.

Lažne priče za narod masoni nazivaju egzoterijom, a onaj pravi tajni smisao, nazivaju ezoterijom. Tako lakovjerni ljudi misli da je Biblija ono što oni u svom neznanju misle da jest, a Biblija je samo jedna egzoterijska, tj. laživa priča o ezoterijskim istinitim znanjima koje vrh masona čuva za sebe i ponesto otkriju nižim stepenima masonerije. Primjer egzoterijske laži i ezoterijske istine je crkvena laživa priča o svetom Hristoforu.

Za svetog Hristofora govore da je živio u trećem vijeku i kažu da je bio divovskog rasta i da je imao pseću glavu. Tako “legenda” pripovijeda da je Hristofor na ramenima prenio malog Isusa, preko velike rijeke i po tome je nazvan HRISTOV NOSAČ, na grčkom HRISTOFOROS (Χριστόφορος).

Lakovjerni ljudi ne koriste razum, lakovjerni ljudi su maloumne kao ovce, jer razumni čovjek bi zapitao:

"Čekaj malo, vladiko, čekaj malo! Po tvojoj tvrdnji Isus je Bog, kako može biti da Bog, bio mali ili veliki, ne može preko rijeke, a piše u Pismu da je hodao po vodi Galilejskog jezera?"

U srpskoj ikonografiji Crkva prikazuje Hristofora sa sa psećom glavom. Otkud čovjek sa psećo glavom? I opet bi onaj razumni čovjek zapitao:

"Stani, vladiko, čekaj! Nije li Bog stvorio čovjeka po svom liku i evo niko od nas nema pseću glavu, niti je ikada iko vidio čovjeka sa psećom glavom! Koji je to bog po svom liku stvorio Hristofora sa psećom glavom?"

Na jednom reljefnom prikazu na srednjovijekovnom stećku srpskih pravoslavnih krstjana dvovjeraca (lažno nazvanih "bogumili") prikazan je sv. Hristofor i po srpskoj prehrišanskoj simbolici i po crkvenom “svetom predanju”. Po prehrišćanskoj simbolici prikazan je kopljanik (Sunce, Svetovid) kako lovi jelena (Oriona, sanskritskog "mrigu") i pas juri za jelenom.

U srpskoj narodnoj tradiciji SIRIUS je PASJA ZVIJEZDA. Latinsko CANIS je PAS, a latinsko CANIS MAJOR je sazviježđe u kojem je SIRIUS, sazviježđe VELIKI PAS. Drevni narodi su znali da pred ljeto Sirius nestaje na zapadu večernjeg neba i oko 70 dana kasnije pojavljuje se na istoku prije izlaska Sunca. Vrijeme između nestanka Siriusa na zapadu i njegove pojave jutrom na istoku Srbi su zvali PASJI DANI.

Latinsko CYNOCEPHALUS znači PSOGLAV. Vrijeme kad na nebu nema sazviježđa VELIKOG PSA je vrijeme kad zadnjeg mjeseca proljeća SUNCE ulazi u prvi mjesec ljeta i za to vrijeme prelazi MLIJEČNOG PUTA. Srpski PASJI DANU ukriveni su u liku divovskog PSOGLAVOG Hristofora iza kojeg se krije sazviježđe zodijačkog diva, orijaša ORIONA, jer se tada ni Orion ne vidi, Sunce je iznad Oriona, te liči kao da Orion nosi Sunce, tj. “Hristofor nosi Isusa”.

Kad se neka laž Crkve otkrije, lažovi mijenjaju taktiku, te, da bi prikrili istinu o Pasjim danima, pomjerili su sa Hristoforov dan sa 2. maja na 22. maj, ali su opet sve podesili po astronomiji i sad je Dan sv. Hristofora podešen po crkvenom kalendaru sa početka hrišćanske ere i nalazi se tačno na sredini između Blagovijesti i Ivanjdana, jer je početkom hrišćanske ere na Blagovijesti bio prvi dan proljeća, a na Ivanjdan prvi dan ljeta.

Pomoću carske vojske i kasnije lukavom vještinom prilagođavanja vremenu Crkva kao ustanova laži opstaje i manipuliše razumom ljudi skoro dvije hiljade godina. Sad je svijet u govnima do nosa, jer je Crkva preko svojih masona Iluminata praktični realizator ostvarenja plana Novog svjetskog poretka.

A ko je gazda Crkvi? To su planeri Novog svjetskog poretka, vavilonski masoni koji su od sredine 5. v. st. ere u Jerusalimu i okolini silom vojske, date im od vavilonskog cara Artakserksa, osnovali judaizam. Artakserks je njima dao pismenu dozvolu za osnivanje judaizma i dao im vojsku kao pomagača i ispratio ih ovim riječima:

“A ti, Ezra, po mudrosti Boga svojega koja ti je data postavi upravitelje i sudije da sude svemu narodu što je s one strane rijeke između svijeh koji znadu zakon Boga tvojega, i ko ne zna, učite ga. A ko ne bi izvršivao zakona Boga tvojega i zakona careva, odmah da mu se sudi, bilo da se ubije ili da se protjera ili da se oglobi ili da se baci u tamnicu.” (Ezra 7,26)

Ovo bi djeca prvog osnovne shvatila, ali vjernici lažne vjere bore se protiv svog razuma i protiv Boga Istine, jer služe Ocu laži.

CRKVA JE CRNA DUHOVNA STRANA, DARK SIDE BILA I OSTALA

 

 

Ono što smo od 2013. vidjeli u Iraku i Siriji da rade pripadnici Islamske države, ISIL ili ISIS, isto to radila je Crkva. Ne samo progonI, mučenja i ubijanja "ne-vjernika" i "jeretika", u stvari su to bili progoni, mučenja i ubijanja ideoloških, tj. političkih neisto-mišljenika i protivnika. Crkva je bila ona iz holi-vudskog filma "Rat zvijezda" CRNA STRANA, DARK SIDE svijeta srednjeg vijeka i kasnijeg kolonijalnog sistema.

Kad je nakon genocida nad Srbima stare vjere i dvovjercima krstjanima, lažno nazvanih 'bogumi-lima", Nemanja ustoličio svoju grčku Ortodoksnu Dark Side Crkvu vlast svoje države, život je zamro u Srbiji, radost je nestala nad Srbijom i u Srbima, sila Crne Strane pala je srpskom narodu na leđa i na dušu. Sve čemu se ljudi od postanja svijeta raduju, sve je postalo zabranjeno: zabranjena je šala, zabra-njen je smijeh, zabranjeno je pjevanje, zabranjeno je sviranje, sva muzika je zabranjena osim u crkvi crkvena; zabranjeno igranje u kolu, zabranjeno li-jepo odijevanje, zabranjeni su narodni zborovi, za-branjena posijela, zabranjene slave (pirovi), zab-ranjeno je i djeci crtanje po prašini i pijesku.

Mislite da izmišljam, lažem? Evo vam dokazi iz Savinog Zakonopravila, eto vam pa čitajte, možda neko i progleda:

"Правило 53. Не треба хришћани. позвани на свадбу, да пљескају или плешу, него смерно и са побожношћу да вечерају или обедују како приличи хришћанима.

Правило 54. Свештеници и сва свештена лица треба, чак и пре него што почну са забавом. отуда да одлазе.

"Тумачење. Од хришћана се захтева. ако иду на свадбу, или су позвани на неку другу трпезу, са кротошћу и смерношћу да обедују или вечерају, а не да тамо плешу, нити да пљескају рукама. јер то је недостојно хришћанског поретка. Због тога, дакле, свештеници и сва свештена лица да не гледају никакве представе на свадбама, него чак и пре него што уђу забављачи и плесачи, отуда кућама да одлазе.

Правило 55. Не треба свештеници [улагањем] пир да праве, али ни мирјани.

Тумачење. Свештеници и сви хришћани чисто треба да живе. А то. да [улагањем] праве пир, што зпачи да многи, [уложивши] сваки иснаособ, дају златнике да купе разну храну и вино и направе богату трпезу, пa сакупивши се заједно једу и пију – правило убудуће забрањује. јер је такво дело узрок пијанства, п преједања и других непристојности." [1]

"Правило 68.' Они који по поганском обичају праве пирове, одбачени да буду.

Тумачење. Ништа заједничко нема верник с неверником. По томе, дакле, и онима који по поганским обичајима творе пирове – буду ли верници, неће се опростити." [2]

To je o zabranjenim ljudskim radostima koje nikakve veze nemaju sa religijom, pjevanje, sviranje i svadbeno veselja nije religija, to su opsteljudske božanske osobine i radnje koje čovjeka razdvajaju od životinja.

Treba da znate da je hrišćanstvo od Nemanje jedina vjera u državi Nemanjića i svi su morali biti hrišćani i svi su morali poštovati Savine crkvene zapovijesti. Dakle, svima treba da bude jasno da je crkvena tvrdnja o tome kako je crni Sava dozvolio prehrišćansko u srpskom pravoslavlju smrdljiva je crkvena laž.

Posebna je priča o zabranama srpskih religijskih prehrišćanskih običaja i radnji:

"Правило 65. Ватре које се пале пред радњама за нов месец. и они који ове прескачу – да се забране.

Тумачење. Неки пред својим радњама где купују и продају. или пред вратима својих домова, запаливши ватру. прескакаху, по неком древном обичају. А оци. за оне који то упражњавају, прописују: Нађе ли се свештено лице да тако нешто твори – да се извргне, а мирјанин – да се одлучи, јер и Манасија цар, провевши своју децу кроз пламен, и гатајући – разгњеви Бога." [3]

Crkva je zabranila i loženje badnjaka i nikad po svojim manastirima nije palila badnjaka, čak ni danas to ne čini. Nikad badnjak u Hilandaru nije zapaljen, nikad! I ne samo u Hilandaru, nikad nije zapaljen pred bilo kojom srednjovijekovnom zadužbinom u ono vrijeme Nemanjića i kneza Lazara.

"Правило 62. Да се избаце из живота верника вота, и врумалија, и каланде и плесања што су у почаст боговима; и комични, и сатирски и козји ликови; и над точилима призивање Диониса; и над крчазима смех. Они, пак, који после овог правила остају у томе – свештена лица, дакде, да се извргну, а мирјани да се одлуче.

Тумачење. Каланде су први дани сваког месеца, у које обичај Јелина беше да творе жртве. А вота и врумалија беху јелински празници. Јер Врум је надимак Дионису. И све друго што је идолска превара и сујета, избацујући из живота верника, свети оци забрањују хришћанима да тако нешто творе и да упражњавају у народу; и плесање жена, којим распаљивање блуда изазивају код оних што у њих гледају; и све оно што јелински мушкарци и жене творахуна празнике својих лажних богова; у мушкарцима нс дозвољавају да се облаче у женску одећу, нити женама у мушку, што твораху они који су плесали на Дионисов празник; а НИ космате ликове да стављају на себе, ни козје, ни сатирске. Космати ликови су, дакле, изумљени на поругу [неким], а козји – као жалосни, да и на плач подстичу, а сатирски беху оних који Дионисов празник празнују. Јер сатири, као плесци око Диониса, треба да изгледају као изопачен лик. Ни име Дпонисово, дакле, на точилима кад вино претачу, не призивати, нити се, кад у крчаге уливају вино, савијати, нити грохотом смејати, што и сада чинс сељани, не знајући шта чине. А Днонис се зваше бог у Јелина – учитељ пијанства и винодавац. Ово, пак, правило прописује за оног ко свесно то чини – ако је свештено лице да се извргне, а обичан човек да се одлучи. " [4]

Bugari su sačuvali koledarske običaje, Slovenci i Hrvati su to sačuvali, Srbi zapadno od Drine su to čuvali sve do 70-ti godina prošlog vijeka, a u Srbiji taj običaj davno se ugasio kao i dodolski običaji, kao i loženje vatri uz velike kalendarske praznike.

I vi mene gledate poprijeko kad vam o lažima i teroru Crne Crkve govorim i dokaze vam pred oči i pred vjeru postavljam. Vjeruješ u Isusa Hrista? Vjeruj, čovječe, ali ne idi sa zlom i za zlom, idi za dobrom ako sebi dobro misliš, odvoj se od crkvenog Antihrista. Pravi Isus sa svojim vjernicima ne gazi po krstu kao što Antihrist preko dvadeset godina gazi po 70-80 hramova Srpske Pravoslavne Crkve! Zar još nisi shvatio da je kraj svijeta svijetu nad glavom?

I NE LAŽITE VIŠE O TOME KAKO JE SAVA DOZVOLIO NEHRIŠĆANSKO U SVOJOJ KANONSKI VEOMA STROGOJ ORTODOKSNOJ CRKVI. HAJD' ŠTO LAŽITE NARODU, ALI BOGU LAŽETE, ALOOOOO!

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 265-267.

[2] Ib. str. 366-367.

[3] Ib. str. 457.

[4] Ib. str. 455.

SRPSKI ANKH - SVJEDOK ISTINE

Ma šta bjelosvjetski tumači egipatskog ankha pisali, ovo što vidite na slici pravo je značenje ankha: VIDOVDANSKO SUNCE ŽIVOTA. Srbi dvovjerci čuvaju, svete i koriste ankh sve do 20. vijeka.

 

CRKVENO HRIŠĆANSTVO JE NAMETNUTO MAČEM

 

"Правило 94,7 Рођени у благочастивости и от-храњени у вери. цареви су дужни да црквама пружају руку, јери кад је Павле замолио, вој-ничка рука је разрушила једнодушност изгред-ника".

Тумачење. Благочастивих царева подршку и помоћ цркве увек траже. А цареви су дужни, као поборници вере, то да им дају, како пе би од јеретика или од изгредиика биле ниподашта-ване, јер и апостол Павле је, када су се закли-њали изгредници Јевреји да га убију у цркви, војничком силом разрушио њихов једнодушни договор. "

Правило 95. Оци нађоше да је добро да пошаљу писма властели, да се побрине и даје им помоћ да изагнају донатијане. " [1]

"Правило 67. Саборским граматама треба моли-ти властелу да номаже заједничкој мајци, Са-борној цркви, код преступа у којима се нипо-даштава епископска власт.

Тумачење. Они који се пе покоравају речи, ни канонској наредби. властелском руком да буду исправљени. Због тога, дакле, и оци овога сабо-ра подобно расудише да напишу африкијској властели и замоле их да помогну заједничкој мајци. Саборној цркви, код преступа у којима епископи, ниподаштавани подједнако од јере-тика или од непокоривих верника, не могу све-штеничком влашћу да се користе.

Правило 68.' Они који по поганском обичају праве пирове, одбачени да буду.

Тумачење. Ништа заједничко нема верник с не-верником. По томе, дакле, и онима који по поганским обичајима творе пирове – буду ли верници, неће се опростити." [2]

PIROVI su sijela, veselja, proslave, slave. I evo, to je jedan od dokaza da Crkva laže da je Sava bla-goslovio srpsko prehrišćansko u srpskom hrišćan-stvu, velika laž. Nemanjići nisu slavili krsne slave, njihova vlastela nije slavila krsne slave, običnom narodu bilo je zabranjeno da slavi krsnu slavu, a Crkva je laž i služi Ocu laži!

Iz sljedećeg citata Domentijanovog “Žitija Stefana Nemanje” saznaćemo kako su mnogi Srbi Nema-njinom prisilom postali sljedbenici Ortodoksne crkve Nemanjine države. Ovako piše Domentijan o Nemanji:

“I SVE SVOJE OTAČASTVO NAUČI, I SVEČASNU VE-RU HRISTOVU USTANOVI DA SE JASNO I VE-LEGLASNO SLAVI I KLANJA PRESVETOJ I ŽIVO-TVOREĆOJ TROJICI: OCU I SINU I SVETOME DUHU, ISKORENIVŠI JERETIČKU I MNOGOBOŽAČKU PRE-VARU PO CELOME SVOME OTAČASTVU, TAKO DA SVI BUDU HRIŠĆANI, SLUŽEĆI JEDINOME ŽIVOME BOGU, MALI I VELIKI, ROBOVI I SLOBODNI, MLADI I STARI, BOGATI I UBOGI. I NIKO SE NE NAĐE DA SE PROTIVI NJEGOVOJ BLAGOČASTIVOJ ZAPOVESTI; PA AKO SE KO I NE SA LJUBAVLJU OBRAĆAŠE, NO IPAK OD STRAHA PREMA ONOME KO JE ZAPO-VEDIO, NE ZAOSTAJAŠE. I TAKO SE BOŽJOM BLA-GODAĆU I MOLITVAMA PREPODOBNOGA OCA NAŠEGA SVI SE SABRAŠE U SVETU SABORNU I APOSTOLSKU CRKVU POŠTO NJEGOVA DOBRA VERA BEŠE U SPREZI SA VLAŠĆU. RADI TOGA SVA ZEMLJA NJEGOVA OTAČASTVA NAVIČE U JEDNO VREME SLAVITI HRISTA SA OCEM I SVETIM DUHOM.

TADA IŠČEZE OD NAS PREVARNI MRAK IDOLSKE PREVARE MNOGOBOŽJA I MOLITVAMA PREPO-DOBNOGA OCA NAŠEGA JAVIŠE SE PO CELOM OTAČASTVU NJEGOVU ZRAKE DOBRE VERE, I RAZRUŠIŠE SE ŽRTVENICI, PODIGOŠE SE CRKVE HRISTOVE, I RAZBIŠE SE IDOLI A JAVIŠE SE IKONE SVETIH; BESI POBEGOŠE, A SVEČANI KRST HRISTOV OSVETI SVU ZEMLJU....” [3]

Stefan Prvovenčani o tome detaljnije piše, a Domentijan to spominje malo kasnije i evo šta kaže misleći na Nemanju:

"…I blagdaću datoj ti od Boga prelesni mrak bez-božnih jeretika odagna i jeres njihovu istrijebi, i kapišta njihova razruši, i idole njihove skrši, i zlo-slovnu pamet njihovu zlu istrijebi i slavu njihovu bez ostatka ugasi….” [4]

Ka se o Srbima govori, svi znate šta je SLAVA.

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 380.

[2] Ibid. str. 366-367.

[3] Život Svetoga Simeuna, napisao Domentijan, na svijet izdao Đura Daničić, Državna štamparija u Beogradu, 1865, str. 30-31.

[4] Stefan Prvovencani, Zitije Svetog Simeona, Glava VI.

IZ "ZAKONOPRAVILA" SVETOGA SAVE

"Onaj ko otme ili sakriva tuđu robinju bludnicu, ne-će se kazniti - ni kao kradljivac koji odvodi robinju, ni kao lopov, jer učini to ne krađe radi, nego slasti radi. Ukoliko bi neko u dveri bludnice razvalio, a ušli drugi koje nije on uveo da pokradu njen imetak, neće biti kažnjen, niti će mu se u krađu pripisati." [1]

Radi SLASTI možeš raditi sa robinjom svašta, samo je porglasi bludnicom (i Marija Magdalena iz Novog zavjeta bila je bludnica). Možeš je i opljačati sa društvom, sve joj uzeti, samo ti dođeš malo ranije, a oni nakon tebe.

Toliko o srednjovijekovnom crkvenom moralu i "ljubavi" prema bližnjemu.

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 723) 

O CRKVENIM LAŽIMA DA JE SVETI SAVA PAPU SMATRAO JERETIKOM

"O crkvenim pravilima i starešinstvu. Zapovedamo, dakle, da ravan zakona imaju sveta crkvena pravila koja su izložila i potvrdila sveta četiri sabora, i to: u Nikeji tristaosamnaest, i u Konstantingradu sto i pedeset svetih otaca, i dvesta otaca prvog sabora u Efesu, na kojem Nestorije bi osuđen; takođe i u Halkidonu šesto trideset svetih otaca. Jer, dogme napred pomenuta sveta četiri sabora kao Božan-stvena pisma čuvamo. Toga radi i zapovedamo da po tim odredbama preosvešteni papa Staroga Rima prvi bude, odnosno najstariji od svih episkopa, a preblaženi episkop Konstantingrada - Novoga Rima drugi po redu da bude, po preosveštenom papi apostolskog prestola Staroga Rima, a od svih dru-gih počastvovaniji da bude preblaženi episkop Prve Justinijane, grada našeg otačestva i da uvek ima pod svojom upravom episkope oblasti i sve ostalo što sledi." [1]

Arhiepiskopiju u Prvoj Justinijani (Justiniana Prima) obnovio je 1143. romejski car Aleksa I Komnen i nakon rimskog pape, kao prvog po časti, patrijaraha iz Konstantingrada kao drugog i kao trećeg po časti u Srbiji Sava zapovijeda starješinu iz Prve Justinijane, dakle Savina arhiepiskopija nije bila autokefalna Crkva kako nam iz SPC lažu.

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 723) str. 639-640.