Drevna srbska reč VERA ili VIRA znači ISTINA, la-tinski VERUS [1]. Reč VERA ili VIRA bila je ZAK-LETVA SRBA jer VERA je ISTINITA REČ. Tako i la-tinsko VERO, VERATUM znači GOVORITI ISTINU [2].
A sad dobro otvorite uši:
"U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše reč.
Ona beše u početku u Boga.
Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo.
U njoj beše život, i život beše videlo ljudima.
I videlo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze." (Jo-van 1, 1,5)
I tu je ezoterijski, istiniti smisao pojma REČ, gr. λό-γος, jer osnova VER u VERA značI SUNCE [3]:
"BOG JE SUNCE I ŠTIT." (Psalm 84,11)
Shvatate li poentu crkvene ezoterije u crkvenim eg-zoterijskim pričama o crkvenom Isusu Hristu? ISUS HRIST je SUNCE i tako su verovali srbski krstjani i zbog toga su na stećcima prikazi antropomorfnog Sunca isplaženog jezika.
Motiv isplaženog jezika antropomorfnog Sunca i svjetlosnih božanstava traje kod Srba od prvih post-potopskih praistorijskih vremena Karahan Tepe kul-ture i kulture Lepenskog Vira pa skoro do 20. veka savremenog doba. I? Šta ćemo sa ovom temom? Jesmo li kolokvirali, ili smo pali na ispitu VERE?
..............................[1] Francis Edward Jackson Valpy, An Etymological Dictionary of the Latin Language; London: Printed by A. G. Valpy, 1828, pg. 505.
[2] Ib. pg. 501.
[23 Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, pg. 468.
No comments:
Post a Comment