PERUN

 

         Sanskritsko PERU znači ŽEDNI, SJEME, KLICA, SPASAVAJUĆI, DOSTAVLJAČ, VATRA, ZLATNA PLANINA, SUNCE. Zašto riječ PERU ujedno sve ovo znači i kako istovremeno može da znači i ŽEĐ i VATRA kad su ova dva pojma suprotnog značenja? Može, jer su nebo i zemlja kao otac i majka jedno tijelo prirode, a PERUNOVO LJETO je doba VATRE (vrućine), a pri toj vatri priroda je ŽEDNA, te SJEME i KLICA treba da dobiju SPAS od DOSTAVLJAČA KIŠE sa vrha ZLATNE PLANINE na kojoj stanuje ljetno SUNCE BOGA PERUNA.

 

         Perunovo ime do danas je sačuvano i u jeziku keltskih Kumra (Velšana)*, koji su potomci drevnog stabla srbskih keltskih plemena:

 

PERI= UZROČNIK, ZAPOVJEDNIK, KOMANDANT,
PERIAD = NUĐENJE, DAVANJE,
PERIADU = UZROČNIK, UZROK,
PERIANT = UZROČNOST,
PERIGLO = EKSTREMNOST, KRAJNOST,
PERIGLOR = SVEŠTENIK,
PERLIAS = MELODIČNOST,
PERLOES = ZANESENOST, EKSTAZA,
PERON = UZROČNIK, GOSPODAR, GOSPOD.
 

PERON je istog značenja kao i PERUN.
.................................
         *Ellis Jones, A new pocket dictionary of the Welsh and English languages: Geiriadur llogell cymreig a seisonig; Cearnarfor, Cyhoeddwid Gan William Potter & Co, 1840, pg. 250.

KOLO, KOLAC I KOLČIS

        “…made their way into the encircling curved shore of Colchis (from the Cimmerian root cylch, a circle, a zone, a cycle, a circuit, a rim, a hoop, &c.,- the original derivative form  of κύκλος, the circle of the Greeks, because the coast here makes detour, or curve, from the Crimea to Pontus.” (John Jones Thomas, Britannia Antiquissma, Henry Tolman Dwight, Melbourne, 1860, pg. 11) 

 

Prevod citata:  “…načinio njihov pravac u polukružnu savijenu obalu KOLČISA (originalno izvedeni oblik od κύκλος, što na grčkom znači KRUG, zato  što obala ovdje  pravi okret, ili krivinu od Krima ka Pontusu.” 

 

        Da je kojim slučajem riječ  KOLČIS (COLCHIS) izvedena od grčkog    κύκλος, onda bi se ova oblast zvala KIKLOS, a ne KOLČIS (COLCHIS). Autor citiranog uvodnog teksta očito griješi kad kimerijsko (srbsko) KOLČIS izvodi od grčkog  κύκλος, jer na gruzijskom oblik KOLČIS (COLCHIS) je ostao KOLKHETI (კოლხეთი), a u grčkom je  KOLKHIS  (Κολχίς), a nije nije po grckom KIKLOS.

 

         U gruzijskom jeziku korijen KOL- (კოლ-) nema nikakvo značenje, kao  što  KOL- (Κολ-) nema značenje kruga ni u grčkom jeziku. Jasno biva da je ime KOLČIS izvedeno od srbske osnove KOL- kao i riječ   KOLO, a KOLO je KRUG, KRUŽNI, SAVIJENI, OBRUČ! Evo i dokaza za to:

a) KOLO > KOLAC > KOLIČATI > KOLIČAN
b) KOLCEM ISKOLČITI KOLČIZ

 

        Kod drvnih Kimerijaca (Srba) KOLČIS je značilo KOLAST i  da se to ne bi uočilo naši mazgovi od prevodilaca riječ  COLCHIS prevode kao KOLHIDA. Kakvi izdajnici nas milenijumima vode, zavode i naopako uče, dobro smo ikako opstali.

AMIDŽA

         Dreseri srbskog uma naučili su nas da je riječ AMIDŽA turskog porijekla, mada u turskom postoji samo riječ AMCA (prijatelj). Pošto u turskom jeziku riječ AMIDŽA ne postoji, izmislili su da je to od "otomanskog turskog" AMICUS. I time su zapečatili svoju laž, jer u turskom riječ AMIKUS ne postoji. Tako se izmišlja kad se laže. A šta je istina?

 

         Istina je da je riječ AMIDŽA brigijsko-ilirsko-keltskog porijekla, koja je svoje slične oblike zadržala u jezicma potomaka zapad...nih Kelta i u latinskom jeziku: latinsko AMITA je očeva sestra, tj. TETKA i po logici očev brat zvao bi se AMIT, AMIKA ili AMIGA.

 

         Latinsko AMIKUS je PRIJATELJ. Španci i Portugalci kažu AMIGO, a Francuzi govore AMI. Keltski (gaelik) je AMIGO, a katalonski je AMIC (AMIK) i AMIGA.

 

         Sanskritsko MITAR ima korijen MIT- (MITAR znači PRIJATELJ). Korijen MIT- je i u latinskom AMITA (tetka).

 

         Glasovnim jednačenjem palatalizacije od katalonskog AMIC (AMIK) do oblika AMIDŽA riječ se razvijala ovako: AMIC (AMIK) > AMIČ > AMIČA > AMIDŽA.

 

         Uzmimo katalonsko AMIGA: AMIGA > AMIKA > AMIČA > AMIDŽA.

 

         AMIDŽA (AMIGA) je očev brat i PRVI MUŠKI PRIJATELJ van uže porodice.

TRISKEL I SVETO TROJSTVO

A. Energija, kretanje, materija
B. Prostor, brzina, vrijeme
C. Nebo, nebeska svjetila, Zemlja
D. Sunce, Mjesec, Zemlja
E. Drvo, plod, sjeme
F. Otac, majka, dijete
G. Otac, Sveti Duh, Sin

Bog Otac je Oganj.

Sveti Duh je životvorna zračeća energija Ognja.

Sin je prijemnik Svetog Duha, otjelovnjenje Boga Oca i kreativni stvaralac: Svjetlost.

 

        "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. U Njoj beše život, i život beše svjetlost ljudima. I svjetlost se svetli u tami, i tama Ga ne obuze." (Jovan, 1, 1-5)

 

        "Isus im, pak, opet reče: Ja sam svjetlost svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svjetlost života. Ja sam svjetlo svijeta. Ko mene slijedi, sigurno neće ići po tami, nego će imati svjetlo koje vodi u život." (Jovan, 8, 12)

 

        "Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima." (Matije, 5, 14-16)

 

        "Dok imate svjetlost, vjerujte u svjetlost, da budete sinovi svijetla!" (Jovan, 12, 36).

 

        Postoje tri zlatna pravila kako ljudi da postanu sinovi svjetla:

 

1. "Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom." (Matija, 22, 37)

2. "Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe!" (Matija, 22, 39)

3. "I kako hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima onako." (Luka, 6, 31)

 

        U odnosu na ova tri zlatna pravila sva ostala vjerska pravila svih vjera su sporedna i nespasavajuća (neka i pogubna za dušu). Po ova tri zlatna pravila lako je razlikovati sinove svjetlosti od sinova tame:

 

        “Otac Koji stoji u Meni On tvori dela” (Jovan, 14,10).

 

Djela sinova svjetla su u praktičnom životnom ispunjenju ona tri zlatna pravila, a sinovi tame nemaju ta djela.

DERVON i DERVONA

 

Na slici su Dervona i Dervon. Devona u rukama drži Sunčev krst, a Dervon drži čekić   i gromovitu vajru (Église Saint Pierre, Biollet, France). 



        Jedno od imena keltskog boga Sukelisa (Sucelus) ili Silvana (Silvanus, lat.) bilo je DERVONES (1), tj. DERVAN. Jedno od imena njegove pratilje Svetle Nane (Nantosuelta, lat) ili Silvane je DERVONNAE (2) (DERVONA). Pogledajmo keltski (velški):

 

DERLIN = SRCE HRASTA
DERLWYN = HRASTOVNIK
DERLEWIV = ZRAČEĆI
DERWIN = HRASTOV

  

        Velško DERWIN (HRASTOV) slično je srbskom DERV, tj. DRVO. razlika je u tome sto se velško DERWIN odnosi samo na HRAST, a znamo da je HRAST simbol OGNJEVITOG PERUNA.

 O Sukelisu (str. 71): http://www.scribd.com/doc/234126289/Petko-Nikolic-Vidusa-Perunovi-zapisi
..............................
(1) Edward Anwyl, Celtic religion in pre-Christian times, London, Archibald Constable & Co, 1906, pg. 32.
(2) Ib.

SIMBOLI NA ULAZU U MANASTIR HILANDAR

 

Simboli na ulazu u manastir Hilandar (druga polovina 19. i početkom 20. vijeka i danas).

SRBSKO "GOD" I ENGLESKO "GOD"

 

         Ako u ozbiljnijimm rječnicima engleskog jezika potražimo etimološko porijeklo engleske riječi GOD (što znači BOG), ništa naći nećemo, jer kažu da je porijeklo te riječi nepoznato. Da nas Srbe Zapad toliko ne mrzi i prezire, lako bi saznali istinu, ali njihova patološka mržnja na sve srbsko odbija ih od istine. Pogledajmo srbske riječi:

 

GOD (gôd, gen. gôda) = SVETKOVINA, PRAZNIK;
GOD (gôd) = VESELJE, PROSLAVA;
GOD (gôd) = KRUG RASTA DRVETA U TOKU GODINE;
GODINA = KRUG VREMENA GODINE;
GODI = KAD NAM NEŠTO PRIJA, KAD NAS VESELI, RADUJE;
UGODAN = PRIJATAN;
NAGODAN = VESEO, RASPOLOŽEN, LJUBAZAN;
POGODAN = PRILAGOĐEN ZA RAD, DOBAR;
ZGODAN = NAOČIT, LIJEP, KRŠAN, DIVAN, BOŽANSTVEN;
NAGODBA = IZMIRENJE, SLOGA, MIR;
JAGODA = PRIJATNA

 

         Srbsko GOD kazuje svojstvenost DOBRA, MJERE i POZITIVNIH OSJEĆANJA i to je i u engleskom jeziku GOD sa značenjem DOBRO, BOG.

SANTA LEDA I SANTA DADA

 

         "sânta (Vuk Karadžić): ploča leda koja plovi po rijeci."

 

Keltsko (gaelik) SAN = OSLOBAĐANJE, OTPUŠTANJE, OTAPANJE.
Keltsko (gaelik) SANADH = OSLOBOĐENI, OTPUŠENI, OTAPAJUĆI.
Sanskritsko SAANU ( सानु ) je VIS, VRH (planine).

 

         Još iz sanskritskih i keltskih (cimerijskih) vremena kod Srba je ostala riječ SANTA (LEDA), jer je SANTA samo VRH OSLOBOĐENOG, OTPUŠTENOG OTAPAJUĆEG LEDA koji viri iz vode.

 

         Sanskritsko DADA ( दद ) je srbsko DAVANJE, POKLANJANJE.

 

SANTA DADA je OTAPAJUĆI DAR, a to je DAR SUNCA DAJBODA, jer krajem zime i početkom proljeća DADNE BOG kroz Sunce da se LED TOPI i tad po rijekama, jezerima i morima plove od velike cjeline OSLOBOĐENE, OTPUŠTENE I OTAPAJUĆE SANTE LEDA.

 

         Vješti trgovci Zapada su kreatori SANTA CLAUS-a, te su smisao izraza SANTA DADA pretvorili u prodaju svoje robe pred rimokatolički Božić, a komunisti su ga preimenovali u DEDA MRAZA, jer su i oni mislili da se radi o SVETOM NIKOLI.

 

         I tako nastadoše novi običaji kupovine poklona, koje čak i neki u SPC prihvataju kao "neki drevni običaj" pred dan Svetog Nikole.

БИЉКЕ*

 

        ЧЕМУ МАЛИ ОДГОВОРИ (еволуционизма, креационизма и ционизма**)

       Добро је да ниси - кажеш човечуљку у ризи - последњи међ задњим. Ниси ти измислио еволуционизам, него оћутујеш да је измишљен као згода о престижном месту људи, тебе, на пирамиди постојећег.

        „Ето (сада, шапћеш), кад се испоставило да биљке надмашују род људи, као обичне очешатеље, непожељнике.
Немобиље извршава последњу и прву аналогију свега постојећег, ствари и нестварности, Бића из Небића, Ништа у Шта.
Слика аналогије? Не можеш слику изрезати речима, када је икона и сунце и киша, биљно из камена, неживо у живо, довољно себи док је света и века!“

        Рече си човечуљку ризом огрнутим, ниси ни креационизам баш ти смислио, да би човека на дно бацио, док надмаш човека хорови анђела у нежној освети опело му служе.
А ха, није човека Он најпрво (sic!) створио, него у последњем уздаху, да свему буде господар пали, од свега под собом зависећи.

        „Чему, мали, одговори на питања?!“
_________________________________
         *Посвећено драгим пријатељима, Перуну Виду(неуморном пропитивачу) и Новици Јовићу(неуморном љубавном песнику)
         **Организују се банке и предузећа за претпостављену колонизацију биљних планета...
        мучио: Драган Милојковић

BADNJAK I SVETOSAVSKI MANASTIRI

         "Бадњи Вече

         Владика Данило и Игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по кући и налажу бадњаке.

Игуман Стефан

 

Јесте ли их, ђецо, наложили,
у пријекрст ка треба метнули?

 

Ђаци

 

Наложили, ђедо, ка требује,
пресули их бијелом шеницом,
а залили црвенијем вином.

 

Игуман Стефан

 

Сад ми дајте једну чашу вина,
ма доброга, и чашу од оке,
да наздравим старац бадњацима.

Дају му чашу вина, он наздрави бадњацима и попи је." (P.P.Njegoš, Gorski vijenac)

 

         Da li je loženje badnjaka ustaljeni pravoslavni običaj u Hilandaru i po ostalim srbskim svetosavskim manastirima? Nije! Ako je Sveti Sava blagoslovio srbske prehrišćanske običaje u krilu svoje SPC (kao što se priča), onda treba lože; ako li nije to blagoslovio, onda ne lože i ta priča o Savinom blagoslovu je laž. Srbi, dajte odgovor?