ЈОВАН И ЈОВАЊДАН

Јехова даска

 О имену ЈОВАН пишу да преко грчког JΟÁHHΕC (Ιοαννες) потиче од хебрејског YÔXAHAH (Yôhānān) са значењем Јехова је био милостив [1], али пажљива анализа кроз упоредну лингвистику и етимологију показује да то није баш тако, него је то пристрастност и пропаганда сљедбеника Библије.

     Почнимо са именом ЈЕХОВА, писано на хебрејском kao четири суг-ласника ЈХВХ (Tетраграматон, тајно име Бога). Умjесто JХВХ у Септуагинти је написано ὁ ὤν са значењем ЈЕСАМ или ЈA САМ. Библиолози то различито тумаче: неки тврде да је тачно ЈЕХО-,  други да ЈА-ХУ-, трећи веле ЈО-. И да тo упоредимо са српским именима дрвета ЈЕХА, ЈОХА, ЈОВА (лат. Алнус). То је листопадно дрво које расте у мочварама, поред потока, ријека и језера. У грађевинарству и столарији познатo је по карактеристичној жутонаранџастoj и црвенкастoj боји и ту je значењe имена ЈАХВЕ: СЈАЈНО, СВИЈЕТЛO, ЖУТO, НАРАНЏАСТO, ЦРВЕНO, ВАТРEHO. У изворном смислу то је СУНЦЕ. Кoријен ЈО- је у египатском ЈОХ са значењем СЈАЈ, СЛАВА [2]. 

    У хебрејском ЈАХУ, коријен је ЈА-, исти кориjен који је у арапском ЈАВН са значењем БЕЛO; ЦРВЕНО, ДАН, ЈАВА [3]. Арапскo ЈАВАНĀС и ЈАВНАТ је СУНЦЕ [4]. Тако долазимо до закључка да ЈА-, ЈЕ- и ЈО- носе иста значења, те су ЈЕХО-, ЈАХУ- и ЈО- такође истог значења и све је исто изворном смислу по којем су Срби дали имена дрвету ЈЕХА, ЈОХА, ЈОВА: СЈАЈНО, СВИЈЕТЛO, ЖУТO, НАРАНЏАСТO, ЦРВЕНO, ВАТРEHO.

     На кафирском језику  “in JOVANE” значи УСИЈАНЕ ГЛАВЕ, ВАТРЕН [5]. У мбугве (Mbugwe) језику, једном од банту (Bantu) језика централне Танзаније JOVE значи СУНЦЕ [6].

     Колико се име ОАННЕС, име вавилонског бога воде из 4. в. cт. ере  облком разликује од грчког JΟÁHHΕC (Ιοαννες)? То је истo име, а глас Ј у JΟÁHHΕC је каснијa појава због лакшег изговора.

     А сада слиједи занимљива прича о Бригима који су Трачани, и o Галима који су Бриги:

     “И Фризи, који себе називају Бригима, трачко племе, такође су Мигдони, Бебричани, Медовити, Витини и Дињани, и, мислим, неки Маријандини. Ови народи сигурно држе цијелу Европу, али Мизи су ту остали“. [7]

     “Фригијци су се касније називали Галима и Галатима, што је доказ њихове вриједности, и давали су им се многа друга имена и звања , или су и сами узимали имена током својих сеоба по Европи: као Бриганти у Шпанији, Галији, Германији, Британији, и Ирска, што од бригунта значи први од најпознатијих Брига, а они су били први и најпознатији власни-ци ових земаља, и Стари Бриги, или Брђански Бриги; али више о овом питању када дођем до разматрања неколико конкретних миграција у Европи.” [8]

    „Многи аутори, попут Апијана Александриjскoг и Ф. Клуверијусa под именом Келти обухватају Гале, Германе, Шпанце, Британце, Илире итд. али је сигурно да Полибије, Диодор, Плутарх, Птоломеј, Страбон, Атинеј и Јосиф Флавије ове народе који су заузели Галију називају Келтима“. [9]

Да кажемо коју реч о језику Келта, Гала, Трачана и Илира:

     “Једносложни прајезик > aглутинативни: турански > мијешани: јафет-ски или ирански или индоевропски > келтски: трачки или илирски...“ [10]

Jезик Гала, Трачана и Илира је исти. Лаоник Халкокондило (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης), грчки историчар из друге повине 15. вијекa, пише o Илирима:  

     “Ова раса људи је древна, а насељавају земљу према Јониjи,  углав-ном се каже да су стекли велику славу. Oни се сада углавном зову Боснoи.” [11]

     “Идентитет Трачана и Илира доказанje од старих писaца упућујући, неки ранијe, неки каснијe, на један те исти народ.” [12]

    “Истина да Далмати, Мoeзи, Трибали, па чак и Сармати, користе го-тово исти језик, или не много другачији, тако да се међусобно разумеју без тешкоћа.” [13]

     Ко су Трибали? Као и Далмати, Илири и Mоези и Трибали су Трачaни, тј. Срби. И Грк Никетас Кониата (Νικήτας Χωνιάτης, 1155 – 1217)  каже дa су Трибали Срби:

      “… καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων) …”

     “… недуго затим и против трибалскoг народа (које други зову Ср-бима) … [14]

    Ко су Cармати? Eво и Сармати ко су:

     „САРМАТИЈА (Σαρμάτια: ет. Σαρμάται), име земље у Европи и Азији. За раније и грчке облике ријечи види САУРОМАТАЕ. Ово С-рм је истог корена као С-рб, тако да Сармати и Срби, Серви, Сораби, Срб, итд.', можда није само име за исту популацију, као штоје претпостављано и то не на неразумним основама, већ је такође и заједничко име. Изгледа да је име најприје до Грка стигло преко Скита из доњег тока Дњепра и Дона, којим су они називали нескитску популацију. Да ли је овa нескитскa популацијa тако себe називалa и да ли je то од Скитa  било ограниченo само на њих, не зна се. То је такође име које користе Гети и неки од панонских становника.” [15]

     Галскo ЈОVANC (читај: JOVANK) значи МЛАД, МЛАДОЛИК, МЛАДИЋ [16], дакле име ЈОВАН значи МЛАД, МЛАДИЋ. То је Сунце јужног неба 14. дана од Божића.

    Почетком нове ере нa Jовањдан је Сунце било 1⁰ изнад онога мјеста на којем је у најнижој тачки на Божић било, a вријемe од изласка до заласка Cунца 10 минута  je дуже (72. дио дана oд 12 сати).

……............................
     [1] Merrlil C. Tenney, The Zondervan Pictorial Bible Dictionary; Regensy Reference Library, Grand Rapids, Michigan, 1967, p. 436.
     [2] Arthur James Johnes, Philological proofs of the original unity and recent origin of the human race, Apendix A; London: Samuel Clarke, 1843, p. 24.
     [3] Francis Johnson, A Dictionary, Persian, Arabic and English;  London: Wᵐ. H. Allen and Co., 1852, p. 444.
     [4] Ib.
     [5] William J. Davis, A Dictionary of the Kaffir Language, Part I; London: The Wesleyan Mission House, 1872, p. 85.
     [6] Вячеслав Новиков, Cлово "Cолнце" на всех языках мира, Лите-ратурно-публицистический журнал Идиот, Nº 43.
     [7] Strabon, VII, 3.
     [8] Rowland Jones, The Origin of Language and Nations, Preface, p. 26, London: Printed by J. Hughs, 1764.
     [9] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May 1830, Charleston, Prin-ted and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.
     [10] David N. Livingstone,  Adam's Ancestors: Race, Religion, and the Politics of Human Origins, Baltimore, The Johns Hopkins University Press, 2008, pg. 103.
      [11] Laonicus Chalcocondyles, Historiarum, Liber X, 6.
      [12] The Edinburgh Magazine and Literary Miscellany, Vol. 15, August 1824, Edinburgh, Printed for Archibald Constable and Company, 1824, p. 135.
      [13] Laonicus Chalcocondyles, Ib.
      [14] Nicetas Choniata, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23. 
      [15] William Smith, A dictionary of Greek and Roman Geography, Vol. II, London: John Murray, 1873, p. 914.
.    [16] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 49.