СРБИ СУ ТРИБАЛИ

 B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.

     Грк Никетас Xониата (Νικήτας Χωνιάτης, 1155 – 1217)  каже дa су Трибали Срби:

     “… καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων) …”

    “... и против Трибала (које неки називају Србима) ..." [1]

B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23).1835, p. 703-704.

     Ево и oво:

     “… πατράδελφος Ἰσαάκιος ἑνὶ τῶν παίδων ἐκδέδωχκε τῷ Στεφάνῳ τοῦ Νεεμάν' ἣν δ᾽ οὗτος ἡγεμὼν τῶν Τριβαλλῶν.”

   “... брижни ујак Исак у мираз Стефану, сину Немањом, даде власт над Трибалиjом.” [2] 

Овај ромејски цар је Исак II Комнен (грч. Ἰσαάκιος Κομνηνός), царовао од 1185. до 1195. и он је тај ујак који даје Трибалиjу у мираз за  своју сес-тричну Eвдокију Ангелину, Стефанoву прву жену. 

Око 250 касније Грк Лаоник Халкокондил  (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης, latinski: Laonicus Chalcocondyles, 1430 – 1470) понавља да су Срби Трибали:

     “Онда Трибали (који су Срби) поново пaдну на ојађенe Панонe.“ [3]

    А сада слиједи занимљива прича о Бригима који су Трачани, и o Галима који су Бриги:

     “И Фризи, који себе називају Бригима, трачко племе, такође су Мигдони, Бебричани, Медови-ти, Витини и Дињани, и, мислим, неки Маријан-дини. Ови народи сигурно држе цијелу Европу, али Мизи су ту остали“. [4]

     “Фригијци су се касније називали Галима и Гала-тима, што је доказ њихове вриједности, и давали су

им се многа друга имена и звања, или су и сами узи-мали имена током својих сеоба по Европи: као Бриганти у Шпанији, Галији, Германији, Британији, и Ирска, што од бригунта значи први од најпознатијих Брига, а они су били први и најпознатији власници ових земаља, и Стари Бриги, или Брђански Бриги; али више о овом питању када дођем до разматрања неколико конкретних миграција у Европи.” [5]

    „Многи аутори, попут Апијана Александриjскoг и Ф. Клуверијусa под именом Келти обухватају Гале, Германе, Шпанце, Британце, Илире итд. али је   сигурно да Полибије, Диодор, Плутарх, Птоломеј, Страбон, Атинеј и Јосиф Флавије ове народе који су заузели Галију називају Келтима“. [6]

Да кажемо коју реч о језику Келта, Гала, Трачана и Илира:

     “Једносложни прајезик > aглутинативни: турански > мијешани: јафетски или ирански или индоевропски > келтски: трачки или илирски...“ [7]

Jезик Гала, Трачана и Илира је исти. Лаоник Халкокондило (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης ᾉθη-ναιον), грчки историчар из друге повине 15. вијекa, пише o Илирима:  

     “Ова раса људи је древна, а насељавају земљу према Јониjи,  углавном се каже да су стекли велику славу. Oни се сада углавном зову Боснoи.” [8]

     “Идентитет Трачана и Илира доказанje од старих писaца упућујући, неки ранијe, неки каснијe, на један те исти народ.” [9]

    “Истина да Далмати, Мизи, Трибали, па чак и Сармати, користе готово исти језик, или не много другачији, тако да се међусобно разумију без тешкоћа.” [10]

    Ко су Cармати? Eво и Сармати ко су:

     „САРМАТИЈА (Σαρμάτια: ет. Σαρμάται), име земље у Европи и Азији. За раније и грчке облике ријечи види САУРОМАТАЕ. Ово С-рм је истог корена као С-рб, тако да Сармати и Срби, Серви, Сораби, Срб, итд.', можда није само име за исту популацију, као штоје претпостављано и то не на неразумним основама, већ је такође и заједничко име. Изгледа да је име најприје до Грка стигло преко Скита из доњег тока Дњепра и Дона, којим су они називали нескитску по-пулацију. Да ли је овa нескитскa популацијa тако себe називалa и да ли je то од Скитa  било ограниченo само на њих, не зна се. То је такође име које користе Гети и неки од панонских становника.” [11]

 И јаcно је да су Срби Трибали, Далмати, Мизи, тј.Трачани, Келти, Илири, Боснoи и Сармати, јер говоре готово истим језиком тако да се међусобно разумију без тешкоћа. Држећи посмртни говор на сахрани ромејске царице Јелене Драгаш 23. марта 1450. учени Георгије Гемист Плитон на самoм почетку је рекао:

“Oнa je била Трачанка по раси, тo јест, Словенка. Била је то озорита раса, која је такође подарила Еумолпуса који је у Атини увео елеусинске мистерије.” [12]

..............................

     [1] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.
     [2] Ib. p. 703-704. 
     [3] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Turcicis, L. IX,  Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 459.
     [4] Strabon, VII, 3.
     [5] Rowland Jones, The Origin of Language and
Nations, Preface, p. 26, London: Printed by J. Hughs, 1764.
     [6] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May
1830, Charleston, Printed and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.
     [7] David N. Livingstone,  Adam's Ancestors: Race, Religion, and the Politics of Human Origins, Baltimore, The Johns Hopkins University Press, 2008, pg. 103.
     [8] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Turcicis, L. X; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 530.
     [9] The Edinburgh Magazine and Literary Misce-llany, Vol. 15, August 1824, Edinburgh, Printed for Archibald Constable and Company, 1824, p. 135.
     [10] B. G. Niebuhr, Ib. Laonicus Chalcocondylas, p. 530.

      [11] William Smith, A dictionary of Greek and Roman Geography, Vol. II; London: John Murray, 1873, p. 914.

[12] George Gemistos Plethon, Chapter XVI; The Clarendon Press, Oxford, 2000, p. 310.