NEMANJA I MASONSKI ZNAK

 

      Jesen 1150. Romejski car Manuilo I Komnin pokrene svoju vojsku da savlada pobunjene Srbe. Bitka se desila na lijevoj strani rijeke Tare. U borbi dolazi do dvoboja Manojlovog rođaka Kantakuzen se sedmoricom Srba među kojima prednjaci Vakin. Kantakuzen biva ranjen izgubivši dva prsta i nađe se u smrtnoj opasnosti. Da bi odvratio Srbe od Kantakuzena, Manojlo nasrne na oko grupu od oko 300 Srba:

      “Kad to spazi Vakinos i ostali s njima, oni ostaviše Kantakuzena i potekoše na cara. ‘Tuna se, veli Kinam, - desila strašna stvar: Car baci koplje, a istrže mač, pa je njima samo mahao sto dajući, što primajući udarce, dok se drugi ne raziđoše, pa se otpoče dvoboj između njega i Vakina, koji se odlikovao junaštvom i prekomerno velikim porastom. Posle duge borbe Vakin zadade caru silan udarac u lice: imperatoru je spasila život samo željezna mreža, koja se od šlema spušta preko lica, ali je udarac bio tako snažan, da su koluti mreže ušli u telo i pojavili se na licu carevom.’ U tom momentu bola Manuilo rani Vakina u ruku, pa mu istrže mač iz ruku i predade ga svome sinovcu Jovanu Duki. Vakin se predade. Manuilo je hteo ići u napredak, ali Vakin, ne želeći pogibije svome riteru-pobediocu, pokrenut svojim sopstvenim veliko-dušjem, pokazujući znacima na svoju kosu na glavi, starao se objasniti caru, da je tamo u napredak srpska vojska tako mnogobrojna, s kojom će se sukobiti, kao što je mnogobrojna kosa na njegovoj glavi i naravno da će poginuti. Zato se car vrati u svoj stan sa 40 zarobljenika, a Srbi održaše svoje pozicije na Šarancima” (1)

     Kako je Vakin upozorio Manuila da ne ide u napad na mnoge Srbe i ne pogine? Upozorio ga je pokazujući znacima na svoju kosu, a kako je to radio, prikazano je na masonskoj kecelji: rukom se zgrabi kosa na tjemenu! To je masonski znak za pogibiju, i još ako mu se dovikne pasvord “Nekum”, ne treba znanje jezika, poruka je jasna. 

     Vakin ili BAKIN, u grčkom izvoru Βακχῖνον (BAKKᴴINON) (2), je STEFAN NEMANJA, jer su imena BAKIN i NEMANJA istog značenja: BAKUS, BAHUS, NEBESKI, SJAJNI, BOŽO.

..............................
     (1) Pantelija Srećković, Stanje i odnosi srpskih arhontija prema Ugriji i prema Vizantiji u polovine XII veka; Glasnik Srpskog učenog društva, Knjiga 54, Beograd, 1883, , str. 176-177.

    (2) Johannes Cinnamus, Imperatorii Grammatici Historiarum, Libri VI; Venetis, Ex Typographia Bartholomæi Javarina, 1729, pg. 50.