"SVETORODNA" LOZA NEMANJIĆA

"Prema anonimnom putopiscu koji je 1308. godine boravio na dvoru kralja Dragutina: 'kralj Stefan je pravičan i dobar čovek i u svojoj veri smatra se pra-vim svecem. Voli i štiti katolike jer ima za ženu kće-rku ugarskog kralja, sestru sicilijanske kraljice.Od nje ima valjanu decu oba pola i nikada nije imao drugu ženu.' Na osnovu samog zapisa uočava se da autor pravi distinkciju između kraljeve vere i ka-tolika. Sem toga, savremeni istraživači su analizom ovog spisa došli do zaključka da je Anonim naj-verovatnije bio pripadnik dominikanskog reda, te kao takav dobro razumeo teologiju i bio kompe-tentan da odlučuje o religijskoj pripadnosti srpskog kralja. Sem toga, kralj Stefan Dragutin primio je monaški postrig posle sabora episkopa, igumana i izabranih monaha, te umro kao monah Teoktist. Svoje sinove Dragutin je odgajao u duhu pravo-slavlja, a jedan od njih se i zamonašio. S druge strane, njegove ćerke su od rođenja pripadale ri-mokatoličkoj veri. Najmanje tri od njih bile su mo-nahinje u samostanu Svete Marije u Budimu. Dve su u samostanu ostale, a jedna je izvedena iz sa-mostana i udata najverovatnije za Stjepana I Kot-romanića, što znači da je i pre udaje bila pripadnica rimokatoličke vere.." [1]

Od koga su ćeri kralja Dragutina primile rimoka-tolicizam? Od matere Katarine (Katilin), ćerke ugar-skog kralja Stefana V. I Dragutinova mater Jelena, supruga Uroša Velikog, sina Stefana Prvovenčanog, bila je rimokatolkinja i od nemanjićke Istinske krst-janske crkve oglašena za svetu Jelenu Srbsku.

Nije samo Nemanja bio papin templar i nije samo Sveti Sava šurovao sa papom, šurovali su svi Ne-manjići:

"Papa Nikola IV obraćajući se kralju Dragutinu na-vodi:

'[…] Svakako da si ti, najdraži sine, podstaknut pravom verom i posvećenošću smatrao da moje apostolstvo treba ponizno zamoliti, i to si učinio pre-ko poslanika tvoje preuzvišenosti, voljenog sina bar-skog arhiepiskopa Marina da, budući da u delovima Bosne pod tvojom (Dragutinovom) vlašću, postoje mnogi koji su zaraženi jeretičkom bolešću odlutali sa puta istine u pogubnu laž […] da se udostojimo da u te krajeve pošaljemo (papa Nikola IV) neke po-godne osobe kojima tamošnje prilike nisu strane i čije je propovedanje i spasonosno učenje u skladu sa njihovim čestitim životom, da uklonivši tu opa-snost svojim propovedima i službom vrate žar prave vere tamošnjem življu i da ti u tome nudiš svoj savet i pomoć kako bi pomenuto zastranjivanje bilo iz korena iščupano iz ovih krajeva.' [2]

Ovi "jeretici" su krstjani koje Sveti Sava naziva bo-gumilima, mahinejcima i babunima. Iz papinog od-govora vidi se da je kralj Dragutin prvi pisao papi molbu da papa pošalje franjevce u Bosnu radi is-korjenjivanja krstjanstva i širenja rimokatolicizma, a Dragutin će, kao vladar tog okupiranog dijela Bos-ne, svojom vojskom da štiti franjevce.

Pored toga, pretpostavićemo zašto papa nije po-slao dominikance koji su već imali inkvizitorsku služ-bu u Bosni. Naime, u Bosni su 1259. godine za-beležene svireposti koje su činili dominikanci prema domaćem stanovništvu. Oni su jeretike spaljivali na lomačama i pritom delovali sinhronizovano sa ug-arskim pohodima." [3]

"Kralj Stefan Dragutin bio je živ sve do 1316. godine i pretpostavljamo da je do tada bio u mogućnosti da pomaže delatnost franjevačkog reda. On je to vero-vatno i činio, različitim intenzitetom koji je zavisio od političkih okolnosti. Najpre, njegov savremenik arhi-episkop Danilo II navodi: mnoge od jeretika bosan-ske zemlje obrati u hrišćansku veru i krsti ih, pri-likom čega ne iznosi eksplicitno o kojoj se vrsti hrišćanstva radi. Đura Daničić je u svom izdanju Danilovog zbornika dodao u zagradi: u ime oca i sina i svetoga duha i prisajedini ih svetoj sabornoj i apostolskoj crkvi." [4]

Pošto su tu stigli papini franjevci, jasno je da se radi o prevođenju krstjana u rimokatolike.

I ovdje se pokazuje da raskol (šizma) nije jeres, nego samo pitanje vlasti i uprave na narodom.

I pored svih pisanih izvora, nađu se među Srbima bez stida i srama lažovi koji narodu lažu da je Ne-manja napao rimokatolike, a ne Srbe staroverce i krstjane i lažu da su krstjani bili rimokatolici:

Niko nema što Srbin imade,

Lažitvorce koji Srbe slade.

..............................

[1] Ana Vujković, Kralj Stefan Dragutin i franjevci; Viteška kultura, god. VII, br. 7, Veliki priorat Vitezova Templara Srbije, Beograd, 2018, str. 15.

[2] Ib. str. 17.

[3] Ib. str. 18.

SUNCE AR, BOG ARIL I GRAD ARILJE

 

 Gola muška figura u iskoraku desnom nogom (desno dole je dio noge sa kljenom).

 

Obris čovjekolikog boga sa šljemom sa rogovima. Mnogo liči na hetske reljefe na slikama ispod (Heti su Geti, imena potpuno istog značenja). Neki misle da je ovo ATIS, brigijski bog stoke, životinja i proljetne vegetacije, kasniji Vlaho, Veles ili Volos.

Sumersko AR znači SLAVA [1]. Anglosaksonsko AR znači SLAVA [2].

"ARIL, ime etrurskog boga koji drži nebesa na svo-jim ramenima. Njemu odgovara Atlas u grčkoj mito-logiji." [3]

Riječ AR znači ŽAR, SUNCE [4]. Rasenski (etrurski) ARIL je DRŽAČ SVIJETA. Ime ARIL ima dvije stare proste riječi: AR + IL:

1. AR = SLAVA = SJAJ, BLJESAK, SVJETLOST, VATRA, SUNCE;

2. IL = MILI, MILOSTIVI, BLAGI, DAREŽLJIVI = gr-čki ILAOS (ΙΙλᾰоς) [5].

“Il ‘BOG’.” [6]

“Il, dizati, podizati; unositi.” [7]

“Raseni, ili Tirenoi iz Etrurije, bili su Arjani tračkog roda….” [8]

“…Etrusci su bili narod tračanske rase,….” [9]

“Dužni smo Dioniziju iz Halikarnasa zbog važne iz-jave da su Etrusci sebe zvali RASENA. Vidjeli smo da pod ovim imenom nisu poznati ni Grcima ni La-tinima. Oni su poznati u Italiji kao TUSCI ili ET-RUSCI – imena koja, kao što je Lepsijus pokazao, očigledno su izokrenuta od još starije forme TUR-SCI, kao što smo našli u Eugubine tablama. Grčki autori zovu ih uopšteno ili TURRENOI i TURSENOI a kasnije se očigledno povezuju sa drevnim latin-skim oblikom TURSCI.” [10]

“U Atini, kaže Pausauias, oni što su gradili zid Ak-ropolis bili su Sikuli ili Tireni Pelazgi.” [11]

“Što se tiče samih Tračana, koji su bili prvi sta-novnici Terme, dobro je poznato da su to bili Pe-lazgi, i još, možda, i više nego bilo koji drugi narodi antike, sačuvali su dragocjene svetinje svojih ind-ijskih ili perzijskih predaka.” [12]

“... pretpostavljamo da sve grupe naroda južno od Dunava pripadaju jednoj grupi jezika, uključujući ilirski, tračanski, pelaški i brigijski dijalekt, i smat-ramo da sva ova plemena koja govore ovim dija-lektima kao granama jednog stabla koje se komotno može nazvati tračansko ili pelaško.” [13]

Pošto su Raseni Tračani, dakle su Raseni, Tračani, Pelazgi, Iliri i Brigi bili narod jednog stabla i jednog jezika sa različitim dijalektima, te su riječi AR i ARIL iz njihovog jezika i znači SVIJETLA MILOST, SLA-VNA MILOST i to je MILOSNO SUNCE.

Od ARIL izveden je naziv ARILJE. To sto je crkva posvecena nekom crkvenom AHILIJU samo je ne-uspjesni pokušaj crkve da ime ARILJE zamijeni po obliku najbližim imenom, iako imena ARILJE i AHI-LIJE ne potiču od istog korijena i nemaju isto zna-čenje.

Sadašnja Crkva Svetog Ahilija je sredinom druge polovine 13. vijeka, podignuta na temeljima Arilovog hrama. Kameni nosač crkvenog oltara, antički cipus, sa kojeg su graditelji crkve otklesani likove drevnih tračanskih bogova, možda je originalni dio Arilovog hrama. Još se raspoznaju konture likova i neki de-talji koji liče na detalje sa reljefnih likova hetitskih i rimskih bogova.

Ovdje nedostaje fotografija četvrte strane cipus-a i sve se ovo taji i prećutkuje SPC, istoričara, arhe-ologa i lingvista. Od postanka fotoaparata ovo su jedine fotografije ovog oltara i fotograf traži pare za njihovo objavljivanje, te ću, najvjerovatnije, morati da ih obrišem.

Izvor fotografija: Vladimir Perić, Ariljska crkva, Blog Blago, 2018:06: 09.

Link: https://www.blagofund.org/Archives/Arilje/sr/Pictures/Sanctuary/ARILJE_3_668A5050-1.html

…………………………

[1] C.J. Gadd, A Sumerian Reading-Book, Oxford, The Clarendon Press, 1924, p. 178.

[2] John R. Clark Hall, A Concise Anglo-Saxon Dictionary, London: Swan Sonnenschein & Co.; New York: Macmillian & Co, , The University press, 1894, p. 20.

[3] William Ricketts Cooper, An Archaic Dictionary: Biographical, Historical, and Mythological, London: Samuel Bagster and Sons, 1876, p. 80.

[4] The Christian Examiner and Religious Miscel-lany, Vol. 61, Boston: Crosby, Nichols, and Co., New York: C. S Francis & Co., London: Edward T. Whitfield, 1856, p. 95.

[5] John Groves, A Greek and English dictionary, Boston: Hilliard, Gray and Company, 1836, p. 299.

[6] William Ricketts Cooper, An Archaic Dictionary: Biographical, Historical, and Mythological, London: Samuel Bagster and Sons,1876, p. 247.

[7] C.J. Gadd, Ib. p. 185.

[8] Robert Ellis, The Asiatic Affinities of the Old Italians, London: Trübner & Co., 1870, p. 58.

[9] The Journal of Classical and Sacred Philology, Vol. II, Cambridge, The University Press, 1855, p. 183.

[10] Isaak Taylor, Etruscan Researches, London, Macmillan and Co., 1874, p. 22-23.

[11] The London Literary Gazette and Journal of Belles Lettres, Arts, Sciences, Etc; London: Printed by James Moyes, 1834, p. 749.

[12] Augustus J. Thébaud, The Church and the Gentile World at the First Promulgation of the Gospel, Vol. II, New York: Peter F. Collier, Publisher, 1878, p. 197.

[13] James Cowles Prichard, Researches into the physical history of Mankind, Third Edition, Vol. III - Part I, London: Sherwood, Gilbert, and Piper, 1841, p. 482.

SOLARNI SIMBOLI KRSTJANA

Solarni simboli na zubunu, vez, 19. vijek, ženska narodna nošnja iz Dalmacije.

Sunce u trouglu sa znakom Vidovdana u vrhu znak je ljetnog solsticija u vrhu i Trojstva BOGA TRIBALA: TRI + BAL > TRIBAL (BALL= GLAVA, SFERA, KUGLA) ili TRIGLAVA.

Sunce u znaku Vidovdana.

Stećak sa znakom ljetnog solsticija (ravnodnevica, Vidovdan).

Svastik (limana, kolovrt ili kolovrat).

Rotacija Sunca

Svastika (Thomas Wilson, The swastika; Smithsonian Institution, United States National Museum, Washington, 1896, p. 923).

Vrh nebeskog (Sunčevog) drveta života.

 

Vrh nebeskog (Sunčevog) drveta života.

 

U donjoj sekciji su šematski prikazi vremenskog toka godina sa godišnjim dobima, a iznad jei bordura kao simbol nazubljenih Sunčevih zraka i ekliptike.

..............................

Izvor snimaka: Video "RTS, Kvadratura kruga: Zaš-titni znaci Srba ispisani na nošnji.

DANAŠNJI SRBI SU POKLONICI BOGA LAŽI

 

 

Semargl kod Rusa i kod Srba.

Semargl na dečanskom plijeleju. 

 Semargl na dečanskom plijeleju. 

 

Semargl na ulazom u Studenicu.

 

https://stecciibogumili.blogspot.com/2023/12/semargl-kod-srba-i-rusa.html

I vide da je to isto, i vide da je to Semargl, vide i ću-te. Svojim očima gledaju istinu i hinjski ćute! Gle-daju i ćute pravoslavci, gledaju i ćute lažni staro-verci i rodoverci, jer duhovnu i istorijsku istinu o sebi iz dna duše mrze, svoje nehrišćanske korene i pretke svoje mrze, Boga istine mrze i ćutanjem na istinu svom bogu laži verno služe. I kako povodom Semargla, tako na svakoj temi koja njima ideološki ne odgovara, ma o kakvoj se svetoj istini radilo. Današnji Srbi su narod bez istinske pobožnosti, bez časti i obraza, narod laži, pakosti, licemerstva i gordosti kao uzrocima svoje vlastite propasti.

Današnji Srbi su narod bez istinske pobožnosti, na-rod laži, pakosti, licemjerstva i gordosti, uzrocima svoje vlastite propasti.

Kao poklonici boga laži, ma kojim imenom oni njega zvali, Srbi su od Boga istine i pravde ukleti narod.

ИЗ КАЛЕНДАРA ПРЕХРИШЋАНСКИX CPБA

(у изради)

Година има 365 пуних дана, а пентаграм (звезда петокрака) дели круг године на 5 делова од по 73 дана, односно 73 петка (недеље) од по 5 дана. Година од 360 дана даје 72 петкe од по 5 дана. Последњем 12. месецу додавалo ce joш пет дана Старoг Кoледa и Oтацa и тако је рачуната година са 365 дана. Ако се свакa четвртa годинa paчуна каo преступна ca 366 дaнa (дан +), добијамо тaч-ни сунчaни календар у коме Божић и Нова го-дина cвaкe годинe падају на ПРВИ ДАН годинe и сви остали празници ocтају у истoм дану истoг дaтумa.

„Словенскa хришћанскa 'седамицa' потиснулa је старију 'петицу', јер cе среда налазилa између другог и четвртог дана тог временског периода. Од Страбона знамо да је Питагорина 'петцa', а свакако 'τετραηύς', преузета од трачких племе-на..." [1]

„Најстарији Словенин, забележен у историји, по имену Бож, стајао је на челу 72 племенски гла-вaрa којих је било 72. То би се могло објаснити тимe да је сунчанa година од 360 дана имала 72 недеље од по 5 дана.“ [2]

Погледајмо лунарни календар: лунарна година траје 354,367 дана, тако да сваког 355-oг дана завршава стара и почиње нова лунарна година:

355 : 5 = 71 петкa (недеља) од по 5 дана.

Венерина година траје 224,7 дана, тако да сваког 225-oг дана наступа нова Венерина година:

225 : 5 = 45 петки по 5 дана.

ПРВИ дан, УТОРАК је други, СРЕДА је средина, ЧЕТВРТАК је четврти и ПЕТАК је пети дан. ПЕТ ДАНА је период који се зове ПЕТКA, сваки ПЕ-ТАК је CВETA ПЕТКA, неделни и посни дан.

Mесеци су били латинcких називa државнe адми-нистрацијe и неуједначених локалних називa. Oвде ћемо их именовати према њиховим нај-израженијим сезонскo-метеоролошким каракте-ристикама.

Какав је божићни oбpeд?

Пpe зорe домаћица прави погачу чесницу. У тесто ставља металну пару (за оне који ће се опарити у новој години), малу рачвасту гранчицу „соху“ или „сојицу“ одломљену од бадњaкa на Бадњи дaн (за онoг који ће снабдевати кућу дрвима), и ексер дужине око 5 цм (ко ће бринути о коњима и ocталoj стоци). Пpeкo цeлe чесницe урезује ce знак крста: круг чесницe je круг године крстoм подељен на четири годишња доба.

Печенa чесницa ставља се на софру (сто) и ставља се млади сир у сaнчићу и свећa. Чељaд ce oкупe ca западнe странe столa oкpeнyти и cтoкy, пали се свећа и oкади cвe на софри, затим ce oкадe чељaд.

Након кађења сви мушки чланови породице, по-peдaни по cтapини, c дecнa у лeво обиђу три пута око софре. Нaкoн свaког кpугa cтану и ок-рећу ce истоку клањајући се. После трeћeг кругa рукуjу ce трипут љубећи миpбoжe ce уз поздрав: „Мир Божији, Pистос се роди!“ Старосрпско „Ри-сто“ је од корена „Рис“ са истим cмиcлoм као „Рас“, „Рес“, „Рос“, „Рус“ са значењем „Сунце“. [1]

Caбрaни oko софре пpвo ce окуce сира, па се-дajу за софру док домаћица рукама ломи по комад чеснице и свима пo стapини даје. Cвако се нада да је у њeговом комаду новац, а нико не воли соху ни ексер. Taдa се доноси ракија сa печењем, питoм, capмoм и другом храном.

После јела домаћин одлази у шталу и дoводи у кућу вола дешњaкa, оног који cе вeжe у десну страну јарма. Во је први божићни полазник. Дoк улaзи на врата, засипаjу га шаком пшенице и дају жито из олукa да једе.

Други петак и десети дан од Божићa je Mали Божић са другачијим обредом. На Mали Божић прави ce погачa кoвpтaн. На крсту у средини кoвpтaнa ce иcкpужи у облику коцке или троугла, што је геометријска симболика Божијег мира и Божиjeг Тројства.

У рано јутрo на Mали Божић домаћин je носио кoвpтaн у шталу и стављао на десни рог вола дешњaкa вpтећи га три кpугa око рога. Онда je стављао кoвpтaн на вpx cтoжepa у гумну дoк cу деца трчала укpг око cтoжepa као коњи o вpшe-вини.

Такви су били божићни обичаји у мом селу Ви-душa код Какња у Босни, али cтo села, cтo оби-чаја!

…………………………
[1] Љубомир Кљакић, Протокултурни ареали-зам: Милан Будимир и проблем Прасловенcкиx Протоиндоевропљана, Catena Mundi, Kњига II, друго издање, Catena Mundi doo, Београд, 2014, стр. 842.
[2] Ib.

MASLENICA - PRAZNIK PROLJETNE RAVNODNEVICE

 

MASLENICA je praznik srbskih sljedbenika Sunca i praznovala se u čast početka proljeća. Pošto je njihov kalendar pratio petodnevni ciklus vremena od PRVOG do PETOG DANA, tj. od hrišćanskog PO-NEDELJKA do PETKA, novo kalendarsko kolo boga KOLEDA počinjalo je smrću STAROG KOLEDA, a ROĐENJEM MLADOG KOLEDA BOŽIĆA SVARO-ŽIĆA u podnevu dana kratkodnevice, tj. prvog dana zime. 

Od dana Rođenja Božića Svarožića (kraće: BO-ŽIĆ) na prvi dan zime do prvog dana MASLENICE navrši se 17 petki, tj. sedamnaest perioda po pet dana i to je 85-ti dan od Božića. Bivši istočni Srbi (Bugari, Rusi, Rusini, Malorusi, Belorusi i Ukrajinci) slave MASLENICU zadnje nedjelje pred početak Velikog vaskršnjeg ili Časnog posta. Tako zbog kalendara crkvene pashalije to ponekad pada u vrijeme jake zime i ove 2025. godine MMASLENICA je 23. (10.) februara, 26 dana prije proljeća. Iduće 2026. hrišćanska MASLENICA pada na 16. februar i to je polovina zime. Time je hrišćanska MAS-LENICA odstupila od Božije istine prirodnog kalen-dara i to je praznik forme bez izvorne duhovne i metafizičke suštine, lažni praznik i obični folklor.

Po čemu je MASLENICA dobija ime i šta ime znači? Vidimo da je to složena riječ od osnova MAS + LEN i sufiksa -ICA, dakle je to ženski rod, a muški glasi MASLEN. Prvo ćemo o osnovi MAS i njenim sro-dnim značenjima u leksikom srodnim jezicima.

Osnova MAS u perzijskom:

- MĀST = KISELO MLIJEKO [1];
- MĀS = MJESEC, MJESEČINA [2];

Od MAS je MAZ:

- MĀZ = PUKOTINA NA ZIDU, VRATA; ZUČ; ŽIR; PLETENICA, PERČIN; SAVIJENO; ZAMAZANO MASTILOM, DIO MASTILA [3];

- MĀZÛ = ZUČ; ŽIR, DRLJAČA; KIČMA [4];

- MĀZA = KIČMA [5];

- MĀZĀR = APOTEKAR [6].

Dakle: ljuto (kiselo), svjetlost (mjesec, pukotina, vra-ta), žuto (žuč); držač (kičma); zraka (pletenica, per-čin); žir (plod hrasta, hrana, drvo Sunca); savijeno (ekliptika); mastilo (znak, biljeg, slovo); lijek, zdrav-lje (apotekar). Ima li i jedno značenje da smisom nije vezano za Sunce? Nema!

Osnova MAS u arapskom: MAS > MAZ:

- MĀZĪ = ODVOJITI [7];
- MĀZIH = ŠALJIVDŽIJA, VESELJAK [8];
- MĀSIع = BLJEŠTAVO, SJAJNO [9].

Osnova MAS u galskom:

- MAS = MAST, DEBLJINA, MASA, MASIVNOST [10]; 
- MAS = ŽIR; RESA, REHA, REJA, KIĆANKA, KITA [11]; 
- MAS = SUNCE [12]; 

Galsko MAS je značenjem isto galskom MAG [13] sa značenjem PLUG [14]. I kao što vidimo, i u galskom se sve odnosi na Sunce, njegov prinos i zrake.

Osnova MAS u gaeliku: MAS = ODLIČAN, NAOČIT, ZGODAN [15]. 

Osnova MAS u velskom: MAS = NAPREDAK [16]. 

Od osnove MAST (grčki: μαστ-) izvedeno je grčko MASTÓS (μαστός): SISA, DOJKA. Englesko MAST je bukovi ŽIR; JESTIVI ŠUMSKI PLODOVI [17] nje-mačko MÄSTEN znači PREDEBEO [18], englesko MASTER je STARJEŠINA, GOSPODAR, UČITELJ i to je zbog toga što je galsko MAS značenjem isto galskom MAG koje je dalo latinsko MAGNUS, MA-GISTER (sve potiče od MAH).

I pazimo sad: galsko MAS istog je značenja kao i galsko MAG sa značenjem SILA, SNAGA. MAST izdvojena iz mlijeka je MASLAC. Pošto galsko LAC znači MLIJEKO [19], MASLAC bukvalno znači SNA-GA MLIJEKA. 

MAŠINA je POKRETAČ: MAS-INA > MASINA > MA-ŠINA. 

Tako MAST tijelu daje SNAGU, Zemlji i životu na njoj SUNCE daje pokretačku SNAGU i, kao vidljiva slika nevidljivog Boga, SUNCE je MAG, MAS, MA-STER i MAŠINA Sunčevog sistema.

Zašto bivši Srbi Bugari, Rusi, Rusini, Malorusi, Be-lorusi i Ukrajinci imaju MASLENICU, a kod bal-kanskih Srba nema MASLENICE? Ima, ima, ali od crkve izapiranjem pameti i pamćenja sakrivena je srbska MASLENICA iza crkvene laži. Za ri-ječ MASALA kod kosovskometohijskih Srba, Skok tvrdi da je "balkanski turcizam":

 "MASALA f (Vuk, Srbija, Slavonija, Turska Hrvat-ska) = masala (Kosmet) 'baklja, faklja, zublja, fe-njer'." [20]  

MAS > MASA > MASALA = LUČA, BAKLJA, FAK-LJA, ZUBLJA, FENJER.

"MASAT m (18. v., Vuk) 'ognjilo, ocilo'." [21] 

Izvorno značenje osnova MAS je VATRA, OGANJ i otuda u srbskom nazivi MAŠA i MAŠICE, metalne alatke za zahvatnje ŽERE. Jedan od narodnih na-ziva za STEĆAK je MASET [22], MASE, MAŠ-ET [23]. BAJKA je MASÂL [24] i odatle riječ MASLA (izmišlja, laže).

Gaelik MAS u srbskom je MES koje nosi i sljede-ća  značenja: 

- MES > MESAN > UMESAN > UMEŠAN = UMJE-ŠAN = VJEŠT, BISTAR, KREATIVAN;

- MES > MESO = SNAGA. 

MAS je u nazivu biljke MASLAČAK, kod nekih MA-SLIĆ, kod nekih MESÉLJ [25]. Dalmato-romanski leksički ostatak MASUR je ZDJELA, kod Slavonaca je MESIUR, starosrbsko MISUR [26].  Osnove MAS, MES i MIS su sinonimi.

Za MESO Česi kažu MASO, Slovaci govore MÄSO. Ovo MAS u MASO i MÄSO, sa značenjem MOĆ, SILA, SNAGA, POKRETAČ, je u srbskom je MES u MESO i ovdje je tajna srbske MASLENICE: ono što je u crkvenom kalendaru kod Bugara, Rusa, Malo-rusa, Belorusa i Ukrajinaca na zadnju nedjelju pred Veliki post MASLENICA, to je u crkvenom kalendaru kod Srba MESOPUSNA nedjelja:

MESO + PUSNA > MESOPUSNA

Galsko PUS u MESOPUSNA znači isto što i galsko PAS, PES, PIS, POS sa značenjem BAL, KRUG, GLAVA, tj. SUNCE [30]:

PAS = PAS, POJAS; PUS > PUSA = POLJUBAC; PUS > PUSTO = BEZ IČEGA, SAMO, ČISTO; PIS > PISATI; POS > POSNO = ČISTO.

U crkvenoj MESOPUSNOJ nedjelji maskirana je prehrišćanska MESNA PETKA, To je od ilirskog MES koje je osnova u talijanskom MEŠTAR: 

MES > MES-TAR > MESTAR = MEŠTAR = MAGISTAR, UČITELJ, MAJSTOR [27] = MASTER. 

Tako je od MES izvedeno MEST i to je MAST [28]. Osnova MES u MEST isto je što i MAS [29] u MAST, isto što i osnova MIS u MISAL (> misao) i MISA  (liturgija).

I da zaključimo: praznik MASLENICA, srbska ME-SNA PETKA, pada na peti dan prije prvog dana proljeća, tj, peti dan prije proljetne ravnodnevice, 17-ta petka od prvog dana zime.

Zadnja nedjelja pred Veliki post je SIROPUSNA, Crkva kaže da je to prestanak jedenja SIRA, "otpuštanje" jedenja BELOG mrsa, kao da Srbi go-vore: "Otpusti sir!" Zaista, vrlo podesna manipula-cija istinom! SIR je dobio ime po BELOJ boji, jer galsko SIR znači što i galsko SAR, SER, SOR, SUR, HIR [31] sa značenjem BAL, BEL, SUNCE:

SIR > SIRBI, SAR > SARBI, SOR > SORBI, SUR > SURBI, HIR > HIROVIT.

Od osnove SIR je latinsko SIRIUS = UŽARENO, ŽAREĆE, BLJEŠTEĆE.

PRVI DAN PROLJEĆA je SIROPUSNA PETKA, BELOZARNA PETKA, DAN JARILA (16. mart 2025.).

..............................

[1-2] Francis Johnson, A Dictionary, Persian, Ar abic and English; London: Wᴹ. H. Allen and Co.,1852, p. 1080.

[3-6] Ib. p. 1079.
[7-8] Ib. p. 1079.
[9] Ib. p. 1080.
[10-13] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 144, 125.

[14] Ib. Tome III, p. 90.

[15] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. II, Her ne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902 , p. 635.

[16] William Owen Pughe, A Dictionary of the Welsh Language, The Second Edition, Vol. II, Denbigh: Printed and published by Thomas Gee, 1832, p. 330.

[17] Walter William Skeat, An Etymological Dic-tionary of the English Language; Oxford: The Cla-rendon Press, 1888, p. 357.

[18] Ib.

[19] Jean-Baptiste Bullet, Ib, p. 65.

[20] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga II; JAZU, Zagreb, 1972, str. 385.

[21] Ib. str. 381.

[22] Ib.

[23] Šefik Bešlagic, Stećci - kultura i umjetnost; IRO "Veselin Maslesa", Sarajevo, 1982, str. 32.

[24] Petar Skok, ib. str. 381.

[25] Ib. str. 382.

[26] Ib. str. 385.

[27] Vladimir Mažuranic, Prilozi za hrvatski pravo-povjestni rječnik, Svezak V, Zagreb 1914,Izdala Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1908-1922, str. 648.

[28] Ib.

[29] Ib. str. 647.

[30] Jean-Baptiste Bullet, Ib, p. 283.