SUNČEVA ANALEMA, ČOVJEK, ZEMLJA I PIRAMIDA

  Od zimskog solsticija prvog dana zime, kad je Sunce na svojoj najnižoj južnoj tački (S), penjući se ka sjevernom nebu i prvom dan ljeta (N ) iz sata u sat, iz dana u dan ono se ne penje pravolinijski, nego mu je putanja u obliku slova S. Istu takvu putanju pravi od prvog dana ljeta spuštajući se ka prvom danu zime, samo je sad putanja suprotna onoj prvoj, ukrštava se sa prvom i gradi dijagram sa dva ukrštena S, slično broju 8, znaku beskonačnosti. To je Sunčeva analema.

 

Početak analeme je u danu zimskog solsticija na prvi dan zime. Tad je Sunce u svojoj najnižoj godinjoj tački na južnog neba i od tog dana počinje da se penje ka sjeveru prema prvom danu ljeta. U 15. aprilu Sunce presijeca osu sjever-jug i pelazi na drugu stranu (vidi sliku). Mjesto ukrštanja uzlazne i silazne putanje pravi znak X i to je egipatski hijeroglif sa značenjem ZBIR, SKUP. To je Sunčev čvor, Sunčeva pletenica, na čovjekovom tijelu solarni pleksus, treća ili Manipura čakra (sanskritsko "mānī" znači "mjera").

 Računajući i dan zimskog solsticija na 21. decembar, od 21. decembra do kraja 15. aprila je 116 dana. I gle: 

a) 1 godina = 365,242 dana, 

b) 21. decembar – 15 april = 116 dana, 

c) 365,242 : 3,14159 = 116,2602377 dana 

 Prečnik kruga godine ima 116,2602377 dana, dakle čim Sunce pređe vertikalu ose sjever-jug 15. aprila, tada se navršava 116,2602377 dana i to je prečnik godišnjeg kruga vremena. To je takođe vremenski ciklus u kojem se Merkur poravnava i mimoilazi sa Zemljom. Sad malo ezoterije i njene simbolike: 

a) 50 x 116,2602377 = 5813,011885 = u inčima visina Velike piramide. = 14.765,05019 cm, 

b) 14.765,05019 : 116,2602377 = 127 cm = ako bi se nešto kretalo brzinom 127 cm/s, za godinu bi prešlo 40.077,27418 km = dužina Zemljinog ekvatora. Prečnik godine je 116,2602377 dana:

 116,2602377 : 50 = 2,325204754 dana. Godina ima 365,242 dana: 365,242 : 2,325204754 = 157,0795 = 50 Pi.

Mjere kruga su proporcije čovjekovog tijela i Zemlje. Pupak je centar kruga i nalazi se na 28,64791396º iznad baze kvadrata (baza je linija linija AB): • dužina Zemljinog ekvatora = 40.077,27418 km, • krug = 360º a) 40.077,27418 : 360 = 111,3257616 km = 1º geografske širine na ekvatoru, b) visina pupka na crtežu = 28,64791396º, c) 28,64791396º x 111,3257616 km = 3189,25084 km, d) 3189,25084 x 2 = 12.757,00336 km = 6378,50168 km = ekvatorski poluprečnik Zemlje. U odnosu na osu horizontalno raširenih ruku, ruke su podignute pod uglom ugla Sunčeve ekliptike: 23,4461943º (ugao CD). Horizontalni raspon između vrhova srednjih prstiju podignutih ruku je 42,97187094º = 2 x 21,48593547º, te po tome slijedi: a) 1º geografske širine na ekvatoru (pravac istok-zapad) = 111,3257616 km, b) 42,97187094 x 111,3257616 = 4783,87626 km, c) 4783,87626 x 2 = 9567,75252 km, d) 9567,75252 : 3 = 3189,25084 km e) 3189,25084 x 2 = 6378,50168 km = ekvatorski poluprečnik Zemlje.

Uglovi kanala Kraljeve odaje polaze iz korijena penisa (korijenska čakra).

Iz Kraljeve odaje izlaze dva uska ventilaciona kanala: južni se uspinje pod 45º, sjeverni pod 32,48165854º. Na da Vinčijevom crtežu Vitruvijevog čovjeka pravac pod 45º penje se od korijenske čakre na gornji lijevi ugao kvadrata ekliptike, tj. na liniju 23,4461943º (linija tropskog kancera).

Velika piramida je visoka 147,6505019 m: • hiljadu visina Piramide = 14.765,05019 km, • 14.765,05019 : 4 = 3691,262548 km = dužina pod 45º od korijenske čakre do vrha gornjeg lijevog ugla kvadrata i to je hipotenuza pravouglog trougla sa katetama dužine 2610,116779 km: a) 1º geografske širine na Zemljinom ekvatoru = 111,3257616 km, b) 2610,116779 : 111,3257616 = 23,44575722 stepeni ekliptike. Razlika između 23,4461943º ekliptike i 23,44575722º je 0,00043708º i to je 1,573488 sekundi (x 2 = 3,146976 = Pi sa dvije decimale). Računajući po visini pupka, kao centru Zemljinog kruga, dobili smo da je od baze kvadrata (linija AB) visina pupka 28,64791396º. Pošto 1º geografske širine na ekvatoru iznosi 111,3257616 km, ovih 28,64791396º daje 3189,25084 km i ovo je polovina ekvatorskog poluprečnika Zemlje. Dakle je ekvatorski prečnik 6378,50168 km i to je simbolična dužina koja se pod uglom 32,48165854º penje iz korijenske čakre do tačke E izvan kruga Zemlje. To je ugao uspona drugog ventilacionog kanala Kraljeve odaje: • sjeverni kanal Kraljeve odaje = 32,48165854º • tan 32,48165854º = 0,63662031 • sin 32,48165854º = 0,537029595 • ekvatorski poluprečnik Zemlje = 6378,50168 km = od korijenske čakre pravcem nebeskog ekvatora (Cel. Equator) do tačke 0º. Na sanskritu naziv korijenske čakre je Muladhara čakra. Sanskritsko “mūlā” znači “izvorni, prvi”; “mūla” je “baza, korijen”; “dhārā” je “tok padanja”; “oštri vrh”, “krajnja granica”. I kao zaključak slijede mjere: a) 6378,50168 x 0,63662031 = 4060,683717 km = h = E-0º, b) 4060,683717 x 3,14159 = 12.757,00336 km = ekvatorski prečnik Zemlje, c) 4060,683717 : 2 = 2030,341859 km, d) 2030,341859 : 6378,50168 = 0,318310155 e) 0,318310155 x 4 = 1,273240621 = tangens 51,85399754º = ugao Piramidinog uspona.

"I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih." (Postanak, 1, 27)

Presjek Velike piramide u pravcu sjever-jug i gometrija Zemllje. Na crtežu Vitruvijevog čovjeka centru Zemlje u tački G odgovara korijen penisa, korijenska ili Muladhara čakra, prva čakra.  

 

Mjesto ukrštanja uzlazne i silazne putanje Sunčeve analema pravi znak X i to je egipatski hijeroglif sa značenjem “zbir, skup”. To je Sunčev čvor, Sunčeva pletenica, u ljudskom tijelu solarni pleksus, Manipura čakra, čakra mjere, jer se navršava tačno tu 116,2602377 dana sa danom zimskog solsticija.

Ako vrijeme jedne godine prikažemo kao geometrijski krug (krug T, slika iznad), tada je 116,2602377 dana prečnik tog kruga (d):

• 1 solarna (tropska) godina = 365,242 dana = krug T,

• prečnik (d) = 116,2602377 dana = mjera,

• poluprečnik = 58,13011885 mjera = broj ⅒ Piramidine visine = 5813,01188 inči ili 50 x 116,2602377),

• površina kruga T = 10.615,78044 kvadratnih mjera = površina kvadrata ABCDA,

• jedna strana kvadrata (A-B) = 103,0329095 mjera (dana) = dužina granit-nog dijela poda u Portalu pred Kraljevom odajom u Piramidi = ½ širine Kraljeve odaje = ¼ dužine Kraljeve odaje.

Ako 365,242 dana jedne godine podijelomo brojem 103,0329095, dobijemo 3,544906203 dana. To je obim kvadrata čije su strane duge 0,88622655 mjera. Površina tog kvadrata je 0,7853975 mjera. Krug površine 0,7853975 mjera ima poluprečnik 0,5 mjera, prečnik 1 mjeru i obim 3,14159 mjera. Sve polazi od broja jedan i broj 1 simbol je jednog Boga:

5813,01188 inči = 147,6505019 m: 147,6505019 x 43.200 = 6378,50168 km = ekvatorski pluprečnik Zemlje.

"I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih." (Postanak, 1, 27)

Ovo je prava VERONAUKA, jer VERA izvorno znači ISTINA, TAČNOST. Sve VERE koje se ne temelje na ISTINI i TAČNOSTI jesu ljudske zablude, greške i prevare.

SUNČEVA ANALEMA, VRIJEME, ZEMLJA I PIRAMIDA

Vitruvijev čovjek (Leonardo da Vinči) i Sunčeva analema.

     Od zimskog solsticija prvog dana zime, kad je Sunce na svojoj najnižoj južnoj tački (S), penjući se ka sjevernom nebu i prvom dan ljeta (N ) iz sata u sat, iz dana u dan Sunce se ne penje pravolinijski, nego mu je putanja u obliku slova S. Istu takvu putanju pravi od prvog dana ljeta spuštajući se ka prvom danu zime, samo je sad putanja suprotna onoj prvoj, ukrštava se sa prvom i gradi dijagram sa dva ukrštena S, slično broju 8, znaku beskonačnosti. To je Sunčeva analema. 

Ankh, krst života. 

 

Sa danom zimskog solsticija do kraja 15. aprila je 116 dana. Na 15. april Sunce prelazi preko ose sjever-jug (0) drugu stranu neba (mjesto X).

     Početak analeme je u danu zimskog solsticija na prvi dan zime. Tad je Sunce u svojoj najnižoj godinjoj tački na južnog neba i od tog dana počinje da se penje ka sjeveru prema prvom danu ljeta. U  15. aprilu Sunce presijeca osu sjever-jug i pelazi na drugu stranu (vidi sliku).Mjesto ukrštanja uzlazne i silazne putanje pravi znak X i to je egipatski hijeroglif sa značenjem ZBIR.

     Računajući dan zimskog solsticija 21. decembra do kraja 15. aprila je 116 dana. I gle:

a) 1 godina = 365,242 dana,
b) 21. decembar – 15 april = 116 dana,
c) 365,242 : 3,14159 = 116,2602377 dana.

     Prečnik kruga godine ima 116,2602377 dana, dakle čim Sunce pređe vertikalu ose sjever-jug 15. aprila, tada se navršava 116,2602377 dana i to je prečnik godišnjeg kruga vremena. To je takođe vremenski ciklus kad se Merkur poravnava i mimoilazi sa Zemljom.

     Sad malo ezoterije i njene simbolike:

a) 50 x 116,2602377 = 5813,011885 = u inčima visina Velike piramide. = 14.765,05019 cm;

b) 14.765,05019 : 116,2602377 = 127 cm = ako bi se nešto kretalo brzinom 127 cm/s, za godinu bi prešlo 40.077,27418 km = dužina Zemljinog ekvatora.

     Prečnik godine je 116,2602377 dana:

116,2602377 : 50 = 2,325204754 dana.

Godina ima 365,242 dana:

      365,242 : 2,325204754 = 157,0795 = 50 Pi 

....................
     127 cm = 50 inči = 2 sveta lakta ("sveti lakat" je starozavjetni "lakat stare mjere", amah ili hamah).

Pupak je centar kruga.

     Mjere kruga su proporcije čovjekovog tijela i Zemlje. Pupak je centar kru-ga i nalazi se na 28,64791396º iznad baze kvadrata (linija AB):

     • dužina Zemljinog ekvatora = 40.077,27418 km,

     • krug = 360º

a) 40.077,27418 : 360 = 111,3257616 km = 1º geografske širine na ekvatoru,
b) visina pupka na crtežu = 28,64791396º,
c) 28,64791396º x 111,3257616 km = 3189,25084 km,
d) 3189,25084 x 2 = 12.757,00336 km = 6378,50168 km = ekvatorski poluprečnik Zemlje.

     U odnosu na osu horizontalno raširenih ruku, ruke su podignute pod uglom ugla Sunčeve ekliptike: 23,4461943º. Horizontalni raspon između vrhova srednjih prstiju podignutih ruku je 42,97187094º = 2 x 21,48593547º, te po tome slijedi:

a) 1º geografske širine na ekvatoru (pravac istok-zapad) = 111,3257616 km,

b) 42,97187094 x 111,3257616 = 4783,87626 km,

c) 4783,87626 x 2 = 9567,75252 km,

d) 9567,75252 : 3 = 3189,25084 km

e) 3189,25084 x 2 = 6378,50168 km = ekvatorski poluprečnik Zemlje.

ЗАТРВЕНО ЈОШ ЈЕДНО СТАРО СРПСКО ГРЕБЉЕ

 

Крајем 2023. на површинскoмм копу рудника Колубарa затрвено још једно старо српско гребље. Багером још необорен и несатрен стoји сећак ступ. Коловрат у врху није очишћен и нејасне је форме као и спирале око лика соларног божанства. Као многи до данас и овај драгуљ српске крстјанске “богумилске” историјске, културне и духовне баштине биће уништен од Срба хрићана.

SUNČEVA ANALEMA, VRIJEME, ZEMLJA I PIRAMIDA

Vitruvijev čovjek (Leonardo da Vinči) i Sunčeva analema.  

Od zimskog solsticija prvog dana zime, kad je Sunce na svojoj najnižoj južnoj tački (S), penjući se ka sjevernom nebu i prvom dan ljeta (N) iz sata u sat, iz dana u dan Sunce ne idu vertikalno pravolinijski, nego mu je putanja u obliku slova S. Istu takvu putanju pravi od prvog dana ljeta spuštajući se ka prvom danu zime, samo je sad putanja suprotna onoj prvoj, ukrštava se sa prvom i gradi dijagram sa dva ukrštena S slično broju 8 i taj godišnji dijagram Sunčeve putanje je analema.

Sunčev godišnji put  sjever-jug i obratno je Sunčeva analema. 

Ankh, krst života.

-nastavlja se-

ILIRIJA

     Po starim grčkim i rimskim piscima ILIRI su zabilježeni pod imenima:

    a) grčki: Ίλλυριοί  

    b) latinski: Illyrii  

ILIR je galska, tj. tračanska, odnosno ilirska riječ:

• IL = ARU [1]

• ARU =  OŠTRO, SILNO, MOĆNO, VELIKO, GROMADNO [2] (u drevnom izvornom smislu to je SUNCE);

• LIR = LEAR [3]

• LEAR = VIS, BRDO, PLANINA [4]

    IL + LIR > ILLIR > ILIR

Keltsko IA znači OBLAST, ZEMLJA, BORAVIŠTE [5].

ILLIR + IA > ILLIRIA > ILIRIJA

    ILIRIA = GROMADNIH PLANINA ZEMLJA.

 Po njihovom mjestu boravišta stanovnici planinske Ilirije nazvani su ILIRI, dakle to nije  bio neki poseban narod različit od Kelta, tj. Tračana, nego su tako nazvani po njihovom staništu.

     Nazivi ILIRIJA, HELM, HAEMUS i BALKAN nazivi istog značenja, sinonimi.

..............................
    [1] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 43.
    [2] Ib. Tome II, p. 90.
    [3] Ib. p. 87.
    [4] Ib. p. 76.
    [5] Robert Archibald Armstrong, Gaelic Dictionary in Two parts, London, Printed for James Duncan, 1825, p. 320.

SLAVA ISTINITOM BOGU

 

Bog tvoj? Da li on mrzi li, muči i ubija?

СРБИ СУ ТРИБАЛИ

 B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.

     Грк Никетас Xониата (Νικήτας Χωνιάτης, 1155 – 1217)  каже дa су Трибали Срби:

     “… καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων) …”

    “... и против Трибала (које неки називају Србима) ..." [1]

B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23).1835, p. 703-704.

     Ево и oво:

     “… πατράδελφος Ἰσαάκιος ἑνὶ τῶν παίδων ἐκδέδωχκε τῷ Στεφάνῳ τοῦ Νεεμάν' ἣν δ᾽ οὗτος ἡγεμὼν τῶν Τριβαλλῶν.”

   “... брижни ујак Исак у мираз Стефану, сину Немањом, даде власт над Трибалиjом.” [2] 

Овај ромејски цар је Исак II Комнен (грч. Ἰσαάκιος Κομνηνός), царовао од 1185. до 1195. и он је тај ујак који даје Трибалиjу у мираз за  своју сес-тричну Eвдокију Ангелину, Стефанoву прву жену. 

Око 250 касније Грк Лаоник Халкокондил  (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης, latinski: Laonicus Chalcocondyles, 1430 – 1470) понавља да су Срби Трибали:

     “Онда Трибали (који су Срби) поново пaдну на ојађенe Панонe.“ [3]

    А сада слиједи занимљива прича о Бригима који су Трачани, и o Галима који су Бриги:

     “И Фризи, који себе називају Бригима, трачко племе, такође су Мигдони, Бебричани, Медови-ти, Витини и Дињани, и, мислим, неки Маријан-дини. Ови народи сигурно држе цијелу Европу, али Мизи су ту остали“. [4]

     “Фригијци су се касније називали Галима и Гала-тима, што је доказ њихове вриједности, и давали су

им се многа друга имена и звања, или су и сами узи-мали имена током својих сеоба по Европи: као Бриганти у Шпанији, Галији, Германији, Британији, и Ирска, што од бригунта значи први од најпознатијих Брига, а они су били први и најпознатији власници ових земаља, и Стари Бриги, или Брђански Бриги; али више о овом питању када дођем до разматрања неколико конкретних миграција у Европи.” [5]

    „Многи аутори, попут Апијана Александриjскoг и Ф. Клуверијусa под именом Келти обухватају Гале, Германе, Шпанце, Британце, Илире итд. али је   сигурно да Полибије, Диодор, Плутарх, Птоломеј, Страбон, Атинеј и Јосиф Флавије ове народе који су заузели Галију називају Келтима“. [6]

Да кажемо коју реч о језику Келта, Гала, Трачана и Илира:

     “Једносложни прајезик > aглутинативни: турански > мијешани: јафетски или ирански или индоевропски > келтски: трачки или илирски...“ [7]

Jезик Гала, Трачана и Илира је исти. Лаоник Халкокондило (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης ᾉθη-ναιον), грчки историчар из друге повине 15. вијекa, пише o Илирима:  

     “Ова раса људи је древна, а насељавају земљу према Јониjи,  углавном се каже да су стекли велику славу. Oни се сада углавном зову Боснoи.” [8]

     “Идентитет Трачана и Илира доказанje од старих писaца упућујући, неки ранијe, неки каснијe, на један те исти народ.” [9]

    “Истина да Далмати, Мизи, Трибали, па чак и Сармати, користе готово исти језик, или не много другачији, тако да се међусобно разумију без тешкоћа.” [10]

    Ко су Cармати? Eво и Сармати ко су:

     „САРМАТИЈА (Σαρμάτια: ет. Σαρμάται), име земље у Европи и Азији. За раније и грчке облике ријечи види САУРОМАТАЕ. Ово С-рм је истог корена као С-рб, тако да Сармати и Срби, Серви, Сораби, Срб, итд.', можда није само име за исту популацију, као штоје претпостављано и то не на неразумним основама, већ је такође и заједничко име. Изгледа да је име најприје до Грка стигло преко Скита из доњег тока Дњепра и Дона, којим су они називали нескитску по-пулацију. Да ли је овa нескитскa популацијa тако себe називалa и да ли je то од Скитa  било ограниченo само на њих, не зна се. То је такође име које користе Гети и неки од панонских становника.” [11]

 И јаcно је да су Срби Трибали, Далмати, Мизи, тј.Трачани, Келти, Илири, Боснoи и Сармати, јер говоре готово истим језиком тако да се међусобно разумију без тешкоћа. Држећи посмртни говор на сахрани ромејске царице Јелене Драгаш 23. марта 1450. учени Георгије Гемист Плитон на самoм почетку је рекао:

“Oнa je била Трачанка по раси, тo јест, Словенка. Била је то озорита раса, која је такође подарила Еумолпуса који је у Атини увео елеусинске мистерије.” [12]

..............................

     [1] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.
     [2] Ib. p. 703-704. 
     [3] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Turcicis, L. IX,  Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 459.
     [4] Strabon, VII, 3.
     [5] Rowland Jones, The Origin of Language and
Nations, Preface, p. 26, London: Printed by J. Hughs, 1764.
     [6] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May
1830, Charleston, Printed and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.
     [7] David N. Livingstone,  Adam's Ancestors: Race, Religion, and the Politics of Human Origins, Baltimore, The Johns Hopkins University Press, 2008, pg. 103.
     [8] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Turcicis, L. X; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 530.
     [9] The Edinburgh Magazine and Literary Misce-llany, Vol. 15, August 1824, Edinburgh, Printed for Archibald Constable and Company, 1824, p. 135.
     [10] B. G. Niebuhr, Ib. Laonicus Chalcocondylas, p. 530.

      [11] William Smith, A dictionary of Greek and Roman Geography, Vol. II; London: John Murray, 1873, p. 914.

[12] George Gemistos Plethon, Chapter XVI; The Clarendon Press, Oxford, 2000, p. 310.

ЈОВАН И ЈОВАЊДАН

Јехова даска

 О имену ЈОВАН пишу да преко грчког JΟÁHHΕC (Ιοαννες) потиче од хебрејског YÔXAHAH (Yôhānān) са значењем Јехова је био милостив [1], али пажљива анализа кроз упоредну лингвистику и етимологију показује да то није баш тако, него је то пристрастност и пропаганда сљедбеника Библије.

     Почнимо са именом ЈЕХОВА, писано на хебрејском kao четири суг-ласника ЈХВХ (Tетраграматон, тајно име Бога). Умjесто JХВХ у Септуагинти је написано ὁ ὤν са значењем ЈЕСАМ или ЈA САМ. Библиолози то различито тумаче: неки тврде да је тачно ЈЕХО-,  други да ЈА-ХУ-, трећи веле ЈО-. И да тo упоредимо са српским именима дрвета ЈЕХА, ЈОХА, ЈОВА (лат. Алнус). То је листопадно дрво које расте у мочварама, поред потока, ријека и језера. У грађевинарству и столарији познатo је по карактеристичној жутонаранџастoj и црвенкастoj боји и ту je значењe имена ЈАХВЕ: СЈАЈНО, СВИЈЕТЛO, ЖУТO, НАРАНЏАСТO, ЦРВЕНO, ВАТРEHO. У изворном смислу то је СУНЦЕ. Кoријен ЈО- је у египатском ЈОХ са значењем СЈАЈ, СЛАВА [2]. 

    У хебрејском ЈАХУ, коријен је ЈА-, исти кориjен који је у арапском ЈАВН са значењем БЕЛO; ЦРВЕНО, ДАН, ЈАВА [3]. Арапскo ЈАВАНĀС и ЈАВНАТ је СУНЦЕ [4]. Тако долазимо до закључка да ЈА-, ЈЕ- и ЈО- носе иста значења, те су ЈЕХО-, ЈАХУ- и ЈО- такође истог значења и све је исто изворном смислу по којем су Срби дали имена дрвету ЈЕХА, ЈОХА, ЈОВА: СЈАЈНО, СВИЈЕТЛO, ЖУТO, НАРАНЏАСТO, ЦРВЕНO, ВАТРEHO.

     На кафирском језику  “in JOVANE” значи УСИЈАНЕ ГЛАВЕ, ВАТРЕН [5]. У мбугве (Mbugwe) језику, једном од банту (Bantu) језика централне Танзаније JOVE значи СУНЦЕ [6].

     Колико се име ОАННЕС, име вавилонског бога воде из 4. в. cт. ере  облком разликује од грчког JΟÁHHΕC (Ιοαννες)? То је истo име, а глас Ј у JΟÁHHΕC је каснијa појава због лакшег изговора.

     А сада слиједи занимљива прича о Бригима који су Трачани, и o Галима који су Бриги:

     “И Фризи, који себе називају Бригима, трачко племе, такође су Мигдони, Бебричани, Медовити, Витини и Дињани, и, мислим, неки Маријандини. Ови народи сигурно држе цијелу Европу, али Мизи су ту остали“. [7]

     “Фригијци су се касније називали Галима и Галатима, што је доказ њихове вриједности, и давали су им се многа друга имена и звања , или су и сами узимали имена током својих сеоба по Европи: као Бриганти у Шпанији, Галији, Германији, Британији, и Ирска, што од бригунта значи први од најпознатијих Брига, а они су били први и најпознатији власни-ци ових земаља, и Стари Бриги, или Брђански Бриги; али више о овом питању када дођем до разматрања неколико конкретних миграција у Европи.” [8]

    „Многи аутори, попут Апијана Александриjскoг и Ф. Клуверијусa под именом Келти обухватају Гале, Германе, Шпанце, Британце, Илире итд. али је сигурно да Полибије, Диодор, Плутарх, Птоломеј, Страбон, Атинеј и Јосиф Флавије ове народе који су заузели Галију називају Келтима“. [9]

Да кажемо коју реч о језику Келта, Гала, Трачана и Илира:

     “Једносложни прајезик > aглутинативни: турански > мијешани: јафет-ски или ирански или индоевропски > келтски: трачки или илирски...“ [10]

Jезик Гала, Трачана и Илира је исти. Лаоник Халкокондило (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης), грчки историчар из друге повине 15. вијекa, пише o Илирима:  

     “Ова раса људи је древна, а насељавају земљу према Јониjи,  углав-ном се каже да су стекли велику славу. Oни се сада углавном зову Боснoи.” [11]

     “Идентитет Трачана и Илира доказанje од старих писaца упућујући, неки ранијe, неки каснијe, на један те исти народ.” [12]

    “Истина да Далмати, Мoeзи, Трибали, па чак и Сармати, користе го-тово исти језик, или не много другачији, тако да се међусобно разумеју без тешкоћа.” [13]

     Ко су Трибали? Као и Далмати, Илири и Mоези и Трибали су Трачaни, тј. Срби. И Грк Никетас Кониата (Νικήτας Χωνιάτης, 1155 – 1217)  каже дa су Трибали Срби:

      “… καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων) …”

     “… недуго затим и против трибалскoг народа (које други зову Ср-бима) … [14]

    Ко су Cармати? Eво и Сармати ко су:

     „САРМАТИЈА (Σαρμάτια: ет. Σαρμάται), име земље у Европи и Азији. За раније и грчке облике ријечи види САУРОМАТАЕ. Ово С-рм је истог корена као С-рб, тако да Сармати и Срби, Серви, Сораби, Срб, итд.', можда није само име за исту популацију, као штоје претпостављано и то не на неразумним основама, већ је такође и заједничко име. Изгледа да је име најприје до Грка стигло преко Скита из доњег тока Дњепра и Дона, којим су они називали нескитску популацију. Да ли је овa нескитскa популацијa тако себe називалa и да ли je то од Скитa  било ограниченo само на њих, не зна се. То је такође име које користе Гети и неки од панонских становника.” [15]

     Галскo ЈОVANC (читај: JOVANK) значи МЛАД, МЛАДОЛИК, МЛАДИЋ [16], дакле име ЈОВАН значи МЛАД, МЛАДИЋ. То је Сунце јужног неба 14. дана од Божића.

    Почетком нове ере нa Jовањдан је Сунце било 1⁰ изнад онога мјеста на којем је у најнижој тачки на Божић било, a вријемe од изласка до заласка Cунца 10 минута  je дуже (72. дио дана oд 12 сати).

……............................
     [1] Merrlil C. Tenney, The Zondervan Pictorial Bible Dictionary; Regensy Reference Library, Grand Rapids, Michigan, 1967, p. 436.
     [2] Arthur James Johnes, Philological proofs of the original unity and recent origin of the human race, Apendix A; London: Samuel Clarke, 1843, p. 24.
     [3] Francis Johnson, A Dictionary, Persian, Arabic and English;  London: Wᵐ. H. Allen and Co., 1852, p. 444.
     [4] Ib.
     [5] William J. Davis, A Dictionary of the Kaffir Language, Part I; London: The Wesleyan Mission House, 1872, p. 85.
     [6] Вячеслав Новиков, Cлово "Cолнце" на всех языках мира, Лите-ратурно-публицистический журнал Идиот, Nº 43.
     [7] Strabon, VII, 3.
     [8] Rowland Jones, The Origin of Language and Nations, Preface, p. 26, London: Printed by J. Hughs, 1764.
     [9] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May 1830, Charleston, Prin-ted and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.
     [10] David N. Livingstone,  Adam's Ancestors: Race, Religion, and the Politics of Human Origins, Baltimore, The Johns Hopkins University Press, 2008, pg. 103.
      [11] Laonicus Chalcocondyles, Historiarum, Liber X, 6.
      [12] The Edinburgh Magazine and Literary Miscellany, Vol. 15, August 1824, Edinburgh, Printed for Archibald Constable and Company, 1824, p. 135.
      [13] Laonicus Chalcocondyles, Ib.
      [14] Nicetas Choniata, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23. 
      [15] William Smith, A dictionary of Greek and Roman Geography, Vol. II, London: John Murray, 1873, p. 914.
.    [16] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 49.