"ПРЕДСТАВА СВЕТИТЕЉА НА ВОЛУШНИЦИ У МАСИВУ ПРОКЛЕТИЈА (ГУСИЊЕ)

 

 

Крајем августа 2020. године, захваљујући пок. г. Иљи Дураковићу, обишао сам и мало касније по први пут објавио новопронађену, усјечену у при-родној стијени представу, која неодољиво подсје-ћа на ликове светитеља изображаване на сред-њовјековним гробним споменицима централног Балкана. Представу светитеља у стијену су усје-кли хришћански сточари који су обитавали на пашњацима подно гребена Попадије (Maran Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima, Sarajevo, Sa-rajevo, 1965; Горан Комар, Ћирилични натписи на стећцима, Београд, 2018). На овој невеликој стијени је ван сваке сумње усјечена представа светитеља са великим нимбом, баш онаква какве виђамо на гробним споменицима посијаним ши-ром средњовјековне Босне и нарочито Хума. Све прегледане представе на овом "шареном каме-њу' усјецане су различитим техникама, дио из-вјесно пикетирањем, дио усјецањем глијетом са равном оштрицом, а дио глијетом са шпицастим врхом. Изведен је овдје тзв. индиректни ударни поступак – индиректна перкусија, којом се тач-касто уклањао материјал са одабране стијене. Тако свакако барем у дијелу представа.

Ова светитељска представа на стијени испод Попадије, по мом увјерењу, чува намјеру њенога ствараоца да усјече поруку о добром пастиру – Христу у крају који је од постанка сточарског жи-вота био испуњен овцом." (Teкcт и фoтoгpaфиje: Гopaн Комар, Facebook, 14. 11. 2025.)

Kod Gorana Komara su jaki simtomi religijske de-luzije, simptoma koji se ispoljava u lažnom vjero-vanju u nešto vezano za religiju pacijenta, iako oči-gledni dokazi govore suprotno. To je patološki pro-menjen sadržaj mišljenja koji se ne može korigovati argumentima. Tako Goran Komar na pri-kazima stećaka i petroglifa vidi ono što se njemu pričinjava da vidi, iako slika u realnosti drugačije izgleda. Komar nikad ne vidi prikaze isplaženih jezika na antropomorfnim likovima Sunca i sunčanih božan-stava, njemu je sve Isus Hrist, pravoslavni svetitelji i svetice. Otkud njima i zašto izplaženi jezici, Komar o tome ćuti, jer on u njegov reprogramirani um ne prima realnu sliku koje mi oči u mozak šalju. Za-nimljivo je da to nije samo slučaj Gorana Komara, nego svih prethodnih i današnjih istraživača i osma-trača stećaka različitih religija.