LUT > LUTI > LJUTI

 

"Од посебног значаја за разумевање прошлости простора у базену реке Струме је локалитет Стојкова њива у долини Козјег дола код махале Долинци села Долња Љубата. Наиме, приликом реконструкције сеоског пута, у близини, 300 м западно од куће Бојана Анастасова, на дубини од 2 до 3 м, откривено је гробље - тумули и на дну су откривени остатци преминулих који су кремирани.

Пронађене су керамичке посуде од непроцен-љиве вредности које указују на време и етничку припадност преминулих.

Захваљујући Слађану Андонову, који је обавестио сараднике и археологе из народног музеја у Врању, ово налазиште – локалитет је стручно обрађен." [1]

Na jednoj od nađenih keramičkih posuda iz gvozdenog doba upisana je riječ LVT, tj. LUT, LUTI (slova V i T napisana su kao ligatura). Oblik slova odgovara feničansko-etrursko-grčkim slovima 9-5. v. st. ere.

Sanskritsko LUṬ znači SJATI [2], a LUṬH je KRE-TATI, OKRETATI, KOLUTATI [3].

Keltski (gaelik) LUT znači SNAGA, MOĆ, ENERGIJA, ŽESTINA, ŽUDNJA, UŽITAK, RAD, SPOJ, ZAJEDNICA [4].

Latinsko LŪTEUS znači ŽUT[5]. U srpskom LUT je dalo LUTANJE, LJUTIKA, LJUTNJA; LUTKA znači LIJEPA, a LUTRIJA je SREĆA i to isto znači me LUTVO:

LU- > LUT > LUTAK, POLUT, POLUTAK: ◐

LJUT je sveslavenski i praslavenski primarni pridjev [6], tračanska, tj. srpska riječ napisana na keramičkoj posudi gvozdenog doba. Od korijena LU- potiču i riječi LUČ i LUČA (sjaj, svjetlost, vatra, baklja).

Eto na keramici svastike, eto zapisa, eto značenja upisane riječi LVT, tj. LUT, LUTI = LJUTI, VRELI, SJAJNI, LIJEPI, DIVNI = SUNCE.

I po ko zna koji put, ljudi i narod lažne vjere i lažne istorije, koji sebe danas zovu Srbima, prećutaće i ovu svoju istinu, jer ako razglase jednu jedinu istinu koju im Viduša objavi, sve njihove laži će propasti.

…………………………
[1] Aleksandar Bulatovic, Rectangular grave vessels and stamped ceramics from the roman period in the central Balkans; Starinar, Institute of Archaeology, Belgrade, 2006, str. 218, 220.
[2] Monier Monier-Williams, A Sanskrit-English Dictionary, Oxford, The Clarendon Press, 1960, p. 904.
[3] Ib.

[4] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. II, Herne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902-, p. 618.

[5] Francis Edward Jackson Valpy, An Etymological Dictionary of the Latin Language, London, Printed by A. J. Valpy, 1828, p. 241.
[6] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga II; JAZU, Zagreb, 1972, str. 340.