SRPSKI ANKH - SVJEDOK ISTINE

Ma šta bjelosvjetski tumači egipatskog ankha pisali, ovo što vidite na slici pravo je značenje ankha: VIDOVDANSKO SUNCE ŽIVOTA. Srbi dvovjerci čuvaju, svete i koriste ankh sve do 20. vijeka.

 

CRKVENO HRIŠĆANSTVO JE NAMETNUTO MAČEM

 

"Правило 94,7 Рођени у благочастивости и от-храњени у вери. цареви су дужни да црквама пружају руку, јери кад је Павле замолио, вој-ничка рука је разрушила једнодушност изгред-ника".

Тумачење. Благочастивих царева подршку и помоћ цркве увек траже. А цареви су дужни, као поборници вере, то да им дају, како пе би од јеретика или од изгредиика биле ниподашта-ване, јер и апостол Павле је, када су се закли-њали изгредници Јевреји да га убију у цркви, војничком силом разрушио њихов једнодушни договор. "

Правило 95. Оци нађоше да је добро да пошаљу писма властели, да се побрине и даје им помоћ да изагнају донатијане. " [1]

"Правило 67. Саборским граматама треба моли-ти властелу да номаже заједничкој мајци, Са-борној цркви, код преступа у којима се нипо-даштава епископска власт.

Тумачење. Они који се пе покоравају речи, ни канонској наредби. властелском руком да буду исправљени. Због тога, дакле, и оци овога сабо-ра подобно расудише да напишу африкијској властели и замоле их да помогну заједничкој мајци. Саборној цркви, код преступа у којима епископи, ниподаштавани подједнако од јере-тика или од непокоривих верника, не могу све-штеничком влашћу да се користе.

Правило 68.' Они који по поганском обичају праве пирове, одбачени да буду.

Тумачење. Ништа заједничко нема верник с не-верником. По томе, дакле, и онима који по поганским обичајима творе пирове – буду ли верници, неће се опростити." [2]

PIROVI su sijela, veselja, proslave, slave. I evo, to je jedan od dokaza da Crkva laže da je Sava bla-goslovio srpsko prehrišćansko u srpskom hrišćan-stvu, velika laž. Nemanjići nisu slavili krsne slave, njihova vlastela nije slavila krsne slave, običnom narodu bilo je zabranjeno da slavi krsnu slavu, a Crkva je laž i služi Ocu laži!

Iz sljedećeg citata Domentijanovog “Žitija Stefana Nemanje” saznaćemo kako su mnogi Srbi Nema-njinom prisilom postali sljedbenici Ortodoksne crkve Nemanjine države. Ovako piše Domentijan o Nemanji:

“I SVE SVOJE OTAČASTVO NAUČI, I SVEČASNU VE-RU HRISTOVU USTANOVI DA SE JASNO I VE-LEGLASNO SLAVI I KLANJA PRESVETOJ I ŽIVO-TVOREĆOJ TROJICI: OCU I SINU I SVETOME DUHU, ISKORENIVŠI JERETIČKU I MNOGOBOŽAČKU PRE-VARU PO CELOME SVOME OTAČASTVU, TAKO DA SVI BUDU HRIŠĆANI, SLUŽEĆI JEDINOME ŽIVOME BOGU, MALI I VELIKI, ROBOVI I SLOBODNI, MLADI I STARI, BOGATI I UBOGI. I NIKO SE NE NAĐE DA SE PROTIVI NJEGOVOJ BLAGOČASTIVOJ ZAPOVESTI; PA AKO SE KO I NE SA LJUBAVLJU OBRAĆAŠE, NO IPAK OD STRAHA PREMA ONOME KO JE ZAPO-VEDIO, NE ZAOSTAJAŠE. I TAKO SE BOŽJOM BLA-GODAĆU I MOLITVAMA PREPODOBNOGA OCA NAŠEGA SVI SE SABRAŠE U SVETU SABORNU I APOSTOLSKU CRKVU POŠTO NJEGOVA DOBRA VERA BEŠE U SPREZI SA VLAŠĆU. RADI TOGA SVA ZEMLJA NJEGOVA OTAČASTVA NAVIČE U JEDNO VREME SLAVITI HRISTA SA OCEM I SVETIM DUHOM.

TADA IŠČEZE OD NAS PREVARNI MRAK IDOLSKE PREVARE MNOGOBOŽJA I MOLITVAMA PREPO-DOBNOGA OCA NAŠEGA JAVIŠE SE PO CELOM OTAČASTVU NJEGOVU ZRAKE DOBRE VERE, I RAZRUŠIŠE SE ŽRTVENICI, PODIGOŠE SE CRKVE HRISTOVE, I RAZBIŠE SE IDOLI A JAVIŠE SE IKONE SVETIH; BESI POBEGOŠE, A SVEČANI KRST HRISTOV OSVETI SVU ZEMLJU....” [3]

Stefan Prvovenčani o tome detaljnije piše, a Domentijan to spominje malo kasnije i evo šta kaže misleći na Nemanju:

"…I blagdaću datoj ti od Boga prelesni mrak bez-božnih jeretika odagna i jeres njihovu istrijebi, i kapišta njihova razruši, i idole njihove skrši, i zlo-slovnu pamet njihovu zlu istrijebi i slavu njihovu bez ostatka ugasi….” [4]

Ka se o Srbima govori, svi znate šta je SLAVA.

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 380.

[2] Ibid. str. 366-367.

[3] Život Svetoga Simeuna, napisao Domentijan, na svijet izdao Đura Daničić, Državna štamparija u Beogradu, 1865, str. 30-31.

[4] Stefan Prvovencani, Zitije Svetog Simeona, Glava VI.

IZ "ZAKONOPRAVILA" SVETOGA SAVE

"Onaj ko otme ili sakriva tuđu robinju bludnicu, ne-će se kazniti - ni kao kradljivac koji odvodi robinju, ni kao lopov, jer učini to ne krađe radi, nego slasti radi. Ukoliko bi neko u dveri bludnice razvalio, a ušli drugi koje nije on uveo da pokradu njen imetak, neće biti kažnjen, niti će mu se u krađu pripisati." [1]

Radi SLASTI možeš raditi sa robinjom svašta, samo je porglasi bludnicom (i Marija Magdalena iz Novog zavjeta bila je bludnica). Možeš je i opljačati sa društvom, sve joj uzeti, samo ti dođeš malo ranije, a oni nakon tebe.

Toliko o srednjovijekovnom crkvenom moralu i "ljubavi" prema bližnjemu.

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 723) 

O CRKVENIM LAŽIMA DA JE SVETI SAVA PAPU SMATRAO JERETIKOM

"O crkvenim pravilima i starešinstvu. Zapovedamo, dakle, da ravan zakona imaju sveta crkvena pravila koja su izložila i potvrdila sveta četiri sabora, i to: u Nikeji tristaosamnaest, i u Konstantingradu sto i pedeset svetih otaca, i dvesta otaca prvog sabora u Efesu, na kojem Nestorije bi osuđen; takođe i u Halkidonu šesto trideset svetih otaca. Jer, dogme napred pomenuta sveta četiri sabora kao Božan-stvena pisma čuvamo. Toga radi i zapovedamo da po tim odredbama preosvešteni papa Staroga Rima prvi bude, odnosno najstariji od svih episkopa, a preblaženi episkop Konstantingrada - Novoga Rima drugi po redu da bude, po preosveštenom papi apostolskog prestola Staroga Rima, a od svih dru-gih počastvovaniji da bude preblaženi episkop Prve Justinijane, grada našeg otačestva i da uvek ima pod svojom upravom episkope oblasti i sve ostalo što sledi." [1]

Arhiepiskopiju u Prvoj Justinijani (Justiniana Prima) obnovio je 1143. romejski car Aleksa I Komnen i nakon rimskog pape, kao prvog po časti, patrijaraha iz Konstantingrada kao drugog i kao trećeg po časti u Srbiji Sava zapovijeda starješinu iz Prve Justinijane, dakle Savina arhiepiskopija nije bila autokefalna Crkva kako nam iz SPC lažu.

..............................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 723) str. 639-640.
 

CRKVA I PEDOFILIJA

Rugaju se hrišćani muslimanima zbog Muhameda što se oženio sa djevojčicom od dvanaest godina, a Crkva Svetog Save dozvoljavala sklapanje braka sa djevojčicama od 13 godina (u današnjoj SPC dob djevojčicama je 15 i dječacima 16 godina):

“Ми, пак, благодаћу Божијом желимо да се на ле-пше и на још много свештеније узрастање подиглу животне ствари, и да од сада не само брак него и само обручење има на себи испу-њен свештени благослов, и време прописано Новелом премудрог цара Лава!, изложено у вези са првим приступањем оних који склапају брак, односно за мушки пол, дакле, да се жени кад му је 15 година, а женски пол да се уда са 13 го-дина. То време, наравно, испуњено да има за потпуно брачно сужитство – старп закон ваљано размотри.” [1]

...................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 680.

 

SLAVA! 🍺☀️✋

EKLIPTIKA, VIDOVDAN, ZEMLJA I PIRAMIDA

Poprečni presjek Zemlje i ugao ekliptike.

  U odnosu na zvijezdu Sjevernjaču i nebeski ekvator u toku godišnjeg kruženja oko Sunca Zemljina osa se naginje 23.4461943° iznad i 23.4461943° ispod nebeskog ekvatora.

     Kad se Zemljin ekvator izravna sa nebeskim ekvatorom, tada su dan i noć jednake dužine na obe Zemljine polulopte i to je ravnodnevnica. To se dešava na prvi dan proljeća i na prvi dan jeseni.

     Kad je linija Zemljinog ekvatora 23.4461943° iznad nebeskog ekvatora, na sjevernoj Zemljinoj polulopti Sunce bude na svojoj najnižoj tački na južnom nebu i to se dogodi na prvi dan zime, na zimski solsticij (tad je na južnoj polulopti prvi dan ljeta).

     Kad je pravac Zemljinog ekvatora 23.4461943° ispod nebeskog ekvatora, na sjevernoj polulopti Sunce dostiže svoju najvišu tačku na sjevernom nebu i to se zbiva na prvi dan ljeta, na ljetni solsticij (na južnoj polulopti tada je prvi dan zime).

     Ovdje ćemo kroz svetu geometriju pokazati da je sve od Boga isplanirano i izmjereno, te realizovano na kreaciji i radićemo po mjerama koje svjedoči Velika piramida:

     • dužina Zemljinog ekvatora = 40 077.27418 km,
     • dužina Zemljinog ekvatorskog prečnika = 12 757.00336 km;
     • dužina Zemljinog poluprečnika ( R ) = 6378.501681 km;
     • ugao ekliptike ( β ) = 23.4461943º
     • sinβ = 0.397887694
     • tanβ = 0.433696198
     • dužina NS = 5075.85465 km = prečnik kruga G;
     • obim kruga G = 15 946.25421 km:

     a) 6378.501681 x 2.5 = 15 946.25421 km;
     b) 12 757.00336 x 1.25 = 15 946.25421 km;
     c) 5075.85465 : 1.25 = 4060.68372 km;
     d) 4060.68372 x 3.14159 = 12 757.00337 km;
     f) 1.25 : 3.14159 = 0.397887694 = sinβ

  g) 15 946.25421 - 12 757.00336 = 3189.25085 km = ¼ dužine Zemljinog prečnika = 21 600 Piramidinih visina (visina = 147.6505019 m);

    e) 15 946.25421 : 0.397887694 = 40 077.27419 km.

Geometrija broja 3.14159 (Pi) i broja 1 (je-dan):

     • obim kruga T (slika u dnu) = 3.14159
     • prečnik kruga T = 1
     • ugao ekliptike ( β ) = 23.4461943°
     • sinβ = 0.397887694
     • tanβ = 0.433696198
     • EF = 0.795775388

Razmjera ekvatorskog prečnika Zemlje i dužine NS je 1.25 i po tome slijedi:

     a) 0.795775388 : 1.25 = 0.63662031 = tangent ugla sjevernog kanala Kraljeve odaje  32.48165854°);
     b) 0.63662031 x 2 = 1.273240621 = tangens Piramidinog ugla uspona (ugao uspona: 51.85399754°);
     c) 3.14159 x 0.795775388 = 2.5
    d) 40 077.27418 x 0.795775388 = 31 892.5085 km = 10 dužina Zemljinog prečnika;

Geometrija 1 tropske godine:

     • 1 tropska godina = 365.242 dana;

     a) 365.242 : 2.5 =146.0968 dana;

     b) 146.0968 x 0.795775388 = 116.2602377 dana;

     c) 116.2602377 x 3.14159 = 365.242 dana.

ISUSOVO TIJELO NA KRSTU KAO SUNČEVA ANALEMA

Isusovo tijelo na krstu isto je liniji Sunčeve ana-leme od prvog dana zime 25. decembra do prvog dana ljeta 24. juna julijanskog kalendara u vremenu sa početka hrišćanske ere.

Apostol Ivan (Jovan) je rekao za Isusa: "On treba da raste, a ja da se umanjujem." (Ivan,30,31)

Sunce Isus raste i dan biva sve duži od Isusovog rođenja na Božić 25. decembra do 24. juna na prvi dana ljeta kad je Ivanjdan, rođenan Sv. Ivana (Jo-vana). Od tog dana Sunce počinje da se umanjuje padajući ka jugu i dan počinje da kraća.

Slika je poruka da je Isus sunce od prvog dana zime (na dan Božića) do prvog dana ljeta, kao što je kod Egipćana bio Horus.

O ZABRANI KRSNIH SLAVA

https://hrcak.srce.hr/file/410988?fbclid=IwAR1yaBRxvLJ5gb8LDtcfk7YC8lL-qM_1f5YvwJaILBx41puGluiDq3-Fzy8

Na dan 19. juna 1772. godine mletačke vlasti u Herceg-Novom obznanile su svim svojim poda-nicima u primorju zabranu proslavljanja krsnih slava: niko nije smio zvati na slavu niti primati rodbinu, rođake, kumove, prijatelje ili komšije. To je vrijeme kad su Srbi rimokatolici prestali da slave svoju Krsnu Slavu.

Takođe se nisu smjeli sabirati se u kućama na sedmice i daće pokojnicima, ni držati ostale dota-dašnje narodne običaje vezane za bilo kakve ručkove, večere i gozbe. (1)

 Februara 6. 1830. godine istu zabranu objavio je srpskom narodu u Vojvodini episkop i skori pat-rijarh srpski Josif Rajačić:

 “Koliko je ta zabrana u taj mah imala uspjeha ne zna se; da običaj nije prestao i da se zle navike nijesu mnogo umanjile, vidi se po tom sto su austrijske vlasti u dogovoru s episkopom Josifom Rajačićem ponovile sve te zabrane. 6. februara 1830. naredio je vladika da se ima s oltara objaviti državna zabrana 'za ne činiti pirove, nï krestna îmena ni kada bi se slučila smert, tokom onaj dan edan ôbied'.” (2)

Istu zabranu proslavljanja krsnih slava izricale su grčke vladike širom srpske zemlje pod turskom okupacijom:

"A da ubiju narodnu svest i ponos zabranjivali su proslavljanje Krsnoga Imena...." (3)

 Da je Sveti Sava blagoslovom kanonizovao Krsnu Slavu, zar bi se svetosavski episkop i poto-nji pat-rijarh srpski Josif Rajačić smio usuditi da zabrani ono što je je Sveti Sava liturgijski blagoslovio? I, Srbi, ne lažite više i sebi i drugima!

..........................
(1) Ćorović Vladimir, 1911, Zabrane pirovanja o krsnom imenu i drugim svetkovinama u Boki Kotorskoj 1772. godine. Glasnik Zemaljskog muzeja, Knjiga 2, Sarajevo, juli-septembar, 1911, str. 351–352.
 (2) Ibid., str. 352-353.      

(3) Radoslav M. Grujić, Pravoslavna Srpska Crkva, Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1921, Fototipsko izdanje Svetlost - Kalenić, Kragujevac, 1989, str. 109.

PRIČE DA JE SAVA NEMANJIĆ DOZVOLIO PREHRIŠĆANSKO U SRPSKOM HRIŠĆANSTVI JE LAŽ BEZBOŽNIKA SPC

Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 366-367.

Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 375-376.

Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 455.

Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 457.

"Pravilo 68. Oni koji po paganskom običaju prave pirove, odbačeni da budu.

Tumačenje. Nista zajedničko nema vernik s never-nikom. Po tome, dakle, i onima koji po poganskom običaju tvore pirove - budu li vernici, neće se opro-stiti." [1]

PIR je svaka PROSLAVA, SLAVA. PIR je galska, dakle tračanska ili ilirska riječ sa istim značenjem kao PAR, PER, POR, PUR sa značenjem BAL, tj. SUNCE [2].

i sva njihova vlastela kroz vijekove skupa sa knezom Lazarom nisu slavili slavu. U "Životu Svetog Sime-una" Domentijan spominje Nemanjino istrebljenje jeretika. Domentijan ne spominje bogumile, već jeretike koji imaju kapišta (kapišća), idole i slavu i to su bili krstjani dvovjerci:

"…I BLAGODAĆU DATOJ TI OD BOGA PRELESNI MRAK BEZBOŽNIH JERETIKA ODAGNA I JERES NJIHOVU ISTRIJEBI, I KAPIŠTA NJIHOVA RAZRUŠI, I IDOLE NJIHOVE SKRŠI I ZLOSLOVNU PAMET NJIHOVU ZLU ISTRIJEBI, I SLAVU NJIHOVU BEZ OSTATKA UGASI....” [3]

Nemanjići i njihova vlastela nisu slavili Slavu sve do dolaska Turaka u Srbiju. Strogo se držeći kanona Ortodoksne crkve o strogoj zabrani paganskih običaja unutar Ortodoksne crkve, Nemanja i Sava zabranili su sve pirove, pa i slavljenje Slavu, tj. Nemanja je Srbima u svojoj državi ugasio slavsku svijeću.

Nemanja je porušio i starovjerska i krstjanska sve-tilišta i crkve i o rušenju neortodoksnih svetilišta i hramova takođe u Savinom Zakonopravilu stoji naredba:

Pravilo 85. Ako su među kipovima, ili u nekim mestima, ili u čestarima, ili u lugovima ili među drvetima ostaci idolosluženja - da se unište.

Tumačenje. Ne samo da idolske kipove treba srušiti i uništiti, i žrtvenike, odnosno hramove njihove raskopavati, nego ako je i kakav trag idolosluženja ostao, bilo u nekim mestima, ili u šumama, ili u lugovima, ili među drvetima, jer tako nešto poštovahu Jelini, ulazeći u njih i služeći idoloma njihovim. A pošto se zabluda odagna, ukoliko se mesto ili nešto magijsko pojavilo - da se i to potpuno uništi tako da ni pomena o njima ne ostane." [4]

Pravilo 85. je za srpske ortodoksne episkope, za sveštenike zapovjednike vojske po Raškoj, jer Sava spominje pređašnje neortodoksne Jeline (Grke) i jasno je da se ova naredba odnosi na Srbe.

Nemanjići su Srbima u Raškoj strogo zabranili sve starovjeracke običaje koji su praznovani i od Crkve krstjana (kasnije nazvane Crkve bosanske), kao, npr. koledarski [5] i dodolski običaji, loženje i pres-kakanje vatre uoči Kupala (Vidovdana) na prvi dan ljeta, na Ivanjdan, Petrovdan, te paljenje lila i loženje badnjaka [6]. Do dana današnjeg u Hilandaru nije zapaljen badnjak, niti se pali po srpskim mana-stirima, osim u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj koje je bila pod uticajem krstjana i postala dio SPC tek 1920. ozvaničenjem SPC na cijeloj teritoriji iluminatske tvorevine Kraljevine SHS.

Kad je u vrijeme Turaka Crkva izgubili vojnu po-dršku države u kažnjavanju naroda, onda su lukavom propagandom hristijanizirali neke običaje kao paljenje badnjaka i slavljenje Slave, ali su Slavu dva puta pokušali zabraniti Slavu (1772. i 1830.), no ih mnogi narod nije slušao, a Crkva vojsku nije imala da žari i pali neposlušne i da silom nametne svoja pravila.

I sve priče da je Sava dozvolio starovjerske prehrišćanske običaje u srpskom pravoslavlju jesu laži iz vrha crkvenih bezbožnika, jer ko god laže, taj se bori protiv Boga Istine i Ocu laži služi i svejedno što će mnogi sve ovo pročitati i saznati istinu, služitelji Nečastive sile nastaviće sa svojim lažima.

.......................

[1] Miodrag M. Petrović, Zakonopravilo Svetoga Save; Eparhija žička • manastir Žiča, Manastir Žiča, 2004, str. 366-367.

[2] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, pp. 260.

[3] Život Svetoga Simeuna, napisao Domentijan, na svijet izdao Đura Daničić, Državna štamparija u Beogradu, 1865, str. 64.

[4] Miodrag M. Petrović, Ib. str. 375-376.

[5] Ib. str. 455.

[6] Ib. p. 457