HOMEROVI DANAJCI I SRBSKI DAN

Pod imenom DANIA prvi istorijski pomen DANA-JACA je vavilonskim klinastim pismom zapis Pisma iz Amarne iz 1400. god. st. ere. U tom zapisu pomi-nje se smrt kralja DANAJACA. Oko dva vijeka kas-nije, pod imenom DANNUNA ili DENIEN (DEN-YEN), pominju ih Egipćani kao jedan od "četiri na-roda s mora" koji oko 1200. god. st. ere zajedno na-padaju Egipat.

Već u prviim stihovima Ilijade Homer pominje DA-NAJCE (Δαναῶν) [1], i poistovjećuje ih sa Ahejcima iz Mikene i Argejcima.

Za imenicu DAN Petar Skok kaže da je ne samo sveslavenska i praslavenska, nego i baltoslavenska i indoevropska sa značenjem DANJA SVJETLOST sa istom indoevropskom osnovom kao u riječi DI-VAN [2], a DIVAN je od DIV i to je jedna od prastarih srbskih riječi za BOG. Pored oblika DAN postoji i oblik DEN.

Ko su DANAJCI i šta znači njihovo ime?

U irskoj mitologiji govori se da su Irci narod DANA (Tuatha Dé DANANN). Irci su Kelti, Gaelik narod. Gaelik DÀN znači PJESMA; BOGATSTVO; RAD; SUDBA; ZAKON; HRABAR, ODVAŽAN, GORD [3]. Gaelik DANAR je SOKO [4].

Osnova u DAN je DA. I Velšani su Kelti, Vlasi i vel-ško DA znači DOBRO, VRLO DOBRO [5]. I Srbi su Kelti te srbsko DA znači ISTINA, TAČNOST. Velško DAN je RAD, PROIZVODNJA [6], velško DÂN, DA-NAD je ŽARA (kopriva) [7]. Velško DAN postanjem je od TAN [8] sa značenjem UZROK ŠIRENJA; VATRA [9].

Zašto je riječ DAN značila RAD? Dan je za rad, noć za odmor.

Galski DAN znači VATRA, ŽAR [10]. Galsko DAN znači isto što i TAN, DEN, DIN, DON, DUN sa zna-čenjem SUNCE [11].

I Korniši su Kelti i korniško DA znači DOBRO [12]. I korniško DAN, postanjem od TAN sa značenjem VATRA [13], DANS je ZUB [14], a zub je ovakav: Δ.

Irci, Velšani, Gali i Korniši su Kelti, Kelti su Kimbri, Kimbri su Kimeri, Kimeri su Tračani, Tračani su Iliri, Rasi, Raseni, Rašani, Serdi, Serbi, tj. Srbi.

Da vidimo šta grčki jezik kazuje o imenu DANAJCI?

U starogrčkom DANAJCI su Δαναοί (DANAOI). Ko-rijenska osnova u grčkom Δαναοί je δᾶ (DÂ) od kojeg je izvedeno δᾶν (DAN), u stvari δᾶν znači isto što i δᾶ [15]. Grčko DÂ ( δᾶ, Δᾶ ) je od dorskog Δάν = Zάν [16] u Teokrita Δᾶν [17], tj. Zήν, Zεύς = Zῆν (tj. Zῆνα) [18].

U grčkom DAN je gromovnik ZEVS, a grčka imena ZEVSA su Διός, Ζηνός, Zηvi, Ζῆνα, Ζάν, Ζανός, Ζῆ-να, Δήν [19]. I pogledajmo oblik grčkih riječi i istog ili srodnog oblika i značenja srbske riječi:

a) Δάν = DAN,
b) Zήν = ZEV > ZEVATI,
c) Ζάν, Ζανός j= ZAN > ZANOS,
d) Δήν = DEVA, DEVICA;
e) Zηvi = ZENA > ZENICA (oka).

I dijete bi shvatilo da to nije slučajnost, ali zvanični lingvisti ćute kao zaliveni, jer tako moraju, tako im je naređeno iz vrha državnih ezoterista jezuita, cio-nista, iluminata i ostalih masona, čuvara tajne. I još nešto: sva ispred nabrojana imena Zevsa na kret-skim kovanicama napisana su TAN [20] i ovo TAN je keltsko TAN sa značenjem VATRA, SUNCE:

- TAN > DAN,
- TAN > TANKO > DANKO,
- TAN > TANA > DANA,
- TAN > TANJIR, TANJUR,
- TAN > TANASIJA, TANASKO, TANKOSA;
- TAN > TANDRK > TANDRČAK,
- TAN > TAN + GAR > TANGARA > TANDŽARA.

Grčko δᾶνός, (DANOS) značI SPALJEN, IZGORIO, SUV [21] i jasno kao dan da je to od keltskog TAN, odnosno DAN. Tako i grčko δάνος (DANOS) znači POKLON, DAN, DANO, DANA:

"Jovan odgovori i reče: ne može čovjek ništa primati ako mu ne bude DANO s neba." (Jovan 3,27)

I kao što su od DIN i DEN nazivi DINAR i DENAR, tako je kod Perzijanaca od DAN kovanica δανάκη (DANAKE) [22].

I da bi se sve izokrenulo i tajnu, osnivači Grka iz-mišljaju svoju mitologiju u kojoj ime Δανάη (DANAE) znači SUVA ZEMLJA [23], iako u Δανάη uopšte nema riječi ZEMLJA. Po izmiljšenoj mitologiji Δανάη (DANAE) je ćerka kralja Libije koja sa Zevsom do-bija sina DANAOSA (Δάναoς), kralja ARGOSA i pretka svih DANAJACA (Δᾶναoi).

Grci ne znaju šta znači ime DANAOI (Δᾶναoi) i ofrlje pretpostavljaju da znači ZEMLJOROĐENI [24], a Englezi to prevode kao DANAĀNS [25].

DAN je VATRA, SUNCE, a ime DANAI, tj. DA-NAJCI, sinonim je imenu PELASTI, RASENI i TRA-ČANI sa značenjem TRAČNI, SJAJNI. Zato se zem-lja DANAJACA naziva ARGOS, jer AR je SUNCE, ARGOS (ἀργός) je SUNČAN [26].

Tako vidimo da su DAN i ARG istog značenja i to je SUNCE. Od AR je izvedeno ARG, od ARG je izve-deno keltsko ARGHANS sa značenjem SREBRO [27], a grčki ARGAINO (ἀργαίνω) znači BIJEL [28]. Pošto u grčkom nema punoznačne riječi AR, dok u galskom AR znači VATREN, PLAMTEĆI; SUNCE [29], dakle su grčko ARGOS i ARGAINO postanjem od galskog AR i ARG.

Od DAN su DANAK i DANCE. Po narodnoj poslovici "Ne ispijaj svakoj čaši dance," Vuk zaključuje da DANCE znači DNO, ali DANCE je i poklop na čabru i na krošnji: "Pčelar ozgor digav dance gleda." [31]. DANGA je ŽIG, PEČAT, BILJEG [32] i kad sviće, tada DANI.

DANCE je OKRUGLO, DAN je SUNCE, DANICA je zvijezda. Slovo Δ (D) Δ je kao ZUB i ono je iz vin-čanskog preko pisama tračanskih naroda prene-seno u feničansko pismo, a oblik slova Δ je po zu-bastim zrakama Sunca: ΔΔΔΔΔΔ: Δ = SJAJ = DAN = SUNCE.

Sanskritsko DAN znači VIDJETI [33], englesko DANCE je PLES, francuski DANSE i to je OK-RETANJE u ritmu, KOLO, makedonski TANEC, bu-garski TANC, ruski TANEC, poljski TANIEC, nje-mački TANZ, itd.

DANAJCI su PELASTI, tračanski narod kao i Tro-janci. Zašto su Danajci ratovali protiv Trojanaca? Vojska je ratovala iz moranja pred silom kraljeva, a kraljevi radi pljačke, roblja, vlasti i, u slučaju Troje, radi osvete zbog otete Jelene, supruge brata da-najskog kralja. Tu je još jedan razlog: religijsko sektašenje i promjena vjere kao uzrok rata između ezoterijskih vođa misterija nove religije protiv vođa misterija stare religije. Tako se kroz novu religiju stvara novi narod. Kroz grčke misterije i novu mitologiju od tračanskih naroda stvoreni su Grci, od tračanskih dijalekata stvoren je grčki jezik i evo primjer danajskog imena AHILEJ:

AHILEJ (grčki Ἀχιλλεύς), sin PELEIDASA (Πηληϊά-δεω), je DANAJAC iz AHEJE (Ἀχαιῶν). Pogledajmo njegovo ime: AKHI + LEUS ( Ἀχιλ + λεύς) i upore-dimo sa galskim: AGHI + LEU > AGHILEU > AG-HILEUS. Galsko AGHI znači BORBA [34], LEU je LAV[35].

AHILEJEV otac je PELEIADAO (Πηληϊάδεω), u pre-vodima skraćeno PELEJ: PELEIA + DEO > PELE-IADEO. Galsko PELEI je od osnove PEL, PELE sa značenjem GLAVA, KUGLA, SFERA; SUNCE [36] = BAL = BEL. Galsko DEO znači BOG [37] te PE-LEIADEO znači BOG SUNCA ili pelaški PELEI DASA = SJAJNI DASA, SJAJNI HEROJ.

Iz morfologije i etimologije Ahilejevog imena i imena njegovog oca otkriva se pelaško porijeklo Danajaca i vrijeme transformacije Pelasta u Grke i pelaške u grčko religiju:

"Pelastii su se služili barbarskim jezikom. Ako je doista sve to bilo pelaško, i atički narod, budući da je i on bio pelaški kad se pretvarao u grčki, naučio je i nov jezik." [38]

Nikakvog novog jezika nije bilo, jer skoro svi korijeni i sve osnove riječi grčkog jezika jesu u jezicima tračanskih potomaka. Tako i Herodot ne tvrdi sa sigurnošću da je ikada postojao posebni grčki jezik, nego kaže: "... kako mi se čini ...":

"Grčki je narod od svojeg nastanka, kako mi se čini, upotrebljavao uvijek isti jezik. Dok je bio odvojen od Pelasta, bio je neznatan, no od maloga proširio je svoju vlast na mnoštvo naroda, a pridružili su mu se prije svega Pelasti, a zatim i brojna druga barbarska plemena." [39]

Ovi "barbarski narodi" stvorili su sve ono prehe-lenističko i helenističko koje danas pripisuju Grcima, jer lukavi prevaranti kroz svoju biblijsku ideologiju preko svojih masonskih loža već par vijekova pot-puno vladaju svim arjanskim narodima, a od 2020. pokušavaju svijetom da zavladaju.

I grčki lažovi skupa sa judejskim lažovima osmislili su Bibliju, knjigu tajnih kodova i prevara koju oko dvije i po milijarde ljudi naziva "Riječ Božija" i "Sveto pismo". Tragično stanje opšte propasti...

..............................
[1] Homer, Ilijada, Knjiga I, stih 258.
[2] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga I; JAZU, Zagreb, 1971, str. 380.
[3] p. 310.
[5] William Owen Pughe, A Dictionary of the Welsh Language, The Second Edition, Vol. I, Denbigh: Pu-blished by Thomas Gee, 1832, p. 362.
[6] Ib. p. 386.
[7] Ib.
[8] Ib.
[9] Ib. Vol. II, p. 525.
[10] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome II; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 435.
[11] Ib.
[12] Robert Williams, Lexicon Cornu-Britannicum; Llandovery: Roderic; London: Trubner & Co., 1865, p. 84.
[13] Ib. p. 86.
[14] Ib.
[15] Henry George Liddell and Robert Scott, A Greek English Lexicon; New York: Harper & Bro-thers, 1883, p. 324.
[16] Ib. p. 321.
[17] Ib.
[18] Ib.
[19] Ib. p. 634.
[20] Ib.
[21] Ib. p. 325.
[22] Ib. 324.
[23] Ib.
[24] Ib.
[25] Ib.
[26] Ib. p. 213.
[27] Frederick W. P. Jago, An English-Cornish Dic-tionary; London: Simpkin, Marshall & Co.; Plymouth: W. H. Luke, 1887. p. 144.
[28] Henry George Liddell and Robert Scott, Ib, p. 212.
[29] Jean-Baptiste Bullet, Ib. Tome I, p. 74.
[30] Vuk Stef. Karadžić, Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima, Beč, Štamparija jermenskoga namastira, 1818, st. 219.
[31] Djura Danicic, Rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Dio II; Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti; Zagreb, 1884-1886, str. 259.
[32] Ib. str. 264.
[33] Monier Monier-Williams, A Sanskrit-English Dictionary, Oxford, The Clarendon Press, 1960, p. 468.
[34] Jean-Baptiste Bullet, Ib. Tome II, p. 23.
[35] Ib, Tome III, p. 81.
[36] Ib. p. 242.
[37] Ib. p. 449.
[38] Herodot, I, 57,3.
[39] Ib. 58,1.

VLAH I VLASI

 

 

O nazivu VLAH važi opšte je mišljenje da to znači STRANAC, uglavnom za pripadnike sa teritorije Rimskog carstva i da je polazište tome njemačko VALH. Međutim, ne može se ime nekog naroda određivati po tumačenju tog imena stranog naroda drugačijeg jezika, nego po jeziku dotičnog naroda, jer je ime naroda razumljivo samo tom narodu.

O imenu VLAH, VLASIMA i VLAŠIĆIMA:

"Najstarija je potvrda iz 1070. villa Vlasichi na Pagu. Vrlo čest toponim, Vlašić, planina kod Travnika, sa -ič kao u MUčić = Mlečanin. Ovdje će značiti po svoj prilici dalmatinske Romane, a ne kao u Vrbanji na Hvaru, gdje se, kada na Biokovu pale vatru, veli Vlašići goridu oganj." [1]

Gle, gle: VLAŠIĆI se povezuju sa OGNJEM!? Na šta nas to upućuje i čemu će nas to odvesti?

O porijeklu naziva VLAH i VLASI Petar Skok kaže:

"Vlah je praslav. (?) posuđenica iz got. '*walhs', str-njem. 'walah', 'walk', nvnjem. 'velsch'. U germanske jezike ušla je ta riječ od imena keltskog naroda Volcae (Caesar), Oύόλκαι (Strabo, Ptolomej). Ta je riječ u keltskom dijalektu ('gali', upor. engi. 'Wales', Cornwall] pridjev 'fole' u značenju »celer, alacer, brz«, a dovodi se u etimologijsku vezu s našom vlas, jer su .nosili veliku kosu (upor. Arecomici)." [2]

Gaelik LA znači DAN, SVJETLO, SUNCE [3]. AL je istog značenjem kao i LA u VLAH te Skokovo pret-postavljeno gotsko *WALHS, staronjemačko WALH, WALK novonjemačko VELSCH porijeklom su od sanskritskog VALH ili BALH, koje daje izvedeni-cama značenja SAVRŠEN; SLOVITI; SJATI [4]. Ovo sanskritsko VALH ili BALH je od srbskog VAL ili BAL u TRIVAL ili TRIBAL, zatim u srbskom VALOV, VA-LJAK, VALJNIK, VALJAN, UVALA.

Gotsko WALDAN znači MOĆ, VLAST, VLADAR; WALIS znači IZABRAN, ISTINIT; WALDUFNI je MOĆ, STARJEŠINSTVO; gotsko WALWISÔN je VALJANJE [5] (Goti su Geti, Tračani).

Od srbskog VAL je englesko VALE (uvala), VALET (novčanik), lično ime VALENTINE; VALIANT je HRABAR, SILAN, VRIJEDAN; VALERIAN je vrsta cvijeća, a postojala je i panonska provincija VALE-RIA; VALUE je VRIJEDNOST. Zvanično to je od latinskog, ali srbski je stariji od latinskog, jer srbsko se da i slikovno dokazati: VAL = ⌒ , UVALA = ◡ = U-VAL-A = VAL u obliku slova (izmedju dva VALA je uvala). U jadranskom primorju (Perast, Škaljari, Du-brovnik, Rab, Božava, Istra) UVALA je VALA [6].

VAL je SUNCE, VALA i VLAKA su ZRAKA, SJAJ, SVJETLOST (HVALA).

VAL je isto što i BAL, BAL isto što i BEL. Galsko BEL ili BAL je SUNCE i ono je VELIKO, VISOKO, SJAJNO, UZVIŠENO, VELIČANSTVENO, VRHOV-NO; BELO; GLAVA; TOPLO, IZVOR; PRINC, GO-SPODAR, GOSPOD [7], itd.

Od srbskog BAL je srpsko i sanskritsko BALA sa značenjem SILA, SNAGA, MOĆ, ŽIVOTNOST, VRI-JEDNOST [8]. Od BAL su BALON, BALA, BALTA, BALŠA, BALIJA, BALVAN, BALKAN, BALKON, BALČAK, BALANS.

Gaelik GAL znači BUKTANJE ZAPALJENE SLAME; ROD, RODBINA [9]. Ovo GAL je u srbskom GA-LEB, RAZGALITI, u engleskom GALA, slavlje, u grčkom GALA (γάλα), mlijeko, jer izvorno značenje riječi GAL je SJAJ, BJELINA i GAL je sinonimn nazivima VAL, BAL, BEL, VEL, VIL, VOL, GOL [10]:

a) VAL > VALH = staronjemačko WALH, VALK = WALSH = WELSH = VELŠANI;
b) VOL > VOLKAE = keltski narod,
c) VOL > VOLSCI = osko-sabelinski narod južno od Rima.

Pošto je VAL isto što i VEL, tako je WELSH isto što WALES (i Velšani su Vlasi). Od VAL je VALU-TA, para, novac.

Dakle, Skok pretpostavlja da nazivi VLAH i VLASI potiču od pretpostavljenog gotskog *WALHS, staro-njemačkog WALAH, WALK i sve je od imena kelt-skog naroda VOLKAE, jer se to ime, kaže Skok, dovodi u etimologijsku vezu s našom VLAS, jer su nosili VELIKU KOSU, tj. bili su VLASATI, ali u stara vremena svi barbari su nosili veliku kosu i nisu se svi zvali VOLKAE, dakle naziv VOLKAE i VLASI nije bukvalno naziv po ljudskoj kosi.

Pošto su VOLKAE nosili VELIKU KOSU, dakle su bili VLASATI, RUTAVI, ČUPAVI i gle: sanskritsko ROMAN znači VLASAT, RUTAV, ČUPAV [11]. Po RUTAV ime su dobili Vlasi RUTENI. Dio keltskih GALA RUTENA u Cezaorov vrijeme boravio je u fransuskoj GALIJI, a dio RUMUNIJI, zakarpatskoj BUKOVINI, MOLDAVIJI, GALICIJI, VOLHINIJI i RU-SIJI i to su današnji RUSINI, tj. RUSI, jer ime RU-SINI dala im je Rimokatolička crkva nakon njihovog unijaćenja početkom druge polovine 19. vijeka.

Keltski (gaelik) ROM su RUTE, MALJE, ČUPERAK, PERČIN, ROG [12], gaelik ROMACH je BRADAT, RUTAV, KOSMAT, VLASAT [13]. Naziv ROMANIA znači VLAŠKA, bosanska planina ROMANIJA je planina ROMANA, tj. VLAHA. Ovo je dokaz da su nazivi VLAH i ROMAN istoznačene riječi, dva isto-značena imena jednog naroda i ROMAN EM-PIRE bukvalno znači VLAŠKO CARSTVO.

ROMAN znači VLASAT, VLAS je DLAKA, VLAT je DIO TRAVE. Riječ VLAS izvedena je od LAS sa osnovom LA. Galsko LA je SVJETLOST, SJAJ [14]. Sanskritsko LAS i LASA znače SVJETLOST, SJAJ, ISKRIČAVOST, PLAMEN, BLJESAK [15]. U gaeliku LAS JE sa istim značenjem: SVJETLOST, SJAJ, ISKRIČAVOST, PLAMEN, BLJESAK [16]. I gle:

a) V-LA-H > VLAH = SJAJAN, ZARAN, ŽARAN, TRAČAN;
b) V-LA-HI > VLASI = SJAJNI, ZARNI, ŽARNI, TRAČNI.

Na grčkom VLASI su VLAKHOI (Βλάχοι), rimski ROMANOI:

- VLASTOS, VLASTAVO (βλαστός βλαστάνω) = IZDANAK, PUPOLJAK [17];
- VLASTIKOS βλαστικός) = PUPANJE, KLIJANJE [18];
- VLASTIKOS (βλαστικός,) = RAST [19];
- VLASTE (βλάστη, βλαστεῖον) = KLIJANJE, NICA-NJE [20];

U grčkom VLAS upućuje na RAST, VLASANJE. Galsko VLAS istog je značenja kao BLAS, FLAS, PLAS sa značenjem BIJEL [21]. Osnova u BLAS je BLA istog smisla kao FLA, PLA i VLA sa značenjem SUNCE [22], jer od PLA je srbsko PLAM, PLAMEN, PLAZMA.

VLA je SUNCE i ono je VLAST, VLADAR; VLAS je LINIJA koja se (PO)VLAČI od VLA; VLAS je tanka NIT, VLAT, ZRAKA, TRAKA. VLASI su VLASATI, SJAJNI, TRAČNI TRAČANI.
..............................
[1] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga III; JAZU, Zagreb, 1973, str. 607.
[2] Ib, str. 608.
[3] Robert Archibald Armstrong, A Gaelic Dictionary in Two Parts; London, Printed for James Duncan, 1825, p. 337. 281.
[4] Monier Monier-Williams, A Sanskrit-English Dictionary; Oxford, The Clarendon Press, 1960, p. 929.
[5] G. H. Balg (Gerhard Hubert), The First Germanic Bible translated from the Greek by the Gothic bishop Wulfia in the Fourt century, Milwaukee, Wis., 1891, p. 459.
[6] Petar Skok, Ib. str. 561.
[7] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome II; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 149.
[8] Monier Monier-Williams, Ib. p. 722.
[9] Robert Archibald Armstrong, Ib. p. 281
[10] Jean-Baptiste Bullet, Tome III, Ib. p. 464; Tome II, p. 149-150.
[11] Monier Monier-Williams, Ib. p. 889.
[12] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. III, Published by Herne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902-, p. 769.
[13] Ib. p.
[14] Jean-Baptiste Bullet, Ib. Tome III, p. 64.
[15] Monier Monier-Williams, Ib. p. 899.
[16] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Published by Herne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902-, p. 570.
[17-20] Henry George Liddell and Robert Scott, A Greek-English Lexicon; Oxford: The Clarendom Press, 1883, p. 284.
[21] Jean-Baptiste Bullet, Ib. Tome II, p. 175.
{22] Ib. p. 581.

BROJEVI SOLOMONOVOG HRAMA I BROJ 4320

Mistični broj 4320 u raznim omjerima spominje se na sumerskim pločicama i u vedskim spisima.

Razmjerna simbolika broja 4320 može se prenostiti i na sakralne i memorijalne objekte. Tako npr. visina Velike piramide od 147,6505019 m pomnožena brojem 4320 daje 637,8501682 km što je 1/10 du-žine Zemljinog ekvatorskog poluprečnika. Da bi Ze-mljina osa oko nebeskog pola opisala puni krug precesije ekvinocija potrebno je 25.920 godina što je 6 ciklusa po 4320 go

dina.

Sada ćemo da vidimo odnos broja 4320 sa broje-vima Solomonovog hrama. Mjere Solomonovog hra-ma u svetim laktima i brojevi Piramide:

• visina portala (predsoblja)…120
• dužina hrama………………...60
• visina hrama..........................30
• širina hrama.............…….......20
• ugao uspona strana Velike piramide = 51,85399754° (ugao β, Slika 2);
• tangens 51,85399754° = 1,273240621

I evo geometrije brojeva 1 i 3.14159 (Pi):

a) 120 x 60 x 30 x 20 x 4 320 000
b) 4,320.000 x 1,273240621 = 5.500.399,435
c) 4.320.000 : 5.500.399,435 = 0,785397506
d) 0,785397506 x 4 = 3,14159
e) √0,785397506 = 0,886226554 = AB (Slika 1)
f) d = 1
g) obim kruga Z = 3,14159 = Pi

Nije Solomon oni sto bukvalno pise u Bibliji, niti je Solomonov hram ono što piše u Bibliji, jer nije pos-tojao ni Solomon ni njegov hram (Solomon je Sun-ce, Zemlja je hram).

LIK SA ISPLAŽENIM JEZIKOM TEK JE ORIGINALNI PRIKAZ

 

 

 

Iako kršteni po pravoslavnom obredu originalne apo-stolske crkve, krstjani se nisu odricali drevne prehrišćanske duhovnosti obožavanja Sunca i Boga Sunca i zato su bili dvovjerci (poluverci 9. člana Za-konika cara Dušana). I rusko pravoslavno hrišćan-stvo bilo je dvovjerje (pусское двоеверие) sve do crkvene reforme početkom druge polovine 17. vije-ka.

Današnji se Rusi ne stide svog dvovjerja i prouča-vaju ga tvrdeći da je dvovjerje drevnih Rusa izvor savremenog ruskog pravoslavlja, a današnji Srbi dvovjerje drevnih Srba falsifikuje u nekakvu jeres zvanu "bogumilstvo".

"Dvovjerje drevnih Rusa kao izvor savremenog rusjof pravoslavlja." Rusi se ne stide svog dvovjerja, a dvovjerje drevnih Srba se se falsifikuje u "bogumilstvo".

TEMPLARSKI i RUSKI KRST

 

a) 23,5° N = Tropic Cancer = linija kretanja Sunca na ljetni solsticij (prvi dan ljeta, dugodnevica, Vi-dovdan);

b) E - W = linija nebeskig ekvatora (istok-zapad, ek-vinocij: proljetna i jesenja ravnodnevica);

c) 23.5° S = Tropic Capricorn = linija kretanja Sunca na zimski solsticij (prvi dan zime, kratko-dnevica, rodjenje Nepobjedivog Sunca).

"SVETORODNA" LOZA NEMANJIĆA

"Prema anonimnom putopiscu koji je 1308. godine boravio na dvoru kralja Dragutina: 'kralj Stefan je pravičan i dobar čovek i u svojoj veri smatra se pra-vim svecem. Voli i štiti katolike jer ima za ženu kće-rku ugarskog kralja, sestru sicilijanske kraljice.Od nje ima valjanu decu oba pola i nikada nije imao drugu ženu.' Na osnovu samog zapisa uočava se da autor pravi distinkciju između kraljeve vere i ka-tolika. Sem toga, savremeni istraživači su analizom ovog spisa došli do zaključka da je Anonim naj-verovatnije bio pripadnik dominikanskog reda, te kao takav dobro razumeo teologiju i bio kompe-tentan da odlučuje o religijskoj pripadnosti srpskog kralja. Sem toga, kralj Stefan Dragutin primio je monaški postrig posle sabora episkopa, igumana i izabranih monaha, te umro kao monah Teoktist. Svoje sinove Dragutin je odgajao u duhu pravo-slavlja, a jedan od njih se i zamonašio. S druge strane, njegove ćerke su od rođenja pripadale ri-mokatoličkoj veri. Najmanje tri od njih bile su mo-nahinje u samostanu Svete Marije u Budimu. Dve su u samostanu ostale, a jedna je izvedena iz sa-mostana i udata najverovatnije za Stjepana I Kot-romanića, što znači da je i pre udaje bila pripadnica rimokatoličke vere.." [1]

Od koga su ćeri kralja Dragutina primile rimoka-tolicizam? Od matere Katarine (Katilin), ćerke ugar-skog kralja Stefana V. I Dragutinova mater Jelena, supruga Uroša Velikog, sina Stefana Prvovenčanog, bila je rimokatolkinja i od nemanjićke Istinske krst-janske crkve oglašena za svetu Jelenu Srbsku.

Nije samo Nemanja bio papin templar i nije samo Sveti Sava šurovao sa papom, šurovali su svi Ne-manjići:

"Papa Nikola IV obraćajući se kralju Dragutinu na-vodi:

'[…] Svakako da si ti, najdraži sine, podstaknut pravom verom i posvećenošću smatrao da moje apostolstvo treba ponizno zamoliti, i to si učinio pre-ko poslanika tvoje preuzvišenosti, voljenog sina bar-skog arhiepiskopa Marina da, budući da u delovima Bosne pod tvojom (Dragutinovom) vlašću, postoje mnogi koji su zaraženi jeretičkom bolešću odlutali sa puta istine u pogubnu laž […] da se udostojimo da u te krajeve pošaljemo (papa Nikola IV) neke po-godne osobe kojima tamošnje prilike nisu strane i čije je propovedanje i spasonosno učenje u skladu sa njihovim čestitim životom, da uklonivši tu opa-snost svojim propovedima i službom vrate žar prave vere tamošnjem življu i da ti u tome nudiš svoj savet i pomoć kako bi pomenuto zastranjivanje bilo iz korena iščupano iz ovih krajeva.' [2]

Ovi "jeretici" su krstjani koje Sveti Sava naziva bo-gumilima, mahinejcima i babunima. Iz papinog od-govora vidi se da je kralj Dragutin prvi pisao papi molbu da papa pošalje franjevce u Bosnu radi is-korjenjivanja krstjanstva i širenja rimokatolicizma, a Dragutin će, kao vladar tog okupiranog dijela Bos-ne, svojom vojskom da štiti franjevce.

Pored toga, pretpostavićemo zašto papa nije po-slao dominikance koji su već imali inkvizitorsku služ-bu u Bosni. Naime, u Bosni su 1259. godine za-beležene svireposti koje su činili dominikanci prema domaćem stanovništvu. Oni su jeretike spaljivali na lomačama i pritom delovali sinhronizovano sa ug-arskim pohodima." [3]

"Kralj Stefan Dragutin bio je živ sve do 1316. godine i pretpostavljamo da je do tada bio u mogućnosti da pomaže delatnost franjevačkog reda. On je to vero-vatno i činio, različitim intenzitetom koji je zavisio od političkih okolnosti. Najpre, njegov savremenik arhi-episkop Danilo II navodi: mnoge od jeretika bosan-ske zemlje obrati u hrišćansku veru i krsti ih, pri-likom čega ne iznosi eksplicitno o kojoj se vrsti hrišćanstva radi. Đura Daničić je u svom izdanju Danilovog zbornika dodao u zagradi: u ime oca i sina i svetoga duha i prisajedini ih svetoj sabornoj i apostolskoj crkvi." [4]

Pošto su tu stigli papini franjevci, jasno je da se radi o prevođenju krstjana u rimokatolike.

I ovdje se pokazuje da raskol (šizma) nije jeres, nego samo pitanje vlasti i uprave na narodom.

I pored svih pisanih izvora, nađu se među Srbima bez stida i srama lažovi koji narodu lažu da je Ne-manja napao rimokatolike, a ne Srbe staroverce i krstjane i lažu da su krstjani bili rimokatolici:

Niko nema što Srbin imade,

Lažitvorce koji Srbe slade.

..............................

[1] Ana Vujković, Kralj Stefan Dragutin i franjevci; Viteška kultura, god. VII, br. 7, Veliki priorat Vitezova Templara Srbije, Beograd, 2018, str. 15.

[2] Ib. str. 17.

[3] Ib. str. 18.

SUNCE AR, BOG ARIL I GRAD ARILJE

 

 Gola muška figura u iskoraku desnom nogom (desno dole je dio noge sa kljenom).

 

Obris čovjekolikog boga sa šljemom sa rogovima. Mnogo liči na hetske reljefe na slikama ispod (Heti su Geti, imena potpuno istog značenja). Neki misle da je ovo ATIS, brigijski bog stoke, životinja i proljetne vegetacije, kasniji Vlaho, Veles ili Volos.

Sumersko AR znači SLAVA [1]. Anglosaksonsko AR znači SLAVA [2].

"ARIL, ime etrurskog boga koji drži nebesa na svo-jim ramenima. Njemu odgovara Atlas u grčkoj mito-logiji." [3]

Riječ AR znači ŽAR, SUNCE [4]. Rasenski (etrurski) ARIL je DRŽAČ SVIJETA. Ime ARIL ima dvije stare proste riječi: AR + IL:

1. AR = SLAVA = SJAJ, BLJESAK, SVJETLOST, VATRA, SUNCE;

2. IL = MILI, MILOSTIVI, BLAGI, DAREŽLJIVI = gr-čki ILAOS (ΙΙλᾰоς) [5].

“Il ‘BOG’.” [6]

“Il, dizati, podizati; unositi.” [7]

“Raseni, ili Tirenoi iz Etrurije, bili su Arjani tračkog roda….” [8]

“…Etrusci su bili narod tračanske rase,….” [9]

“Dužni smo Dioniziju iz Halikarnasa zbog važne iz-jave da su Etrusci sebe zvali RASENA. Vidjeli smo da pod ovim imenom nisu poznati ni Grcima ni La-tinima. Oni su poznati u Italiji kao TUSCI ili ET-RUSCI – imena koja, kao što je Lepsijus pokazao, očigledno su izokrenuta od još starije forme TUR-SCI, kao što smo našli u Eugubine tablama. Grčki autori zovu ih uopšteno ili TURRENOI i TURSENOI a kasnije se očigledno povezuju sa drevnim latin-skim oblikom TURSCI.” [10]

“U Atini, kaže Pausauias, oni što su gradili zid Ak-ropolis bili su Sikuli ili Tireni Pelazgi.” [11]

“Što se tiče samih Tračana, koji su bili prvi sta-novnici Terme, dobro je poznato da su to bili Pe-lazgi, i još, možda, i više nego bilo koji drugi narodi antike, sačuvali su dragocjene svetinje svojih ind-ijskih ili perzijskih predaka.” [12]

“... pretpostavljamo da sve grupe naroda južno od Dunava pripadaju jednoj grupi jezika, uključujući ilirski, tračanski, pelaški i brigijski dijalekt, i smat-ramo da sva ova plemena koja govore ovim dija-lektima kao granama jednog stabla koje se komotno može nazvati tračansko ili pelaško.” [13]

Pošto su Raseni Tračani, dakle su Raseni, Tračani, Pelazgi, Iliri i Brigi bili narod jednog stabla i jednog jezika sa različitim dijalektima, te su riječi AR i ARIL iz njihovog jezika i znači SVIJETLA MILOST, SLA-VNA MILOST i to je MILOSNO SUNCE.

Od ARIL izveden je naziv ARILJE. To sto je crkva posvecena nekom crkvenom AHILIJU samo je ne-uspjesni pokušaj crkve da ime ARILJE zamijeni po obliku najbližim imenom, iako imena ARILJE i AHI-LIJE ne potiču od istog korijena i nemaju isto zna-čenje.

Sadašnja Crkva Svetog Ahilija je sredinom druge polovine 13. vijeka, podignuta na temeljima Arilovog hrama. Kameni nosač crkvenog oltara, antički cipus, sa kojeg su graditelji crkve otklesani likove drevnih tračanskih bogova, možda je originalni dio Arilovog hrama. Još se raspoznaju konture likova i neki de-talji koji liče na detalje sa reljefnih likova hetitskih i rimskih bogova.

Ovdje nedostaje fotografija četvrte strane cipus-a i sve se ovo taji i prećutkuje SPC, istoričara, arhe-ologa i lingvista. Od postanka fotoaparata ovo su jedine fotografije ovog oltara i fotograf traži pare za njihovo objavljivanje, te ću, najvjerovatnije, morati da ih obrišem.

Izvor fotografija: Vladimir Perić, Ariljska crkva, Blog Blago, 2018:06: 09.

Link: https://www.blagofund.org/Archives/Arilje/sr/Pictures/Sanctuary/ARILJE_3_668A5050-1.html

…………………………

[1] C.J. Gadd, A Sumerian Reading-Book, Oxford, The Clarendon Press, 1924, p. 178.

[2] John R. Clark Hall, A Concise Anglo-Saxon Dictionary, London: Swan Sonnenschein & Co.; New York: Macmillian & Co, , The University press, 1894, p. 20.

[3] William Ricketts Cooper, An Archaic Dictionary: Biographical, Historical, and Mythological, London: Samuel Bagster and Sons, 1876, p. 80.

[4] The Christian Examiner and Religious Miscel-lany, Vol. 61, Boston: Crosby, Nichols, and Co., New York: C. S Francis & Co., London: Edward T. Whitfield, 1856, p. 95.

[5] John Groves, A Greek and English dictionary, Boston: Hilliard, Gray and Company, 1836, p. 299.

[6] William Ricketts Cooper, An Archaic Dictionary: Biographical, Historical, and Mythological, London: Samuel Bagster and Sons,1876, p. 247.

[7] C.J. Gadd, Ib. p. 185.

[8] Robert Ellis, The Asiatic Affinities of the Old Italians, London: Trübner & Co., 1870, p. 58.

[9] The Journal of Classical and Sacred Philology, Vol. II, Cambridge, The University Press, 1855, p. 183.

[10] Isaak Taylor, Etruscan Researches, London, Macmillan and Co., 1874, p. 22-23.

[11] The London Literary Gazette and Journal of Belles Lettres, Arts, Sciences, Etc; London: Printed by James Moyes, 1834, p. 749.

[12] Augustus J. Thébaud, The Church and the Gentile World at the First Promulgation of the Gospel, Vol. II, New York: Peter F. Collier, Publisher, 1878, p. 197.

[13] James Cowles Prichard, Researches into the physical history of Mankind, Third Edition, Vol. III - Part I, London: Sherwood, Gilbert, and Piper, 1841, p. 482.

SOLARNI SIMBOLI KRSTJANA

Solarni simboli na zubunu, vez, 19. vijek, ženska narodna nošnja iz Dalmacije.

Sunce u trouglu sa znakom Vidovdana u vrhu znak je ljetnog solsticija u vrhu i Trojstva BOGA TRIBALA: TRI + BAL > TRIBAL (BALL= GLAVA, SFERA, KUGLA) ili TRIGLAVA.

Sunce u znaku Vidovdana.

Stećak sa znakom ljetnog solsticija (ravnodnevica, Vidovdan).

Svastik (limana, kolovrt ili kolovrat).

Rotacija Sunca

Svastika (Thomas Wilson, The swastika; Smithsonian Institution, United States National Museum, Washington, 1896, p. 923).

Vrh nebeskog (Sunčevog) drveta života.

 

Vrh nebeskog (Sunčevog) drveta života.

 

U donjoj sekciji su šematski prikazi vremenskog toka godina sa godišnjim dobima, a iznad jei bordura kao simbol nazubljenih Sunčevih zraka i ekliptike.

..............................

Izvor snimaka: Video "RTS, Kvadratura kruga: Zaš-titni znaci Srba ispisani na nošnji.

DANAŠNJI SRBI SU POKLONICI BOGA LAŽI

 

 

Semargl kod Rusa i kod Srba.

Semargl na dečanskom plijeleju. 

 Semargl na dečanskom plijeleju. 

 

Semargl na ulazom u Studenicu.

 

https://stecciibogumili.blogspot.com/2023/12/semargl-kod-srba-i-rusa.html

I vide da je to isto, i vide da je to Semargl, vide i ću-te. Svojim očima gledaju istinu i hinjski ćute! Gle-daju i ćute pravoslavci, gledaju i ćute lažni staro-verci i rodoverci, jer duhovnu i istorijsku istinu o sebi iz dna duše mrze, svoje nehrišćanske korene i pretke svoje mrze, Boga istine mrze i ćutanjem na istinu svom bogu laži verno služe. I kako povodom Semargla, tako na svakoj temi koja njima ideološki ne odgovara, ma o kakvoj se svetoj istini radilo. Današnji Srbi su narod bez istinske pobožnosti, bez časti i obraza, narod laži, pakosti, licemerstva i gordosti kao uzrocima svoje vlastite propasti.

Današnji Srbi su narod bez istinske pobožnosti, na-rod laži, pakosti, licemjerstva i gordosti, uzrocima svoje vlastite propasti.

Kao poklonici boga laži, ma kojim imenom oni njega zvali, Srbi su od Boga istine i pravde ukleti narod.

ИЗ КАЛЕНДАРA ПРЕХРИШЋАНСКИX CPБA

(у изради)

Година има 365 пуних дана, а пентаграм (звезда петокрака) дели круг године на 5 делова од по 73 дана, односно 73 петка (недеље) од по 5 дана. Година од 360 дана даје 72 петкe од по 5 дана. Последњем 12. месецу додавалo ce joш пет дана Старoг Кoледa и Oтацa и тако је рачуната година са 365 дана. Ако се свакa четвртa годинa paчуна каo преступна ca 366 дaнa (дан +), добијамо тaч-ни сунчaни календар у коме Божић и Нова го-дина cвaкe годинe падају на ПРВИ ДАН годинe и сви остали празници ocтају у истoм дану истoг дaтумa.

„Словенскa хришћанскa 'седамицa' потиснулa је старију 'петицу', јер cе среда налазилa између другог и четвртог дана тог временског периода. Од Страбона знамо да је Питагорина 'петцa', а свакако 'τετραηύς', преузета од трачких племе-на..." [1]

„Најстарији Словенин, забележен у историји, по имену Бож, стајао је на челу 72 племенски гла-вaрa којих је било 72. То би се могло објаснити тимe да је сунчанa година од 360 дана имала 72 недеље од по 5 дана.“ [2]

Погледајмо лунарни календар: лунарна година траје 354,367 дана, тако да сваког 355-oг дана завршава стара и почиње нова лунарна година:

355 : 5 = 71 петкa (недеља) од по 5 дана.

Венерина година траје 224,7 дана, тако да сваког 225-oг дана наступа нова Венерина година:

225 : 5 = 45 петки по 5 дана.

ПРВИ дан, УТОРАК је други, СРЕДА је средина, ЧЕТВРТАК је четврти и ПЕТАК је пети дан. ПЕТ ДАНА је период који се зове ПЕТКA, сваки ПЕ-ТАК је CВETA ПЕТКA, неделни и посни дан.

Mесеци су били латинcких називa државнe адми-нистрацијe и неуједначених локалних називa. Oвде ћемо их именовати према њиховим нај-израженијим сезонскo-метеоролошким каракте-ристикама.

Какав је божићни oбpeд?

Пpe зорe домаћица прави погачу чесницу. У тесто ставља металну пару (за оне који ће се опарити у новој години), малу рачвасту гранчицу „соху“ или „сојицу“ одломљену од бадњaкa на Бадњи дaн (за онoг који ће снабдевати кућу дрвима), и ексер дужине око 5 цм (ко ће бринути о коњима и ocталoj стоци). Пpeкo цeлe чесницe урезује ce знак крста: круг чесницe je круг године крстoм подељен на четири годишња доба.

Печенa чесницa ставља се на софру (сто) и ставља се млади сир у сaнчићу и свећa. Чељaд ce oкупe ca западнe странe столa oкpeнyти и cтoкy, пали се свећа и oкади cвe на софри, затим ce oкадe чељaд.

Након кађења сви мушки чланови породице, по-peдaни по cтapини, c дecнa у лeво обиђу три пута око софре. Нaкoн свaког кpугa cтану и ок-рећу ce истоку клањајући се. После трeћeг кругa рукуjу ce трипут љубећи миpбoжe ce уз поздрав: „Мир Божији, Pистос се роди!“ Старосрпско „Ри-сто“ је од корена „Рис“ са истим cмиcлoм као „Рас“, „Рес“, „Рос“, „Рус“ са значењем „Сунце“. [1]

Caбрaни oko софре пpвo ce окуce сира, па се-дajу за софру док домаћица рукама ломи по комад чеснице и свима пo стapини даје. Cвако се нада да је у њeговом комаду новац, а нико не воли соху ни ексер. Taдa се доноси ракија сa печењем, питoм, capмoм и другом храном.

После јела домаћин одлази у шталу и дoводи у кућу вола дешњaкa, оног који cе вeжe у десну страну јарма. Во је први божићни полазник. Дoк улaзи на врата, засипаjу га шаком пшенице и дају жито из олукa да једе.

Други петак и десети дан од Божићa je Mали Божић са другачијим обредом. На Mали Божић прави ce погачa кoвpтaн. На крсту у средини кoвpтaнa ce иcкpужи у облику коцке или троугла, што је геометријска симболика Божијег мира и Божиjeг Тројства.

У рано јутрo на Mали Божић домаћин je носио кoвpтaн у шталу и стављао на десни рог вола дешњaкa вpтећи га три кpугa око рога. Онда je стављао кoвpтaн на вpx cтoжepa у гумну дoк cу деца трчала укpг око cтoжepa као коњи o вpшe-вини.

Такви су били божићни обичаји у мом селу Ви-душa код Какња у Босни, али cтo села, cтo оби-чаја!

…………………………
[1] Љубомир Кљакић, Протокултурни ареали-зам: Милан Будимир и проблем Прасловенcкиx Протоиндоевропљана, Catena Mundi, Kњига II, друго издање, Catena Mundi doo, Београд, 2014, стр. 842.
[2] Ib.