Citat:
"Срб то је једино национално име у Европи чије се значење изгубило. Називи осталих народа и племена европских или су сасвим јасни или полујасни. Нагађања, да реч Срб долази од речи Сораб, остаје само нагађање, и једва вероватно. Свака тајна баш због тога је и тајна што има дубок и скривен смисао, најчешће идејни а не спољашњи. И србско име је тајна, скривена и дубока, као и сва судба србскога народа.
Што су западни народи назвали Србе Серби или Серви, то је дошло од њихове језичке сиромаштине. Они немају р као самогласник, па су зато принуђени били да ставе е пред р да би могли изговорити. На европско-азијском континенту само Индијани имају р као самогласник, а поред њих још једино Срби. И реч Сораб место Срб морали су сковати други народи, који немају самогласно р у своме језику. Тако дакле ни Сораб ни Серб него Срб.” (Николај Велимировић, Српски народ као Теодул)
Ne znam šta se dešava sa svetosavskim fanaticima!? To je načisto skrenulo s uma i laže na puna usta, laže bolesno bez bojazni od stida i srama da će laž biti razotkrivena i laživac uhvaćen u istini dokaza i da će se koprcati u svojim lažima kao zmija u vatri.
Tvrdi autor citata da je današnje tek od srednjeg vijeka postojeće SRB jedino ime Srba, a svi ostali istorijski nazivi kao SERB, SERBI za nju su strani nazivi!? Veće gluposti i veće laži odavno čuo nisam, ali šta se može: kakav "Bog", takva i vjera; kakva vjera, takav i laživi duh vjernika (razlike između vjerskog fanatika i ludaka nema, jer ni jedan ni drugi zdravog razuma nemaju).
Uporedo sa preko hiljadu godina prenemanjićkim istorijskom oblicima SERB i SERBI oblici SRB i SRBI počinju tek od prvih Nemanjića i tome svjedoče njihove povelje i pisma.
Da je su to bile riječi i srpskog jezika, eto dokaza u prilogu: uz poklonjeni štap iz 1181. na darovnici vizantijskog cara A. Komnena Svetom Savi i pise srpskim jezikom: СЕРБСКОМУ; tu je i pismo Dubrovčanima od bosanskog bana Matije Stefana Ninoslava iz 1249. godine sa oblicima СЕРБЛИНА, СЕРБЛИНУ, dakle je nominativ СЕРБ, СЕРБЛИН (Franz Miklosich, Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii; Viennae, Apud Guilelmum Braumüller, 1858, II, XXXIX)
Ama ljudi, u pamet se dozivajte i ne fantazirajte svojim ludilom kojim su vas izlagali vaši i svjetski služitelji oca laži.
No comments:
Post a Comment