ARIX ILI ARIXO, SKITSKO-SARMATSKO-GALSKI BOG RATA

 

Na mnogim skito-sarmatskim kovanicama iz Olbije, koje potiču iz druge polovine 5. vijeka stare ere, na aversu je glava antropomorfnog Sunca isplaženog jezika, a na reversu u Sunčevom orbu sa krstom je azbučni natpis APIX, pisano latinskim ARIX. Kod Gala zapadne Evrope nađeni su oltari posvećeni bogu sa imenom ARIXO:

„Evo kompletne liste koju je dao gospodin Alex. Bertrand, Altar Saintes, u Revue Archéologique, 1880: bogovi Abellio, Abinius, Arixo, Bélénus, Borvo, Cernunnos, Édelates, Erga, Ésus, Ésumus, Éru-mus, Grannus, Ilixo, Lavaratus, Lahéren, Lussoius, Majurrus, Orévaius, Rudiobus, Segomo, Singuatus, Succelus, Taranis, Tèutates, Vintius; boginje Aciona, Ærécura, Athubodua, Bélisama, Bormona, Bricia, Clutonda, Damona, Epona, Lahé, Rosmerta, Siro-na, Soïon, Una Ukupno trideset devet božanstava." [1]

Tako je i ARIXO sa kovanica u skito-sarmatskoj Olbiji jedan od galskih bogova, bog rata, jer su Skiti, Sarmati i Gali narodi Tračana ili Kimera:

" G. Benjamin Fillon je upravo donirao Muzeju Sa-int-Germain zanimljiv pirenejski oltar posvećen bogu ARIXO ili (H)ARIXO (vjerovatno čitanje), bu-dući da prelom u oltaru koji se proteže preko cijele lijeve strane spomenika onemogućava razlikovanje prvog slova imena. Samo ime ARIXO je vrlo vidljivo. Po-sveta je ovako zamišljena, osim prvih slova svakog retka:

//// MARTI

////ARIXONI

///RIANOS

//TRIONS

V.S.L.M.

Vidimo da se galski Harixo ili Arixo poistovjećuje s rimskim bogom Marsom. Ovo je nova identifikacija koja se dodaje onima već poznatim: Mars Bolvi-nnus, Mars Camulus, Mars Caturiz, Mars Latobius, Mars Leheren, Mars Segomon, čiji oltari u muzeju Saint-Germain posjeduje odljevke ili otiske." [2]

U skito-sarmatskom imenu APIX i galskom ARIX korijenska osnova je AR, jedno od drevnih imena Sunca:

"Al je naravno El ili AR ili RA, Sunce." [3]

“Ar, ili Ari, znači vatro-Sunce, na grčkom Ar-es, u Fenikiji i Judeji to je Ar, ‘vatra’ (Iar).” [4]

U galskom jeziku AT je OTAC, u mnogim jezicima AT je nosilac značenja riječi OTAC [5]. U zoroas-tranizmu ATAR je BOG VATRE:

AT + AR > ATAR = OTAC VATRE, dakle AR JE VATRA, JAR.

Ljudska glava sa isplaženim jezikom je hetski hije-roglif PÁR [6]. U hetskom PAR osnova je AR, te hetsko PÁRTÁS znači OTAC, SUNCE, BOG [7]. Sumerski PAR znači GOSPODAR, GOSPOD [8].

Hetski hijeroglif za rijec PAR je glava isplaženog jezika, glava idola isplaženih jezika od Karahan Te-pe kulture, drevnog Egipta, kulture Lepenskog Vira, pa vremena vinčanske i ostalih evropskih kultura, te preko srednjovijekovnih stećaka i stećaka savre-menog doba do prve polovine 19. vijeka po Srbiji.

Osnova PAR je u francuskom PARLER i talijanskom PARLARE sa značenjem GOVORITI, jer JEZIKOM se GOVORI, a srpsko JEZIK je od JAS preko JASIK i JAZIK, dakle su PAR, PER i JAS istoznačne riječi, sinonimi:

"Ime Perkun se također piše Parkun i Perun." [9]

Tako latinski PARIO znači DONOSIM, RAĐAM [10], PARO je DOSTAVLJAČ [11], PARENS je RODI-TELJ [12]. Latinski PARADISUS je RAJ [13] i sve počinje od SUNCA i njegove svjetlosne ZRAKE kao, Sunčevog jezika.

I šta znači azbukom pisano ime APIX, latininicom ARIX, ARIXO, ime galsko-skitsko-sarmatskog boga rata? Znači VATRENI, OGNJEVITI.

P.S. I pored svih dokaza, opet će vjersko-nacio-nalistički bolesni umovi i govna ljudska nastaviti da bulazne da su krstjani nestali u islamizaciji pod turskom okupacijom, da je tada prestala gradnja stećaka i da su idoli isplaženih jezika na stećcima predstave Isusa Hrista, ktitora ili majstora. Oni lažu jer su vjernici laži.

..............................
[1] Fustel de Coulanges, Histoire des institutions politiques de l' ancienne France: Camille jullian, La Gaule Romaine, Paris, Librairie Hachette et Cie, 1891, pg. 116-117.
[2] Revue archéologique ou Recueil des documents et des mémoires relatifs à l'étude des monuments, à la numismatique et à la philologie de l'Antiquité et du Moyen Age, Nouvelle série, Volume XXXVIII, Paris, Aux bureaux de la Revue archéologique, Libraire Academique - Didier Cie, 1879, pg. 121.
[3] James George Roche Forlong, Rivers of Life, Vol. I; London: Bernard Quaritch, 1883, p. 16.
[4] S. F. Dunlap, The Origin of Ancient Names of Countries, Cities, Individuals and Gods; Cambridge, Metcalf and Company, 1856, p. 7.
[5] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome I; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, pg. 97.
[6] Emmanuel Laroche, Les Hiéroglyphes Hittites, Première partie L'écriture; Éditions du Centre national de la recherche scientifique, Paris, 1960, pg. 7.
[7] Ib.
[8] Laurence Austine Waddell, Egyptian Civilization: its Sumerian Origin and Real Chronology, London, Luzak & Co., 1930, pg. 4.
[9] Johann Leonhard von Parrot, Versuch Einer Entwicklung Der Sprache, Abstammung, Geschichte, Mythologie Und B Rgerlichen Verh Ltnisse Der Liwen, L Tten, Eeste: Mit Hinblick Auf Ein, Berlin, 1839, pg. 352.
[10] Francis Edward Jackson Valpy, An Etymological Dictionary of the Latin Language; London: Printed by A. G. Valpy, 1828, pg. 320.
[11] Ib. pg. 321.
[12] Ib. pg. 319.
[13] Ib.