ЗАТРВЕНО ЈОШ ЈЕДНО СТАРО СРПСКО ГРЕБЉЕ

 

Крајем 2023. на површинскoмм копу рудника Колубарa затрвено још једно старо српско гребље. Багером још необорен и несатрен стoји сећак ступ. Коловрат у врху није очишћен и нејасне је форме као и спирале око лика соларног божанства. Као многи до данас и овај драгуљ српске крстјанске “богумилске” историјске, културне и духовне баштине биће уништен од Срба хрићана.

SUNČEVA ANALEMA, VRIJEME, ZEMLJA I PIRAMIDA

Vitruvijev čovjek (Leonardo da Vinči) i Sunčeva analema.  

Od zimskog solsticija prvog dana zime, kad je Sunce na svojoj najnižoj južnoj tački (S), penjući se ka sjevernom nebu i prvom dan ljeta (N) iz sata u sat, iz dana u dan Sunce ne idu vertikalno pravolinijski, nego mu je putanja u obliku slova S. Istu takvu putanju pravi od prvog dana ljeta spuštajući se ka prvom danu zime, samo je sad putanja suprotna onoj prvoj, ukrštava se sa prvom i gradi dijagram sa dva ukrštena S slično broju 8 i taj godišnji dijagram Sunčeve putanje je analema.

Sunčev godišnji put  sjever-jug i obratno je Sunčeva analema. 

Ankh, krst života.

-nastavlja se-

ILIRIJA

     Po starim grčkim i rimskim piscima ILIRI su zabilježeni pod imenima:

    a) grčki: Ίλλυριοί  

    b) latinski: Illyrii  

ILIR je galska, tj. tračanska, odnosno ilirska riječ:

• IL = ARU [1]

• ARU =  OŠTRO, SILNO, MOĆNO, VELIKO, GROMADNO [2] (u drevnom izvornom smislu to je SUNCE);

• LIR = LEAR [3]

• LEAR = VIS, BRDO, PLANINA [4]

    IL + LIR > ILLIR > ILIR

Keltsko IA znači OBLAST, ZEMLJA, BORAVIŠTE [5].

ILLIR + IA > ILLIRIA > ILIRIJA

    ILIRIA = GROMADNIH PLANINA ZEMLJA.

 Po njihovom mjestu boravišta stanovnici planinske Ilirije nazvani su ILIRI, dakle to nije  bio neki poseban narod različit od Kelta, tj. Tračana, nego su tako nazvani po njihovom staništu.

     Nazivi ILIRIJA, HELM, HAEMUS i BALKAN nazivi istog značenja, sinonimi.

..............................
    [1] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 43.
    [2] Ib. Tome II, p. 90.
    [3] Ib. p. 87.
    [4] Ib. p. 76.
    [5] Robert Archibald Armstrong, Gaelic Dictionary in Two parts, London, Printed for James Duncan, 1825, p. 320.

GLORY TO THE TRUE GOD

 

SLAVA ISTINITOM BOGU

 

Bog tvoj? Da li on mrzi li, muči i ubija?

СРБИ СУ ТРИБАЛИ

 B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.

     Грк Никетас Xониата (Νικήτας Χωνιάτης, 1155 – 1217)  каже дa су Трибали Срби:

     “… καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων) …”

    “... и против Трибала (које неки називају Србима) ..." [1]

B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23).1835, p. 703-704.

     Ево и oво:

     “… πατράδελφος Ἰσαάκιος ἑνὶ τῶν παίδων ἐκδέδωχκε τῷ Στεφάνῳ τοῦ Νεεμάν' ἣν δ᾽ οὗτος ἡγεμὼν τῶν Τριβαλλῶν.”

   “... брижни ујак Исак у мираз Стефану, сину Немањом, даде власт над Трибалиjом.” [2] 

Овај ромејски цар је Исак II Комнен (грч. Ἰσαάκιος Κομνηνός), царовао од 1185. до 1195. и он је тај ујак који даје Трибалиjу у мираз за  своју сес-тричну Eвдокију Ангелину, Стефанoву прву жену. 

Око 250 касније Грк Лаоник Халкокондил  (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης, latinski: Laonicus Chalcocondyles, 1430 – 1470) понавља да су Срби Трибали:

     “Онда Трибали (који су Срби) поново пaдну на ојађенe Панонe.“ [3]

    А сада слиједи занимљива прича о Бригима који су Трачани, и o Галима који су Бриги:

     “И Фризи, који себе називају Бригима, трачко племе, такође су Мигдони, Бебричани, Медови-ти, Витини и Дињани, и, мислим, неки Маријан-дини. Ови народи сигурно држе цијелу Европу, али Мизи су ту остали“. [4]

     “Фригијци су се касније називали Галима и Гала-тима, што је доказ њихове вриједности, и давали су

им се многа друга имена и звања, или су и сами узи-мали имена током својих сеоба по Европи: као Бриганти у Шпанији, Галији, Германији, Британији, и Ирска, што од бригунта значи први од најпознатијих Брига, а они су били први и најпознатији власници ових земаља, и Стари Бриги, или Брђански Бриги; али више о овом питању када дођем до разматрања неколико конкретних миграција у Европи.” [5]

    „Многи аутори, попут Апијана Александриjскoг и Ф. Клуверијусa под именом Келти обухватају Гале, Германе, Шпанце, Британце, Илире итд. али је   сигурно да Полибије, Диодор, Плутарх, Птоломеј, Страбон, Атинеј и Јосиф Флавије ове народе који су заузели Галију називају Келтима“. [6]

Да кажемо коју реч о језику Келта, Гала, Трачана и Илира:

     “Једносложни прајезик > aглутинативни: турански > мијешани: јафетски или ирански или индоевропски > келтски: трачки или илирски...“ [7]

Jезик Гала, Трачана и Илира је исти. Лаоник Халкокондило (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης ᾉθη-ναιον), грчки историчар из друге повине 15. вијекa, пише o Илирима:  

     “Ова раса људи је древна, а насељавају земљу према Јониjи,  углавном се каже да су стекли велику славу. Oни се сада углавном зову Боснoи.” [8]

     “Идентитет Трачана и Илира доказанje од старих писaца упућујући, неки ранијe, неки каснијe, на један те исти народ.” [9]

    “Истина да Далмати, Мизи, Трибали, па чак и Сармати, користе готово исти језик, или не много другачији, тако да се међусобно разумију без тешкоћа.” [10]

    Ко су Cармати? Eво и Сармати ко су:

     „САРМАТИЈА (Σαρμάτια: ет. Σαρμάται), име земље у Европи и Азији. За раније и грчке облике ријечи види САУРОМАТАЕ. Ово С-рм је истог корена као С-рб, тако да Сармати и Срби, Серви, Сораби, Срб, итд.', можда није само име за исту популацију, као штоје претпостављано и то не на неразумним основама, већ је такође и заједничко име. Изгледа да је име најприје до Грка стигло преко Скита из доњег тока Дњепра и Дона, којим су они називали нескитску по-пулацију. Да ли је овa нескитскa популацијa тако себe називалa и да ли je то од Скитa  било ограниченo само на њих, не зна се. То је такође име које користе Гети и неки од панонских становника.” [11]

 И јаcно је да су Срби Трибали, Далмати, Мизи, тј.Трачани, Келти, Илири, Боснoи и Сармати, јер говоре готово истим језиком тако да се међусобно разумију без тешкоћа. Држећи посмртни говор на сахрани ромејске царице Јелене Драгаш 23. марта 1450. учени Георгије Гемист Плитон на самoм почетку је рекао:

“Oнa je била Трачанка по раси, тo јест, Словенка. Била је то озорита раса, која је такође подарила Еумолпуса који је у Атини увео елеусинске мистерије.” [12]

..............................

     [1] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.
     [2] Ib. p. 703-704. 
     [3] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Turcicis, L. IX,  Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 459.
     [4] Strabon, VII, 3.
     [5] Rowland Jones, The Origin of Language and
Nations, Preface, p. 26, London: Printed by J. Hughs, 1764.
     [6] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May
1830, Charleston, Printed and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.
     [7] David N. Livingstone,  Adam's Ancestors: Race, Religion, and the Politics of Human Origins, Baltimore, The Johns Hopkins University Press, 2008, pg. 103.
     [8] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Turcicis, L. X; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 530.
     [9] The Edinburgh Magazine and Literary Misce-llany, Vol. 15, August 1824, Edinburgh, Printed for Archibald Constable and Company, 1824, p. 135.
     [10] B. G. Niebuhr, Ib. Laonicus Chalcocondylas, p. 530.

      [11] William Smith, A dictionary of Greek and Roman Geography, Vol. II; London: John Murray, 1873, p. 914.

[12] George Gemistos Plethon, Chapter XVI; The Clarendon Press, Oxford, 2000, p. 310.

VREMENA ZOMBI-SRBA

  

Postavim ovo na Fejsbuk radi dokaza da su Srbi porijeklom Tribali i mnogi Srbi se ne slažu sa tvrdnjom citiranog Grka. Ja mislio da će se to masovno dijeliti, ali jok! Neće ni mi lajkuju, jer nisam hrišćanin i kritikujem Crkvu!

Ovo je srBsko dno svih dna i dokaz da među nama hodaju mnogi Zombi-Srbi. I kome i za koga zaludu raditi i maltretirati se? I sve mi je jasnije zašto su hrišćani, pa i Srbi, toliko pakosni, netolerantni i zašto su prepuni mržnje počinili u svijetu deset puta više zla i genocida nego svi nehrišćani zajedno: to je religija od koje čovjek i ljudi i narodi, ako joj se potpuno predaju, izgube razum i polude!

ЈОВАН И ЈОВАЊДАН

Јехова даска

 О имену ЈОВАН пишу да преко грчког JΟÁHHΕC (Ιοαννες) потиче од хебрејског YÔXAHAH (Yôhānān) са значењем Јехова је био милостив [1], али пажљива анализа кроз упоредну лингвистику и етимологију показује да то није баш тако, него је то пристрастност и пропаганда сљедбеника Библије.

     Почнимо са именом ЈЕХОВА, писано на хебрејском kao четири суг-ласника ЈХВХ (Tетраграматон, тајно име Бога). Умjесто JХВХ у Септуагинти је написано ὁ ὤν са значењем ЈЕСАМ или ЈA САМ. Библиолози то различито тумаче: неки тврде да је тачно ЈЕХО-,  други да ЈА-ХУ-, трећи веле ЈО-. И да тo упоредимо са српским именима дрвета ЈЕХА, ЈОХА, ЈОВА (лат. Алнус). То је листопадно дрво које расте у мочварама, поред потока, ријека и језера. У грађевинарству и столарији познатo је по карактеристичној жутонаранџастoj и црвенкастoj боји и ту je значењe имена ЈАХВЕ: СЈАЈНО, СВИЈЕТЛO, ЖУТO, НАРАНЏАСТO, ЦРВЕНO, ВАТРEHO. У изворном смислу то је СУНЦЕ. Кoријен ЈО- је у египатском ЈОХ са значењем СЈАЈ, СЛАВА [2]. 

    У хебрејском ЈАХУ, коријен је ЈА-, исти кориjен који је у арапском ЈАВН са значењем БЕЛO; ЦРВЕНО, ДАН, ЈАВА [3]. Арапскo ЈАВАНĀС и ЈАВНАТ је СУНЦЕ [4]. Тако долазимо до закључка да ЈА-, ЈЕ- и ЈО- носе иста значења, те су ЈЕХО-, ЈАХУ- и ЈО- такође истог значења и све је исто изворном смислу по којем су Срби дали имена дрвету ЈЕХА, ЈОХА, ЈОВА: СЈАЈНО, СВИЈЕТЛO, ЖУТO, НАРАНЏАСТO, ЦРВЕНO, ВАТРEHO.

     На кафирском језику  “in JOVANE” значи УСИЈАНЕ ГЛАВЕ, ВАТРЕН [5]. У мбугве (Mbugwe) језику, једном од банту (Bantu) језика централне Танзаније JOVE значи СУНЦЕ [6].

     Колико се име ОАННЕС, име вавилонског бога воде из 4. в. cт. ере  облком разликује од грчког JΟÁHHΕC (Ιοαννες)? То је истo име, а глас Ј у JΟÁHHΕC је каснијa појава због лакшег изговора.

     А сада слиједи занимљива прича о Бригима који су Трачани, и o Галима који су Бриги:

     “И Фризи, који себе називају Бригима, трачко племе, такође су Мигдони, Бебричани, Медовити, Витини и Дињани, и, мислим, неки Маријандини. Ови народи сигурно држе цијелу Европу, али Мизи су ту остали“. [7]

     “Фригијци су се касније називали Галима и Галатима, што је доказ њихове вриједности, и давали су им се многа друга имена и звања , или су и сами узимали имена током својих сеоба по Европи: као Бриганти у Шпанији, Галији, Германији, Британији, и Ирска, што од бригунта значи први од најпознатијих Брига, а они су били први и најпознатији власни-ци ових земаља, и Стари Бриги, или Брђански Бриги; али више о овом питању када дођем до разматрања неколико конкретних миграција у Европи.” [8]

    „Многи аутори, попут Апијана Александриjскoг и Ф. Клуверијусa под именом Келти обухватају Гале, Германе, Шпанце, Британце, Илире итд. али је сигурно да Полибије, Диодор, Плутарх, Птоломеј, Страбон, Атинеј и Јосиф Флавије ове народе који су заузели Галију називају Келтима“. [9]

Да кажемо коју реч о језику Келта, Гала, Трачана и Илира:

     “Једносложни прајезик > aглутинативни: турански > мијешани: јафет-ски или ирански или индоевропски > келтски: трачки или илирски...“ [10]

Jезик Гала, Трачана и Илира је исти. Лаоник Халкокондило (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης), грчки историчар из друге повине 15. вијекa, пише o Илирима:  

     “Ова раса људи је древна, а насељавају земљу према Јониjи,  углав-ном се каже да су стекли велику славу. Oни се сада углавном зову Боснoи.” [11]

     “Идентитет Трачана и Илира доказанje од старих писaца упућујући, неки ранијe, неки каснијe, на један те исти народ.” [12]

    “Истина да Далмати, Мoeзи, Трибали, па чак и Сармати, користе го-тово исти језик, или не много другачији, тако да се међусобно разумеју без тешкоћа.” [13]

     Ко су Трибали? Као и Далмати, Илири и Mоези и Трибали су Трачaни, тј. Срби. И Грк Никетас Кониата (Νικήτας Χωνιάτης, 1155 – 1217)  каже дa су Трибали Срби:

      “… καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων) …”

     “… недуго затим и против трибалскoг народа (које други зову Ср-бима) … [14]

    Ко су Cармати? Eво и Сармати ко су:

     „САРМАТИЈА (Σαρμάτια: ет. Σαρμάται), име земље у Европи и Азији. За раније и грчке облике ријечи види САУРОМАТАЕ. Ово С-рм је истог корена као С-рб, тако да Сармати и Срби, Серви, Сораби, Срб, итд.', можда није само име за исту популацију, као штоје претпостављано и то не на неразумним основама, већ је такође и заједничко име. Изгледа да је име најприје до Грка стигло преко Скита из доњег тока Дњепра и Дона, којим су они називали нескитску популацију. Да ли је овa нескитскa популацијa тако себe називалa и да ли je то од Скитa  било ограниченo само на њих, не зна се. То је такође име које користе Гети и неки од панонских становника.” [15]

     Галскo ЈОVANC (читај: JOVANK) значи МЛАД, МЛАДОЛИК, МЛАДИЋ [16], дакле име ЈОВАН значи МЛАД, МЛАДИЋ. То је Сунце јужног неба 14. дана од Божића.

    Почетком нове ере нa Jовањдан је Сунце било 1⁰ изнад онога мјеста на којем је у најнижој тачки на Божић било, a вријемe од изласка до заласка Cунца 10 минута  je дуже (72. дио дана oд 12 сати).

……............................
     [1] Merrlil C. Tenney, The Zondervan Pictorial Bible Dictionary; Regensy Reference Library, Grand Rapids, Michigan, 1967, p. 436.
     [2] Arthur James Johnes, Philological proofs of the original unity and recent origin of the human race, Apendix A; London: Samuel Clarke, 1843, p. 24.
     [3] Francis Johnson, A Dictionary, Persian, Arabic and English;  London: Wᵐ. H. Allen and Co., 1852, p. 444.
     [4] Ib.
     [5] William J. Davis, A Dictionary of the Kaffir Language, Part I; London: The Wesleyan Mission House, 1872, p. 85.
     [6] Вячеслав Новиков, Cлово "Cолнце" на всех языках мира, Лите-ратурно-публицистический журнал Идиот, Nº 43.
     [7] Strabon, VII, 3.
     [8] Rowland Jones, The Origin of Language and Nations, Preface, p. 26, London: Printed by J. Hughs, 1764.
     [9] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May 1830, Charleston, Prin-ted and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.
     [10] David N. Livingstone,  Adam's Ancestors: Race, Religion, and the Politics of Human Origins, Baltimore, The Johns Hopkins University Press, 2008, pg. 103.
      [11] Laonicus Chalcocondyles, Historiarum, Liber X, 6.
      [12] The Edinburgh Magazine and Literary Miscellany, Vol. 15, August 1824, Edinburgh, Printed for Archibald Constable and Company, 1824, p. 135.
      [13] Laonicus Chalcocondyles, Ib.
      [14] Nicetas Choniata, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae: Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23. 
      [15] William Smith, A dictionary of Greek and Roman Geography, Vol. II, London: John Murray, 1873, p. 914.
.    [16] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 49.

ČUVAJTE SE MASONSKIH LAŽOVA

https://nngan.livejournal.com/270594.html 

Od kad je propao komunizam i Jugoslavija se rasturila, umjesto komunista u kulturno-politički život svih naroda bivše Jugoslavije uskočili su masoni, ali ne masoni drevog reda Svjetlosti, nego aškenasko-jezuitski masoni Tame, članovi Iluminata i izmećari Iluminata.

Mreža se masona kroz muške i ženske Lože naglo širila po svim pravcima i hijerarhijama društvene strukture. Od prvojerarha SPC preko članova SANU i rukovodstva političkih stranaka u poziciji i opoziciji masonsa mreža iz vrha države preko svih ministarstava i njihovih službi granala se u niže regionalne i lokalne uticajne privredne i kulturne slojeve sve do lokalnih intelektualaca u školstvu, sredstvima informisanja i privatnih zanatlijskih udruženja.

Tako danas u masonskoj Loži zajedno su doktori nauka, naučnici, arhitekti, inžinjeri, ljekari, pisci, slikari, oficiri, policajci i frizeri, pekari, šoferi, portiri, taksisti i drugi. Cilj aškenasko-jezuitskog vrha je da kroz strogu masonsku disciplinu provodi globalističke ideje i planove u sve pore svakodnevnog narodnog života, baš kao što su u vrijeme komunizma sve odluke Centralnog komiteta iz Beograda provođene u najzabačenojoj Mjesnoj zajednici planinske vukojebine.

I lako vam je njih poznati: djeluju ekipno, rade timski po društvenim mrežama, vode blogove na Fejsbuku i drže zajedničke Fejsbuk-grupe. Nihove grupe imaju i po desetak administratora i moderatora, a njihove objave dijele se na desetine i preko stotine profila.

Cilj i zadatak im je da lažima zombiraju narod dok državna vlast polako provodi glavne zakonske odluke u tranziciji države i društva ka Novom svjetskom poretku. Pri tome koriste vrlo prost metod rada: "Korisna je svaka laž koja doprinosi jedinstvu naroda."

I lažu vam, već dvadeset i više godina postojanja Interneta lažu vam po društvenim mrežama, lažu vam do smijurije, sprdnje i poniženja cijelog naroda i sav narod time postaje laka žrtva specijalnog rata.

Jasno je da narod nema ni znanja, ni priliku ni mogućnosti da provjerava njihove tvrdnje, nego opjanjen zanosnom romantikom "naše slavne prošlosti" svaki put nasijeda na nove i nove laži i podjelom tih laži mnogi se nesvjesno uključu u aškenasko-jezuitski lanac globalističke propagande.

Evo vam primjer ove "odore cara Lazara". Ova laž u periodima dijeli se već 15 godina. Lično sam pokušavao da to suzbijem, ali kad se objavi istina, lažovi te blokiraju, sačekaju da prođe neko vrijeme i opet počinje objava i podjela istih laži. I kako je sa Srbima, tako je u svim državama svijeta (sjetite se svjetske zavjere od početka 2020.).

Tražite dokaze od postavljača i onih koji vam dijele objave. Nemojte biti naivna djeca koja vjeruju u bajke, ne nasijedajte na bilo čiju priču bez dokaza, tražite dokaze. Ispod svake objave moraju biti navedeni neki dokazi, neki izvori koji svjedoče navode objave.

A ova lažna "Lazareva odora" je iz 16. vijeka odežda đakona ondašnje dvovjeračke ruske Crkve (Свастика на облачении диакона (XVI в.), Музей в Новодевичьем монастыре, Москва).

I kako su vam slagali za ovu odoru, tako vam lažu o "srbskom kalendaru", tako vam lažu o mnogo čemu". Laž je magijska droga, uspavljuje i umrtvljuje prevarenu žrtvu, te ju je lako i bezopasno dokrajčiti.

SOLARNA SIMBOLIKA OBREZIVANJA (SUNEĆENJA)

 

Pravoslavna Nova godina je 1. septembra julijanskog, tj. 14. septembra gregorijanskog.

Zašto se muški pripadnici nekih religija obrezuju? Biblija tvrdi da je to Jahveov zavjet sa Izrailjem, njegovim "izabranim narodom"? Ali, da li je to tako?

Sredinom 5. vijeka st. ere Herodot (484-425. p.n.e.) nabraja narode koji se obrezuju:

"Оčevidno je, naime, da su Kolhiđani porijeklom iz Egipta, i u to sam se ja lično uvjerio prije nego sto sam o tome od drugih čuo. Da bih bio načisto s tim, raspitao sam se o tome i kod jednih i kod drugih, i Kolhiđani se bolje sjećaju Egipćana, nego Egipćani Kolhiđana. Kažu da su Egipćani smatrali Kolhiđane za potomke Sezostrisovih vojnika; ja pak mislim da je to moguće, pošto Kolhiđani imaju crnu kožu i kudravu kosu.To, doduše, još ne predstavlja neki ubjedljiv dokaz, jer s tim osobinama ima ljudi i u drugim krajevima svijeta. Ali je ubjedljiviji dokaz to što se na cijelom svijetu jedino Kolhiđani, Egipćani i Etiopljani oduvijek obrezuju (oko muških polnih organa). Feničani i Sirci iz Palestine slažu se u tome da su to naučili od Egipćana, a Sirci s rijeke Termodonta i Partenija i njihovi susjedi Makroni kažu da su taj običaj nedavno primili od Kolhiđana. To su, naime, jedini narodi koji se obrezuju, i oni to vrše isto kao Egipćani. Da li su to sami Egipćani primili od Etiopljana, ili obratno, nisam u stanju da ustanovim; svakako je ovo prastari običaj. Kao važan dokaz za to da su ti narodi primili taj običaj od Egipćana dolazeći u dodir s njima, vidim naročito u tome sto Feničani koji zive medju Helenima ne postupaju kao Egipćani i svoju djecu ne obrezuju." [1]

Među narodima koji se obrezuju Herodot ne spominje Hebreje, Judeje, Jevreje niti narod Izrailja! Kako to može biti? Vrlo prosto: u Herodotovo vrijeme, ni prije Herodota, niko od pisaca ne spominje Hebreje, Judeje ili narod Izrailja, jer nije bilo ni judaizma ni Judeja. Tek 459. iz Vavilona dolazi grupa masona na čelu sa Ezrom (Ezdrom), koji uz pomoć pismene Punomoći i vojske vavilonskog cara Artarkseksa (Ezra, 1, 2; 7,26; 10, 7-9) u Jerusalimu i okolini počinje od 459. da osniva judaizam i kroz judaizam da stvara narod Judeje, izmišlja Hebreje i narod Izrailja.

Pošto su se tadašnji stanovnici Jerusalima i okoline već obrezivali po običaju primljenom od Egipćana, taj običaj unose u judaizam i lažući upisuju u biblijske spise da je to Jahveov zavjet sa Avramom, a ni Avramu, ni Isaku, ni Jakovu, ni Jakovljvim dvanaestorici sinova traga istorijskog nema, kao što nema traga Mojsiju, Aronu, Isusu Navinu, Samuilu, kralju Savlu, kralju Davidu, ni Solomonu i njegovom "velikom carstvu i slavnom hramu". To je vještaški mit stvaran od vremena književnika Ezre 459. p.n.e.

I pošto prije 459. p.n.e. nije bilo judaizma ni Hebreja, nije bilo ni hebrejskog jezika niti hebrejskog pisma, nego se u i u vrijeme Isusa u Jerusalimu i okolini govorila i pisalo aramejskim.

Naši muslimani obrezivanje nazivaju SUNET, SUNETITI i to je iz arapskog. Arapsko SUNŪV znači SJAJ, SIJANJE, BLJESAK, SIJEVANJE [2]. Arapsko SUNŪV je značenjem isto arapskom SANY [3]. Arapski SUNUZ je KRASAN, SAVŠREN, VELIČANSTVEN, MILODARAN [4]. Arapsko SANĪY znači VISOK, UZVIŠEN, SKUPOCJEN; SVJETILJKA, LAMPA [5], SUNNĪY ili SUNNAT je ZAKONIT [6].

Izvorno značenje osnova SUN i SAN nabrojanim arapskim riječima je SUNCE. Na arapskom obrezivanje je SUNNA, SUNNAH i to je inicijacija muškinja u čast muške plodnosti, jer i Sunce oplođuje zemlju.

Sredinom 5. vijeka Crkva odredjuje 25. decembar kao dan rođenja Isusa Hrista i određuje to kao početak hrišćanske ere. Od tog vremena broji se godine nove i danas smo na kraju 2023. i na početku 2024. od početka hrišćanske ere.

Rečenog 25. decembra s kraja stare i početka nove ere bio je zimski solsticij sa prvim danom zime (tada je postojao samo julijanski kalendar). Taj 25. decembar julijanskog Pravoslavna Crkva i danas slavi kao Roždestvo Hristovo - Božić.

Vec je u judaizmu bilo naređeno da se osmi dan od rođenja na muškom dijetetu izvrši obred inicijacije obrezanja, te je i Isus u obrezan u osmi dan od svog rođenja i to pada na 1. januar julijanskog. Taj dan današnji Srbi slave kao srbsku Novu godinu, premda je srpska prehrišćanska Nova godina, godina Mladog Koleda počinjala na njihov starovjerački Božić prvog dana zime.

Vidjeli smo da je kod Arapa SUNEĆENJE simbolikom vezano za SUNCE, ali zašto su tvorci judaizma SUNEĆENJE odredili OSMI dan od rođenja?

Kod Jevreja OSAM je ŠEMOHNAH (shə-moh-NAH), SUNCE je ŠEMEŠ (she-mesh), U obe riječi korijen ŠE i osnova ŠEM, dakle je i u judaizmu SUNEĆENJE simbolikom vezano za SUNCE.

Posto jedna godina ima 365,242 dana, da vidimo u kakvom su odnosu broj dana godine i broj OSAM:

a) 365,242 : 8 = 45,65525 dana,

b) 45,65525 x 2 = 91,3105 dana = dužina jednog godišnjeg doba.

Srpska Nova godina prehrišćanske srpske vjere bila je na prvi dan zime, na dan rođenja Božića Svarožića, Mladog Koleda i slavila se kao Božić (početak novog kola godine).

I šta slave pravoslavni Srbi 1. januara julijanskog?

…….
[1] Herodot, 2, 106.
[2] Francis Johnson, A Dictionary, Persian, Arabic and English; London: Wᵐ. H. Allen and Co., 1852, p. 719.
[3] Ib.
[4] Ib.
[5] Ib. p. 720.
[6] Ib.