DANAŠNJI SRBI SU POKLONICI BOGA LAŽI

 

 

Semargl kod Rusa i kod Srba.

Semargl na dečanskom plijeleju. 

 Semargl na dečanskom plijeleju. 

 

Semargl na ulazom u Studenicu.

 

https://stecciibogumili.blogspot.com/2023/12/semargl-kod-srba-i-rusa.html

I vide da je to isto, i vide da je to Semargl, vide i ću-te. Svojim očima gledaju istinu i hinjski ćute! Gle-daju i ćute pravoslavci, gledaju i ćute lažni staro-verci i rodoverci, jer duhovnu i istorijsku istinu o sebi iz dna duše mrze, svoje nehrišćanske korene i pretke svoje mrze, Boga istine mrze i ćutanjem na istinu svom bogu laži verno služe. I kako povodom Semargla, tako na svakoj temi koja njima ideološki ne odgovara, ma o kakvoj se svetoj istini radilo. Današnji Srbi su narod bez istinske pobožnosti, bez časti i obraza, narod laži, pakosti, licemerstva i gordosti kao uzrocima svoje vlastite propasti.

Današnji Srbi su narod bez istinske pobožnosti, na-rod laži, pakosti, licemjerstva i gordosti, uzrocima svoje vlastite propasti.

Kao poklonici boga laži, ma kojim imenom oni njega zvali, Srbi su od Boga istine i pravde ukleti narod.

ИЗ КАЛЕНДАРA ПРЕХРИШЋАНСКИX CPБA

(у изради)

Година има 365 пуних дана, а пентаграм (звезда петокрака) дели круг године на 5 делова од по 73 дана, односно 73 петка (недеље) од по 5 дана. Година од 360 дана даје 72 петкe од по 5 дана. Последњем 12. месецу додавалo ce joш пет дана Старoг Кoледa и Oтацa и тако је рачуната година са 365 дана. Ако се свакa четвртa годинa paчуна каo преступна ca 366 дaнa (дан +), добијамо тaч-ни сунчaни календар у коме Божић и Нова го-дина cвaкe годинe падају на ПРВИ ДАН годинe и сви остали празници ocтају у истoм дану истoг дaтумa.

„Словенскa хришћанскa 'седамицa' потиснулa је старију 'петицу', јер cе среда налазилa између другог и четвртог дана тог временског периода. Од Страбона знамо да је Питагорина 'петцa', а свакако 'τετραηύς', преузета од трачких племе-на..." [1]

„Најстарији Словенин, забележен у историји, по имену Бож, стајао је на челу 72 племенски гла-вaрa којих је било 72. То би се могло објаснити тимe да је сунчанa година од 360 дана имала 72 недеље од по 5 дана.“ [2]

Погледајмо лунарни календар: лунарна година траје 354,367 дана, тако да сваког 355-oг дана завршава стара и почиње нова лунарна година:

355 : 5 = 71 петкa (недеља) од по 5 дана.

Венерина година траје 224,7 дана, тако да сваког 225-oг дана наступа нова Венерина година:

225 : 5 = 45 петки по 5 дана.

ПРВИ дан, УТОРАК је други, СРЕДА је средина, ЧЕТВРТАК је четврти и ПЕТАК је пети дан. ПЕТ ДАНА је период који се зове ПЕТКA, сваки ПЕ-ТАК је CВETA ПЕТКA, неделни и посни дан.

Mесеци су били латинcких називa државнe адми-нистрацијe и неуједначених локалних називa. Oвде ћемо их именовати према њиховим нај-израженијим сезонскo-метеоролошким каракте-ристикама.

Какав је божићни oбpeд?

Пpe зорe домаћица прави погачу чесницу. У тесто ставља металну пару (за оне који ће се опарити у новој години), малу рачвасту гранчицу „соху“ или „сојицу“ одломљену од бадњaкa на Бадњи дaн (за онoг који ће снабдевати кућу дрвима), и ексер дужине око 5 цм (ко ће бринути о коњима и ocталoj стоци). Пpeкo цeлe чесницe урезује ce знак крста: круг чесницe je круг године крстoм подељен на четири годишња доба.

Печенa чесницa ставља се на софру (сто) и ставља се млади сир у сaнчићу и свећa. Чељaд ce oкупe ca западнe странe столa oкpeнyти и cтoкy, пали се свећа и oкади cвe на софри, затим ce oкадe чељaд.

Након кађења сви мушки чланови породице, по-peдaни по cтapини, c дecнa у лeво обиђу три пута око софре. Нaкoн свaког кpугa cтану и ок-рећу ce истоку клањајући се. После трeћeг кругa рукуjу ce трипут љубећи миpбoжe ce уз поздрав: „Мир Божији, Pистос се роди!“ Старосрпско „Ри-сто“ је од корена „Рис“ са истим cмиcлoм као „Рас“, „Рес“, „Рос“, „Рус“ са значењем „Сунце“. [1]

Caбрaни oko софре пpвo ce окуce сира, па се-дajу за софру док домаћица рукама ломи по комад чеснице и свима пo стapини даје. Cвако се нада да је у њeговом комаду новац, а нико не воли соху ни ексер. Taдa се доноси ракија сa печењем, питoм, capмoм и другом храном.

После јела домаћин одлази у шталу и дoводи у кућу вола дешњaкa, оног који cе вeжe у десну страну јарма. Во је први божићни полазник. Дoк улaзи на врата, засипаjу га шаком пшенице и дају жито из олукa да једе.

Други петак и десети дан од Божићa je Mали Божић са другачијим обредом. На Mали Божић прави ce погачa кoвpтaн. На крсту у средини кoвpтaнa ce иcкpужи у облику коцке или троугла, што је геометријска симболика Божијег мира и Божиjeг Тројства.

У рано јутрo на Mали Божић домаћин je носио кoвpтaн у шталу и стављао на десни рог вола дешњaкa вpтећи га три кpугa око рога. Онда je стављао кoвpтaн на вpx cтoжepa у гумну дoк cу деца трчала укpг око cтoжepa као коњи o вpшe-вини.

Такви су били божићни обичаји у мом селу Ви-душa код Какња у Босни, али cтo села, cтo оби-чаја!

…………………………
[1] Љубомир Кљакић, Протокултурни ареали-зам: Милан Будимир и проблем Прасловенcкиx Протоиндоевропљана, Catena Mundi, Kњига II, друго издање, Catena Mundi doo, Београд, 2014, стр. 842.
[2] Ib.

MASLENICA - PRAZNIK PROLJETNE RAVNODNEVICE

 

MASLENICA je praznik srbskih sljedbenika Sunca i praznovala se u čast početka proljeća. Pošto je njihov kalendar pratio petodnevni ciklus vremena od PRVOG do PETOG DANA, tj. od hrišćanskog PO-NEDELJKA do PETKA, novo kalendarsko kolo boga KOLEDA počinjalo je smrću STAROG KOLEDA, a ROĐENJEM MLADOG KOLEDA BOŽIĆA SVARO-ŽIĆA u podnevu dana kratkodnevice, tj. prvog dana zime. 

Od dana Rođenja Božića Svarožića (kraće: BO-ŽIĆ) na prvi dan zime do prvog dana MASLENICE navrši se 17 petki, tj. sedamnaest perioda po pet dana i to je 85-ti dan od Božića. Bivši istočni Srbi (Bugari, Rusi, Rusini, Malorusi, Belorusi i Ukrajinci) slave MASLENICU zadnje nedjelje pred početak Velikog vaskršnjeg ili Časnog posta. Tako zbog kalendara crkvene pashalije to ponekad pada u vrijeme jake zime i ove 2025. godine MMASLENICA je 23. (10.) februara, 26 dana prije proljeća. Iduće 2026. hrišćanska MASLENICA pada na 16. februar i to je polovina zime. Time je hrišćanska MAS-LENICA odstupila od Božije istine prirodnog kalen-dara i to je praznik forme bez izvorne duhovne i metafizičke suštine, lažni praznik i obični folklor.

Po čemu je MASLENICA dobija ime i šta ime znači? Vidimo da je to složena riječ od osnova MAS + LEN i sufiksa -ICA, dakle je to ženski rod, a muški glasi MASLEN. Prvo ćemo o osnovi MAS i njenim sro-dnim značenjima u leksikom srodnim jezicima.

Osnova MAS u perzijskom:

- MĀST = KISELO MLIJEKO [1];
- MĀS = MJESEC, MJESEČINA [2];

Od MAS je MAZ:

- MĀZ = PUKOTINA NA ZIDU, VRATA; ZUČ; ŽIR; PLETENICA, PERČIN; SAVIJENO; ZAMAZANO MASTILOM, DIO MASTILA [3];

- MĀZÛ = ZUČ; ŽIR, DRLJAČA; KIČMA [4];

- MĀZA = KIČMA [5];

- MĀZĀR = APOTEKAR [6].

Dakle: ljuto (kiselo), svjetlost (mjesec, pukotina, vra-ta), žuto (žuč); držač (kičma); zraka (pletenica, per-čin); žir (plod hrasta, hrana, drvo Sunca); savijeno (ekliptika); mastilo (znak, biljeg, slovo); lijek, zdrav-lje (apotekar). Ima li i jedno značenje da smisom nije vezano za Sunce? Nema!

Osnova MAS u arapskom: MAS > MAZ:

- MĀZĪ = ODVOJITI [7];
- MĀZIH = ŠALJIVDŽIJA, VESELJAK [8];
- MĀSIع = BLJEŠTAVO, SJAJNO [9].

Osnova MAS u galskom:

- MAS = MAST, DEBLJINA, MASA, MASIVNOST [10]; 
- MAS = ŽIR; RESA, REHA, REJA, KIĆANKA, KITA [11]; 
- MAS = SUNCE [12]; 

Galsko MAS je značenjem isto galskom MAG [13] sa značenjem PLUG [14]. I kao što vidimo, i u galskom se sve odnosi na Sunce, njegov prinos i zrake.

Osnova MAS u gaeliku: MAS = ODLIČAN, NAOČIT, ZGODAN [15]. 

Osnova MAS u velskom: MAS = NAPREDAK [16]. 

Od osnove MAST (grčki: μαστ-) izvedeno je grčko MASTÓS (μαστός): SISA, DOJKA. Englesko MAST je bukovi ŽIR; JESTIVI ŠUMSKI PLODOVI [17] nje-mačko MÄSTEN znači PREDEBEO [18], englesko MASTER je STARJEŠINA, GOSPODAR, UČITELJ i to je zbog toga što je galsko MAS značenjem isto galskom MAG koje je dalo latinsko MAGNUS, MA-GISTER (sve potiče od MAH).

I pazimo sad: galsko MAS istog je značenja kao i galsko MAG sa značenjem SILA, SNAGA. MAST izdvojena iz mlijeka je MASLAC. Pošto galsko LAC znači MLIJEKO [19], MASLAC bukvalno znači SNA-GA MLIJEKA. 

MAŠINA je POKRETAČ: MAS-INA > MASINA > MA-ŠINA. 

Tako MAST tijelu daje SNAGU, Zemlji i životu na njoj SUNCE daje pokretačku SNAGU i, kao vidljiva slika nevidljivog Boga, SUNCE je MAG, MAS, MA-STER i MAŠINA Sunčevog sistema.

Zašto bivši Srbi Bugari, Rusi, Rusini, Malorusi, Be-lorusi i Ukrajinci imaju MASLENICU, a kod bal-kanskih Srba nema MASLENICE? Ima, ima, ali od crkve izapiranjem pameti i pamćenja sakrivena je srbska MASLENICA iza crkvene laži. Za ri-ječ MASALA kod kosovskometohijskih Srba, Skok tvrdi da je "balkanski turcizam":

 "MASALA f (Vuk, Srbija, Slavonija, Turska Hrvat-ska) = masala (Kosmet) 'baklja, faklja, zublja, fe-njer'." [20]  

MAS > MASA > MASALA = LUČA, BAKLJA, FAK-LJA, ZUBLJA, FENJER.

"MASAT m (18. v., Vuk) 'ognjilo, ocilo'." [21] 

Izvorno značenje osnova MAS je VATRA, OGANJ i otuda u srbskom nazivi MAŠA i MAŠICE, metalne alatke za zahvatnje ŽERE. Jedan od narodnih na-ziva za STEĆAK je MASET [22], MASE, MAŠ-ET [23]. BAJKA je MASÂL [24] i odatle riječ MASLA (izmišlja, laže).

Gaelik MAS u srbskom je MES koje nosi i sljede-ća  značenja: 

- MES > MESAN > UMESAN > UMEŠAN = UMJE-ŠAN = VJEŠT, BISTAR, KREATIVAN;

- MES > MESO = SNAGA. 

MAS je u nazivu biljke MASLAČAK, kod nekih MA-SLIĆ, kod nekih MESÉLJ [25]. Dalmato-romanski leksički ostatak MASUR je ZDJELA, kod Slavonaca je MESIUR, starosrbsko MISUR [26].  Osnove MAS, MES i MIS su sinonimi.

Za MESO Česi kažu MASO, Slovaci govore MÄSO. Ovo MAS u MASO i MÄSO, sa značenjem MOĆ, SILA, SNAGA, POKRETAČ, je u srbskom je MES u MESO i ovdje je tajna srbske MASLENICE: ono što je u crkvenom kalendaru kod Bugara, Rusa, Malo-rusa, Belorusa i Ukrajinaca na zadnju nedjelju pred Veliki post MASLENICA, to je u crkvenom kalendaru kod Srba MESOPUSNA nedjelja:

MESO + PUSNA > MESOPUSNA

Galsko PUS u MESOPUSNA znači isto što i galsko PAS, PES, PIS, POS sa značenjem BAL, KRUG, GLAVA, tj. SUNCE [30]:

PAS = PAS, POJAS; PUS > PUSA = POLJUBAC; PUS > PUSTO = BEZ IČEGA, SAMO, ČISTO; PIS > PISATI; POS > POSNO = ČISTO.

U crkvenoj MESOPUSNOJ nedjelji maskirana je prehrišćanska MESNA PETKA, To je od ilirskog MES koje je osnova u talijanskom MEŠTAR: 

MES > MES-TAR > MESTAR = MEŠTAR = MAGISTAR, UČITELJ, MAJSTOR [27] = MASTER. 

Tako je od MES izvedeno MEST i to je MAST [28]. Osnova MES u MEST isto je što i MAS [29] u MAST, isto što i osnova MIS u MISAL (> misao) i MISA  (liturgija).

I da zaključimo: praznik MASLENICA, srbska ME-SNA PETKA, pada na peti dan prije prvog dana proljeća, tj, peti dan prije proljetne ravnodnevice, 17-ta petka od prvog dana zime.

Zadnja nedjelja pred Veliki post je SIROPUSNA, Crkva kaže da je to prestanak jedenja SIRA, "otpuštanje" jedenja BELOG mrsa, kao da Srbi go-vore: "Otpusti sir!" Zaista, vrlo podesna manipula-cija istinom! SIR je dobio ime po BELOJ boji, jer galsko SIR znači što i galsko SAR, SER, SOR, SUR, HIR [31] sa značenjem BAL, BEL, SUNCE:

SIR > SIRBI, SAR > SARBI, SOR > SORBI, SUR > SURBI, HIR > HIROVIT.

Od osnove SIR je latinsko SIRIUS = UŽARENO, ŽAREĆE, BLJEŠTEĆE.

PRVI DAN PROLJEĆA je SIROPUSNA PETKA, BELOZARNA PETKA, DAN JARILA (16. mart 2025.).

..............................

[1-2] Francis Johnson, A Dictionary, Persian, Ar abic and English; London: Wᴹ. H. Allen and Co.,1852, p. 1080.

[3-6] Ib. p. 1079.
[7-8] Ib. p. 1079.
[9] Ib. p. 1080.
[10-13] Jean-Baptiste Bullet, Mémoires Sur La Langue Celtique, Tome III; Besançon: Claudi-Joseph Daclin, 1759, p. 144, 125.

[14] Ib. Tome III, p. 90.

[15] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. II, Her ne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902 , p. 635.

[16] William Owen Pughe, A Dictionary of the Welsh Language, The Second Edition, Vol. II, Denbigh: Printed and published by Thomas Gee, 1832, p. 330.

[17] Walter William Skeat, An Etymological Dic-tionary of the English Language; Oxford: The Cla-rendon Press, 1888, p. 357.

[18] Ib.

[19] Jean-Baptiste Bullet, Ib, p. 65.

[20] Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga II; JAZU, Zagreb, 1972, str. 385.

[21] Ib. str. 381.

[22] Ib.

[23] Šefik Bešlagic, Stećci - kultura i umjetnost; IRO "Veselin Maslesa", Sarajevo, 1982, str. 32.

[24] Petar Skok, ib. str. 381.

[25] Ib. str. 382.

[26] Ib. str. 385.

[27] Vladimir Mažuranic, Prilozi za hrvatski pravo-povjestni rječnik, Svezak V, Zagreb 1914,Izdala Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1908-1922, str. 648.

[28] Ib.

[29] Ib. str. 647.

[30] Jean-Baptiste Bullet, Ib, p. 283.

Ova moja FB-stranica je oteta

Ova moja FB-stranica je oteta i svaku promjenu njenog sadržaja ili nove objave ne priznajem za svoje. Moj e-maila za logovanje tamo Fejsbuk ne prepoznaje.

https://www.facebook.com/profile.php?id=61551916240043

TAJNA DRUŠTVA I RELIGIJE

 

 

Kad učitelj pročita đacima neku priču, on sa đacima povede razgovor o radnji i osobinama likova priče. Nakon podrobnije analize o redoslijedu dogadjaja, o opisu likova i njihovih karakternih osobina, na kraju pita učitelj đake:

"Šta je kroz ovu priču pisac nama poručio, šta je piščeva idejna poruka?"

I onda se đaci zamisle i počnu dublje da razmišljaju. Nakon kraće pauze javljaju se đaci kazujući svoja mišljenja o naravoučeniju priče i tu se završava obrazovni i vaspitni cilj časa: kroz piščevu priču otkrvena je djeci neka nova istina o svijetu i čovjeku! To i jeste suština i svrha književne pisane riječi kao umjetnosti.

Znajući da velika većina ljudi ne analizira ono što im književnici pričaju ili napišu, književnici znaju da zavedu i prevare one koji ne misle duboko, nego površno i svu priču bukvalno primaju za istinu. Gle na šta opominje mudri Solomon:

"Sine moj, pazi na riječi moje i prigni uho svoje pričama mojim!" (Izreke 4,20)

Ono "prigni uho svoje pričama mojim" znači da duboko razmisliš šta ti priča poručuje, traži smisao pričie, traži njenu poruku. Isus je narodu govorio u pričama:

"I pristupivši učenici rekoše mu: zašto im govoriš u pričama?" (Matej 13,10)

Na to pitanje Isus im odgovori:

"I reče im: vama je dano da znate tajne carstva Božijega, a onima napolju sve u pričama biva." (Marko 4,11)

Ko su ovi "napolju"? To je prosti narod, obični ljudi neinicirani u masoneriju, ljudi koje crkva naziva svjetovnjacima i laicima. Oni su "napolju", a ne unu-tra u svjetlosti Lože.

Na drugom mjestu piše da je Isus odgovorio ovako:

"A on reče: vama je dano da znate tajne carstva Božijega; a ostalima u pričama, da gledajući ne vi-de, i čujući ne razumiju." (Luka 8,10)

Da, da! Ti narode koji si napolju, ti ne razumiješ smi-sao napisane biblijske riječi i sve bukvalno primaš zdravo za gotovo, a to nije to što ti u svom plitkom razmišljanju misliš da jest. Ovako je od Učitelja izre-čena naredba osnivačima Crkve i oni su naredbu prenijeli svojim učenicima episkopima:

„Ne dajte svetinje psima i ne bacajte bisera svojega pred svinje! Inače bi ga mogle pogaziti nogama svojim, okrenuti se i rastrgati vas." (Matej 7,6)

Šta mislite ko su psi i svinje? Na koga se misli? Misli se na obični svijet, na svjetovnjake, na laike iz prostog naroda, na vas obične vjernike. Treba da vam je jasno da su u Bibliji i Starog i Novog zavjeta ezoterijske priče za koje Origen preporučuje:

"I ako dođete do knjiga napisanih nakon Isusovog vremena, vidjećete da mnoštvo vjernika koji čuju priče, takoreći su 'izvan' i dostojni su samo egzo-terijskih učenje, dok učenici privatno uče objaš-njenje priča. (Origen protiv Celsusa, Knjiga III, Gla-va LVI)" [1]

Opet ovi koji su napolju, izvan Lože, neinicirani, neprosvijetljeni i neupućeni u tajna značenja priča, riječi, simbola, kodova i brojeva. I zato je lako sa takvima manipulisati, jer nisu prosvijetljeni, nisu upućeni, nisu naučeni u tajnim značenjima biblijskih priča, riječi, simbola, kodova i brojeva.

U Origenovom citati pominje se egzoterija. Šta je egzoterija? To je bez dubokog razmišljanja i bez znanja pravog tajnog smisla brzo naivno i glupo bukvalno laičko shvatanje onoga što si čuo ili onoga što si pročitao, a ezoterija je poznavanje sakrivenog smisla priča, riječi, simbola, kodova i brojeva. Ezo-terija je tajno znanje i zato su ezoteristi organizo-vani u svoja tajna društva.

Da bi se osiguralo čuvanje tajnog znanja, članovi tajnih ezoterijskih društava, kao masoni što su, pri učlanjenju u društvo polažu krvnu zakletvu, tj. oba-vezuju se da budu ubijeni ako odaju tajnu koja im je kazana. Zbog toga mason višeg stepena ni sinu, ni rođenom bratu nižeg stepena ne smije kazati znanje koje je njemu u tom višem stepenu kazano.

Preko svojih ideologija, koje nazivaju religijama, tajna društva rukovode ljudskim zajednicama od praistorije, rukovode svjetovnom i religijskom vlašću porodičnog, plemenskog i državnog uređenja. Tajna društva drevnih kultura i preantičkih i antičkih naro-da razvila su se iz najstarijeg arjanskog vedskog tajnog društva.

U borbi za prevlast nad što više naroda, među tajnim društvima vođeni su ratovi pod raznim isto-rijskim izgovorima. Tako je i trojanski rat bio rat tajnih društava, rat nove "helenske" ezoterijske gru-pe sa od njih stvorenom novom religijom, protiv ezoterista stare religije. Tako su od Tračana stvoreni Grci, tako su od tračanskih naroda Palestine stvo-reni Judeji, tako su od tračanskih naroda stvoreni svi današnji evropski narodi. Tako je Nemanja pobio i protjerao srpske plemenske ezoteriste i uspostavio vlast masona grčke crkve i sebi i svojim potomcima obezbijedio vijekovnu vlast nad Srbima Raške. Tako su od Srba stvoreni Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Makedonci... Tako su komunistički masoni Srbije obezbijedili svojim potomcima rukovodna mjesta i vlast, tako posebna grupa srpskih masona Vojvo-dine sebi i svom potomstvu žele da stvore narod Vojvođana.

I kao što već rekosmo, najstarija drevna religija je vedska religija Arjana i evo srži njihove religije:

"Njihov glavni predmet obožavanja bilo je Sunce. Za ovu rasu, u povojima svoje civilizacije, Sunce nije bilo samo svjetilo, već Stvoritelj, Vladar, Čuvar i Spasitelj svijeta.

Kako bez svjetlosti ne bi moglo biti života ili vegetacije, Sunce, kao svjetlonosac, postaje Stvo-ritelj, ako je Stvoritelj, onda je Vladar svijeta — Otac svih stvari." [2]

I šta su radili kreatori hrišćanstva? Oni su Sunce personificirali u lik Isusa Hrista, četiri godišnja doba i četiri zodijačka znaka oličili su u četvoricu jevan-đelista, a dvanaest mjeseci godine ukrili su u dva-naest Hristovih učenika.

"Ovo što se sad zove hrišćanska religija postojalo je među drevnima i nije bilo odsutno od ljudske rase do Hristovog dolaska od čijih vremena istinita re-ligija, koja je već postojala, počinje da se zove hrišćanstvo.” [3]

Da je to tačno, svjedok je crkvena ikonografija i ovdje je nekoliko fotografija sa nekoliko od mnostva dokaza tog svjedočanstva.

Treba znati i to da religija nije isto što i duhovnost, jer religija je skup od grupe ljudi propisanih zakona po kojima je svakom pojedincu naređeno kako mora da vjeruje, a ko ne vjeruje po naredbi, taj za ugled i strah drugima biva najstrožije kažnjen. Dakle je religija neoporezovana država u državi i zato se svetosavski masoni svim sredstvima bore da zaštite ugled SPC i jedinstvo njenih članova, jer su masoni SPC stub njihove državne vlasti i njenog rukovo-dnog kadra u svim porama srpskog društva.

..............................

[1] Charles H. Vail, The Ancient Mysteries and Modern masonry; Macoy Publishing and Masonic Supply Co., New York City, 1909, p. 103.

[2] Sarah Elizabeth Titcomb, Aryan Sun-myths the Origin of Religions; Troy, N.Y., Nims and Knight, 1889, p. 28.

[3] Jirah Dewey Buck, Mystic Masonry, or, the Symbols of Freemasonry and Greater Mysteries of Antiquity [Supplemental Harmonic Series, Vol. V], Chicago: Indo-American Book Company, 1911, p. 69.

ZNAK DESNE RUKE

  

 

 

"I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih." (Stva-ranje, 1,27)

Čovjekovo tijelo je stvoreno po simboličnim razmje-rama godišnjih doba.Sunce, tj. Bog Stvoritelj kroz Sunce je stvorio i čovjeka po obličju geometrije.

U odnosu na liniju pojasa položaj podlanice desne ruke sa dlanom na srcu je pod uglom od 23,5°. Na 23,5 stepeni sjeveroistočno od pravca istoka izlazi Sunce na dan ljetnog solsticija, tj. na prvi dan ljeta ili dugodnevicu, odnosno na prirodni Vidovdan.

Kad se desna ruka iz pomenutog položaja naglo is-pruži naprijed u visini čela, to je simbolika podizanja Sunce i jačanja sunca od islaska do podneva kad Sunce dostiže svoju najvišu godišnju tačku na ze-nitu sjevernog neba, tačku u kojoj simbolično Bog sjeda na svoj nebeski prestol. Taj pozdrav upućen cezaru, vojsci i narodu značio je poželjeti mu zdra-vlje, najbolji uspjeh i napredak. Znamo da su nacisti zlou-potrijebili i opoganili ovaj znak.

Lijeva ruka pokazuje zalazak Sunca na zimski sol-sticij, na kratkodnevicu prvog dana zime. Na nekim idolima ruke nisu tačno pod 23,5 stepeni, ali je na prsima iznad dlana desne ruke prikazno je Sunce i to je jasan znak i poruka.

SRBI KRIJU ISTORIJU SRBA?

 

Kad sam na Internetu 2009. našao ovu fotografiju, u prilogu je pisalo da su ovo ostaci zidina nekog sta-rog grada kod Ljubinja u Hercegovini i od tada, i pored svih mobitela, nikad više ni jednog slova, ni jedne riječi, ni jedne fotografije. Sve što nije crkve-no, to duh današnjih Srba prećutkuje i mrzi.

Kameni monolit sa desne strane kapije po slobodnoj procjeni je oko 2,5 x 2,5 m dužine i visine, a širinu se po fotografiji ne može procijeniti. Tri velika glatko isklesana monolita su između 2000-600 god. st. ere.

Motivi nad kapijom identični su je stilu solarnih sim-bola na stećcima. Žuto-bijeli polukrug u bazi krsta je postolje, stopa vremena. Žuto je jesen, bijelo zima. Izmedju njih je zimski solsticij, kratkodnevica.

Zelena grana iz bijelog dijel stope je vrijeme sunca proljeća i Sunce proljeća uzdiže se iznad polukruga neba (plavi polukrug) sa desne strane.

Sa lijeve strane iznad zutog dijela stope je crvena grana sunca ljeta i Sunce u vrijeme ljeta je iznad polukruga neba na lijevoj strani.

Krst između grana proljeća i ljeta je ljetni solsticij, dugodnevica.

I sve to ugrađeno u mlađeg doba suhozid oko, čini mi se, neke crkvice, a šta je prije tu bilo, nisam na-šao.

VUČICA LUPA, ROMUL, REM I LJUBAV

 

 

 

Sazviježđe RIS (Lynx) nalazi se tačno iznad "dje-čaka" sa imenima POLUKS i KASTOR, glavnih zvi-jezda sazviježđa BLIZANCI (Gemini).

O ROMULU i REMU, blizancima i osnivačima RI-MA, mitologija pripovijeda da je njih othranila vuči-ca. Šta je značenje imena ROM i REM? U gaeliku ROM je MLADIĆ [1], a REIM znači ROTIRAJUĆE KOLO; SNAGA, MOĆ, NAPREDAK [2]. Galsko ROM znači NAGAL, HITAR, BRZ [3], galsko REM je značenjem isto galskom RAM, ROM, RIM, RUM sa značenjem SUNCE [4].

Osnova ROM je u sanskritskom ROMAN sa zna-čenjem VLASI, KOSA, DLAKA, VUNA [5], dakle je ROMAN isto što i VLAH. Keltski (gaelik) ROM je RUTA, MALJA, ČUPERAK, PERČIN [6]; gaelik RO-MACH je BRADAT, RUTAV, KOSMAT, VLASAT [7]. I ko su osnivači velikog carstva poznatog pod ime-nom ROMAN Empire? To su ROMANI, tj. VLASI.

ROMUL i REM su mitski osnivači RIMA, a RIM je osnovan 753. god. st. ere kad je ljetni solsticij, tj. dan dugodnevnice i prvi dan ljeta, bio ispod sazvi-ježđa RIS, tačno iznad blizanaca POLUKSA i KAS-TORA i to je prikazano na priloženoj stronomskoj mapi.

Ako se uzme u obzir da je ime sazviježđa RIS odredio poljski astronom Johannes Hevelius tek 1687. godine, jasno je da su Etrusci, tj. Raseni, ovo sazviježđe zvali VUK, VUČICA, a blizanci ROM i REM su kasnije preimenovani u POLUKS i KAS-TOR.

Na rasenskom vučica je LUPA:

"U ranom etrrursko-rimskoj istoriji sama Velika Bo-ginja je Lupa, vučica koja je dojila Romula i Re-ma, osnivače Rima." [8]

Rasensko LUPU je ŽIVOT [9]. I sad etimologija po-kazuje istorijsku istinu. Gle: gaelik LUBH znači AR-HANĐEL [10], starogaelik LUBHA je ČAST, SLAVA [11]. Sanskritska osnova LUBH daje svojim izvede-nicama sljedeća značenja: MNOGO ŽELJETI, IZA-ZIVATI ŽELJU, IZAZIVATI POŽUDU, MAMITI, PRI-VLAČITI; latinski LUBET, engleski LOVE [12], srpski LJUBAV:

LUPA > LUBA > LJUBA > LJUBAV

Šta čini staklena LUPA? LUPA uvećava, BOGINJA LUPA rađanjem uvećava rod, vučica LUPA rađa-njem uvećava čopor.

Zašto je VUČICA poistovijećena sa VELIKOM BO-GINJOM LJUBAVI, tj. sa MAJKOM? Zato što alfa mužjak i alfa ženka osnivaju svoju porodicu i ne pare se sa drugima, nego ostaju vjerni jedno dru-gom sve do smrti partnera.

…………………………

[1] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. II, Her ne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902 , p. 769.

[2] Ib., p. 753

[3] p. 321.

[4] p. 302.

[5] p. 889.

[6] Edward Dwelly, A Gaelic Dictionary, Vol. III, Pu-blshed by Herne Bay: E. Macdonald & CO., The Gaelic Press, 1902-, p. 769.

[7] Ib.

[8] Buffie Johnson, Lady of the beasts: the Goddess and her sacred animals; Inner Traditions Interna-tional, Rochester, Vermont, 1994, p. 118.

[9] Alexander Crawford Lindsay Earl of Crawford, Etruscan Inscription, John Murray, London, 1872, p. 104.

[10] Edward Dwelly, Ib. Vol. II; p. 604.

[11] Ib.

[12] Monier Monier-Williams, A Sanskrit-English Dic-tionary; Oxford, The Clarendon Press, 1960, p. 904.