Sa srPskog grkoortodoksnog sajta "Svetosavlje" u rubrici "Pitanja pastiru" kopirano je sljedeće pitanje iza kojeg slijedi odgovor:
Питање:
Помаже Бог,
замолио бих вас да ми објасните, који се светац прославља на Видовдан. Чуо сам приче из различитих извора, на пример да се на тај дан слави старословенски бог и да тај празник нема везе са хришћанством. То ми није јасно па сам решио да се обратим вама,
Унапред хвала и свако добро
Помаже Бог,
замолио бих вас да ми објасните, који се светац прославља на Видовдан. Чуо сам приче из различитих извора, на пример да се на тај дан слави старословенски бог и да тај празник нема везе са хришћанством. То ми није јасно па сам решио да се обратим вама,
Унапред хвала и свако добро
Марко
Одговор:
Драги Марко,
Причају? Само у томе вам лежи одговор, у том "чуо сам"! Када би човек мање причао сазнао би да је непромишљена реч често оштрија од мача, и да је она убица. Празнословље је један од тежих грехова, а посебно осуда. Дакле, тако нешто долази од људи, који немају знање и дезинформацијама желе да дођу до пажње. Лаж је суштина ђавоља, јер он то и јесте.Он лаже, дезинформише, збуњује, подкопава, руши, препричава, све у свему највећи аброноша. "Дијаволос" преведено са грчког значи лажов или клеветник. Он све ремети и мути и тако руши однос са људима и ближњим око нас. То је стара прича из оних истих старих извора, којом се једни користе због незнања а други због злобе и арогантности, у оба случаја покренути гордошћу.
Видовадан кроз Косово је прешироко и предугачко поље, како за српско хришћанство тако и за западно, на којем је посејено семе мученичка, када је у необјашњиво суровим условима на нашим просторима опстала Црква. И тим нашим примером доказали смо да "врата ада" не могу да јој одоле. Репресија не убија Цркву на било којем пољу и поднебљу, него та лажна сигурност и декларативно уподобљавање Христу. То што ондашње "косово" није узело кроз онај нечувени појам страдања, посебно после изгубљене битке, то нам данас односи лажни мир и новокомпоноване теолошке успаванке, које му служе. И све док Господ "понавља косово" ми можемо слободно да Му захваљујемо, јер није заборавио народ свој. Ствар је у томе да је народ заборавио Господа, али због многих мученика и молитвеника, и оних косовских, Он нам и даље шаље опомене и позиве на покајање. Опомене су израз љубави, а не тишина у којој се стиче осећање сигурности, тј. појам Цркве као физички "торжествујуће" (нестрадајуће), са којим нам је Запад пребацивао да су правоверни (Флорентински сабор) зато што он не зна за страдања од отоманског мача шеријатског закона. У томе је сагледаван благослов Божији у односу на казну разних видовдана, које Православни проживљавају. Одсуство мученика је јалово семе за живот Цркве, и ако нема тог огња очишћења све умире и нестаје. Због тога црква на Западу нестаје, наравно, не рачунајући оазе православних мисија – нови дах живота, које су у већини плод и жетва страдања за Христа.
Видовадан је посебан дан у историји Цркве, када једна војска после причешћа иде у сигурну смрт. То се остварује на чврстим и смисаоним еванђелским речима, да када се живот полаже за пријатеље своје, нема веће љубави. Неме веће љубави од оне када неко "душу (живот) своју положи за ближње своје".
Битка се одиграла 1389. г., дакле 13 векова после Христа, или за 13 векова живота Цркве. Она је до Косовске битке имала свој Диптих светих, које је у свом календару помињала. У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник св. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име "ВиТовдан". То је чињеница. Када је свештенослужитељ завршио Литругију пред битку, он је на отпусту поменуо св. Вита (Вида), а ми данас уз то име додајемо св. кнеза Лазара и косовске мученике. Али треба знати житије (Филиокалију) св. Вита. Он је свом оцу повратио очни вид и због тога је у нашем народу познат као св. Вид. Вид или Вит, свеједно, никако не може да буде везан за словенски паганизам. То је клеветање ових дивних мученика и Христових војника, који су са св. мучеником и благочестивим кнезом Лазарем пошли у смрт. Мошти св. Вита – ти његови земаљски остаци налазе се у Прагу.
Видовдан је дан светог у којем се одржала Косовска битка. То је тако просто да се разуме: Видовдан, Петровдан, Савиндан, Госпојиндан, "Лучиндан" (св. Луке) итд.
У Христу ваш
о.Љубо
Драги Марко,
Причају? Само у томе вам лежи одговор, у том "чуо сам"! Када би човек мање причао сазнао би да је непромишљена реч често оштрија од мача, и да је она убица. Празнословље је један од тежих грехова, а посебно осуда. Дакле, тако нешто долази од људи, који немају знање и дезинформацијама желе да дођу до пажње. Лаж је суштина ђавоља, јер он то и јесте.Он лаже, дезинформише, збуњује, подкопава, руши, препричава, све у свему највећи аброноша. "Дијаволос" преведено са грчког значи лажов или клеветник. Он све ремети и мути и тако руши однос са људима и ближњим око нас. То је стара прича из оних истих старих извора, којом се једни користе због незнања а други због злобе и арогантности, у оба случаја покренути гордошћу.
Видовадан кроз Косово је прешироко и предугачко поље, како за српско хришћанство тако и за западно, на којем је посејено семе мученичка, када је у необјашњиво суровим условима на нашим просторима опстала Црква. И тим нашим примером доказали смо да "врата ада" не могу да јој одоле. Репресија не убија Цркву на било којем пољу и поднебљу, него та лажна сигурност и декларативно уподобљавање Христу. То што ондашње "косово" није узело кроз онај нечувени појам страдања, посебно после изгубљене битке, то нам данас односи лажни мир и новокомпоноване теолошке успаванке, које му служе. И све док Господ "понавља косово" ми можемо слободно да Му захваљујемо, јер није заборавио народ свој. Ствар је у томе да је народ заборавио Господа, али због многих мученика и молитвеника, и оних косовских, Он нам и даље шаље опомене и позиве на покајање. Опомене су израз љубави, а не тишина у којој се стиче осећање сигурности, тј. појам Цркве као физички "торжествујуће" (нестрадајуће), са којим нам је Запад пребацивао да су правоверни (Флорентински сабор) зато што он не зна за страдања од отоманског мача шеријатског закона. У томе је сагледаван благослов Божији у односу на казну разних видовдана, које Православни проживљавају. Одсуство мученика је јалово семе за живот Цркве, и ако нема тог огња очишћења све умире и нестаје. Због тога црква на Западу нестаје, наравно, не рачунајући оазе православних мисија – нови дах живота, које су у већини плод и жетва страдања за Христа.
Видовадан је посебан дан у историји Цркве, када једна војска после причешћа иде у сигурну смрт. То се остварује на чврстим и смисаоним еванђелским речима, да када се живот полаже за пријатеље своје, нема веће љубави. Неме веће љубави од оне када неко "душу (живот) своју положи за ближње своје".
Битка се одиграла 1389. г., дакле 13 векова после Христа, или за 13 векова живота Цркве. Она је до Косовске битке имала свој Диптих светих, које је у свом календару помињала. У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник св. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име "ВиТовдан". То је чињеница. Када је свештенослужитељ завршио Литругију пред битку, он је на отпусту поменуо св. Вита (Вида), а ми данас уз то име додајемо св. кнеза Лазара и косовске мученике. Али треба знати житије (Филиокалију) св. Вита. Он је свом оцу повратио очни вид и због тога је у нашем народу познат као св. Вид. Вид или Вит, свеједно, никако не може да буде везан за словенски паганизам. То је клеветање ових дивних мученика и Христових војника, који су са св. мучеником и благочестивим кнезом Лазарем пошли у смрт. Мошти св. Вита – ти његови земаљски остаци налазе се у Прагу.
Видовдан је дан светог у којем се одржала Косовска битка. То је тако просто да се разуме: Видовдан, Петровдан, Савиндан, Госпојиндан, "Лучиндан" (св. Луке) итд.
У Христу ваш
о.Љубо
Link ka stranici "Svetosavlja": http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2421
..........................................................................................................................................................
Ispod odgovora potpisani sveštenik "o." Ljubo pri odgovaranju prvo se poziva na đavola (ko o čemu, kurva o poštenju) i kaže:
"Празнословље је један од тежих грехова, а посебно осуда. Дакле, тако нешто долази од људи, који немају знање и дезинформацијама желе да дођу до пажње. Лаж је суштина ђавоља, јер он то и јесте. Он лаже, дезинформише, збуњује, подкопава, руши, препричава, све у свему највећи аброноша. "Дијаволос" преведено са грчког значи лажов или клеветник."
Evo inkvizitora u liku "o." Ljube (on sebe smatra duhovnim ocem Srba vjernika SPC i otuda ona titula "o." ispred imena). Zar je moguće da "o." Ljubo nikad nije čuo ni pročitao o Svetom Vidu u prehrišćanskoj vjeri Srba (ovdje Srbe dvovjerce nećemo pominjati)? Je li moguće da "o." Ljubo nikad nije pročitao neko zapisano djelo srbske narodne književnosti ili neko etnografsko djelo u kojem se spominje Beli Vid u nehrišćanskim običajima srbskog naroda vezanih sa Svetog Vida uoči Vidovdana? Nemoguće je da on to ne zna, a pošto tvrdi da ne zna, dakle tu "o." Ljubo svjesno laže!
Zar je moguće da pop "o." Ljuba nikad nije čuo za Svetovidovo svetilište u Arkoni i hrišćanskom rušenju tog svetilišta i obaranja Svetovidovog kipa na dan 15. juna 1168 (1169.) godine? Nemoguće da i to ne zna, dakle i tu "o." A zna "o." Ljuba za đavola i zna da od đavola sve laži dolaze i barem je tu kazao istinu kojem gazdi služi i čiji je služitelj. "O." Ljubo svjesno laže češkajući đavola po leđima.
Pa kaže "o." Ljubo i ovo:
"Видовадан је посебан дан у историји Цркве, када једна војска после причешћа иде у сигурну смрт. То се остварује на чврстим и смисаоним еванђелским речима, да када се живот полаже за пријатеље своје, нема веће љубави. Неме веће љубави од оне када неко "душу (живот) своју положи за ближње своје".
Ako je na dan 15. juna julijanskog kalendara služena Liturgija na kojoj se srbska vojska pričestila, koji je crkveni praznik bio tog dana, jer se Liturgije sa pričescem čine samo na velike crkvene praznike? Ako je tog dana u SPC bio dan izmišljenog rimokatoličkog sveca Sv. Vita i ako je na taj dan u ono vrijeme i u SPC činjena Liturgija, zašto tog rimokatoličkog sveca nema u Trebniku SPC i u starim kalendarima SPC?
Ako je na taj dan slavljen Sveti prorok Amos i činjena Liturgija, zašto SPC ne čini Službu i danas na taj dan, ili na bilo koji dan posvećen nekom od starozavjetnih proroka, osim na dan Sv. proroka Ilije?
I na koji se crkveni ili istorijski izvor poziva "o." Ljubo kad tvrdi da se srbska vojska na sam dan bitke 15. juna 1389. godine rano u jutro pričestila? Koliko je bilo potrebno sveštenika da pričesti desetine hiljada vojnika i koliko dugo bi taj pričest trajao, a trebalo je da vojvode sa svojim oficirima izvedu i rasporede vojsku po bojistu?
Naravno da nema o tome ni jedan crkveni ili istorijski izvor, osim epske narodne pjesme zapisane sredinom 19. vijeka, a narodna pjesma je umjetnička tvorevina i sjena onoga što je bilo, te se nikad ne uzima kao ozbiljan istorijski izvor, a lakrdijaši tipa "o." Ljube zaista mogu to da čine.
Pogledajmo i ovaj biser "o." Ljube:
"У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник св. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име 'ВиТовдан'."
Pa gdje je taj praznik u crkvenim kalendarima do 1894. godine? Nema ga, što znači da nikad ranije nije postojao. Evo crkvenih kalendara za svjedoke:
Crkveni kalendar za 1783. godinu: 15. juni je bez praznika Vidovdana (preuzeto iz "Večitog kalendara" Z. Orfelina)
Vukova "Danica" za 1829. godinu: 15. jun nema Vidovdana.
Vukova "Danica" za 1834. godinu: 15. jun je dan Sv. proroka Amosa i Sv. kneza Lazara (nije crveno slovo), a Vidovdana nema.
Zaboravio "o." Ljubo, ili još nigdje nije pročitao, da je Vidovdan kao praznik SPC ustanovljen tek 1894. godine.
I na kraju "o." Ljubo kaže:
"Али треба знати житије (Филиокалију) св. Вита. Он је свом оцу повратио очни вид и због тога је у нашем народу познат као св. Вид. Вид или Вит, свеједно, никако не може да буде везан за словенски паганизам. То је клеветање ових дивних мученика и Христових војника, који су са св. мучеником и благочестивим кнезом Лазарем пошли у смрт. Мошти св. Вита – ти његови земаљски остаци налазе се у Прагу."
Velika su "istorija" ta "žitija svetih". Niti znate datum rođenja Isusa Hrista, niti datum Njegovog raspeća, niti znate datirati bilo koji događaj iz Hristovog života, ali zato sve "znate" o svojim stvarnim i izmisljenim svecima znate ama baš sve: i gdje se rodio i kad se rodio i ko su mu roditelji i gdje je i kako stradao i gdje su mu sahranjeni zemni ostaci (kad ljudi crkve lažu, onda debelo lažu).
Pokazivanje istine o pravomVidovdanu nikako ne može biti klevetanje učesnika bitke na Kosovu, ali je to i te kako pogubno za crkvene lažove tipa "o." Ljube, jer u popa osim brade i laž je masna.
............................................
Pravi Vidovdan (str. 38): http://www.scribd.com/doc/234126289/PERUNOVI-ZAPISI
