DOBA ZLONOŠE

Nastupilo je doba Zlonoše.

ŠTA ĆE SLIJEPCU LUČA,
GLUVOM ŠTA ĆE GLAS,
I BEZRUKOM TUČA
I LEŠINI SPAS

ŠTO SE BOLJEG TIČE,

BOLJE U ZLO PROPALO!
KAKVI SU LJUDI POSTALI,
DOBRO IH I OVO DOPALO!

SUTRA ĆE GORE BITI,

PREKOSJUTRA ZLA JE VIŠE,
NE VRIJEDI ISTINU KRITI:
DOBRO ĆE ZLO DA ZBRIŠE.

A KAD SE BOGU

ZBOG LJUDI

OPET SMRKNE,

BLAGO ONOM
ŠTO PRETEKNE
DA RANIJE
CRKNE.

DOKLE SRBSKO PLJUVANJE PO ISTINI

      Svako ko iz umjetničkog književnog djela (ovdje epska narodna pjesma) gradi sebi istoriju, taj već živi u lažnom mitu i laže sam sebi i laže svima oko sebe. A šta je bilo onda kad je knez Lazar pogazio zakletvu položenu caru Dušanu da će ostati vjeran Dušanovom sinu Urošu, zakonitom nasljedniku Dušanovog prestola i Dušanovog carstva? Lazar je pljunuo na zakletvu, a time pljunuo na Časni krst i pljunuo na Boga u Kog se na koljenima sa rukom na Časnom krstu zakleo i krenuo je protiv carevića Uroša kao i kralj Vukašin. Je li i to Lazarevo opredjeljenje za Nebesko carstvo? Nije, već Lazarevo opredjeljenje za zemaljsko carstvo.

       Je li moguće, kukavni Srbi, da je vama gaženje zakletve koju neko da zaklinjući se Časnim krstom i Svemogućim Bogom u crkvi pred sveštenstvom, vlastelom i narodom, da je vama to čisti um, čisto srce i čista volja? Jeste li vi bolesni i u mozgu i u srcu i duši? Da li ste vi, lažovi i zli učitelji srbski, Božji ili ste Sotonini služitelji? Preispitajte se kome tim svojim lažima služite veličajući izdaju gaženjem zakletve kao izdajnikovu zaslugu za Nebesko carstvo.

       Dokle ćete, vi lažovi crkveni, vi lažovi politički i vi lažovi svjetskih lažova, dokle ćete svojim lažima sluđivati srbski narod? Dokle ćete pljuvati na ljudsku čast i poštenje, dokle ćete pljuvati na ljudsko i viteško čojstvo, dokle ćete pljuvati po istini, po Časnom krstu i po Bogu?

       Ide li narod svjesno za vašim lažima, spasa narodu nema i propašce Srbi i biće izbrisani iz Knjige života i zemaljskog i nebeskog carstva i kao takav nije za žaljenje.

 

Laži su ovdje: http://facebookreporter.org/2015/06/27/%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B2-%D0%BC%D0%B8%D1%82-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE/

NEOPAGANI I BEZBOŽNICI

 

       Vedska religija poznavala je i priznavala Božije Trojstvo, poznavala je to i priznavala keltska religija, poznavala i priznavala slovenska prehrišćanska religija.

       Da današnje srbske neopagane (rodovjerce, starocjerce, rodoverne) vode protivnici Trojičnog Boga, vidi se po njihovom preziru broja tri: u "Slovensko-arijskim vedama", toj knjizi-podvali zabranjuje se pijenje treće čaše kao zdravice, a u pristupu ovom pokretu neki polazu dvije zakleteve o odricanju od hrišćanstva (čak ni tu neće broj tri).

       U vjeri današnjih "rodovjeraca" nema Triglava, jer ima tri glave, jer to njih mnogo podsjeća na hrišćansku Svetu Trojicu. Prehrišćani rodovjerci nosili su triskel kao svetu amajliju, a imaju li naši današnji neopagani triskel? Sumnjam! Evo jedna od na internet dostupnih slika simbola modernih rodovjeraca: među desetinama simbola nema triskela ni u jednoj varijanti!

       Kažu da je Perunika Perunov simbol, a pogledajmo ove vrste perunike koje su u znaku broja tri. Ili možda ove trokrake perunike nisu ni perunike, ni Perunove?

       Dakle je glavna svrha postojanja današnjih neopaganskih pokreta borba protiv vjere u Božije Trojstvo i vjere u Hrista. Sve je jasno!

TRAČKI HEROJ GERMAN

       U nekim dijelovima Srbije po narodnom kalendaru danas je praznični, neradni dan, Dan Sv. Germana. U džepnom crkvenom kalendaru tog sveca i praznika nema, dakle je za grkoortodoksnu SPC to nevazan svetac sa nevažnim znakom sjećanja.

       Dan Sv. Germana je samo četiri dana iza Vidovdana u naše vrijeme, a pedeseti dan od Djurdjevdana (Jurjevdana). Zar i to nije dokaz da je German solarno božanstvo (na tračanskom i frizijskom "germa" znači "toplota", vrelina"). Dakle je German prije 2000-2500 godina bio frizijsko-tračko solarno božanstvo toplog i vrelog sunca druge polovine proljeća.

       To nam takodje svjedoči da današnji Srba vode porijeklo i od Tračana, jer su, eto dokaza, u narodu, aktivno sačuvano sjećanje na tračku religiju i tračke bogove (od Tračana je Srbima ostala i krsna slava, jer to niko od slovenskih naroda nema).

       Neki istoričari tvrde da su originalni Srbi porijeklom Skiti i kažu da su Skiti grana Huna i da su oni došli na Balkan u vrijeme VI-VII vijeka (doseljavanje Slovena). Skiti su od Gomerovog sina Aškenaza potomci, a starosjedioci Balkana, među kojima su i Tračani, su od Torgarminog sina Tirasa potomci (Aškenaz i Torgama su Gomerovi sinovi, braća).

VID I VIDA

Vid je plav kao plavo nebo, vida crvenkasta kao sunce pri izlasku i zalasku. Plava je hladna (muška) boja, crvena je topla (ženska) boja.

ISTINA O RELIGIJAMA

      Sve vjerske organizacije imaju samo jedan cilj: u ime Boga okupiti oko vodja sto vise ljudi radi manipulacije ljudima u svrhue ekonomsko-politicke moci vodja tih organizacija.Medjusobna borba vjerskih organizacija za ljude i ekonomsko-politicku moc nad ljudima rezultira najvecim zlom na zemlji: propaganda, eksploatacija, tamnice, mucenja, ubistva, ritualna ubistva, ratovi, silovanja, razaranja, pljacke, genocidi. I gdje je tu Bog koji zapovijeda vjerniku:

      "Ne ubij!

       Ne čini preljubu!

       Ne ukradi!

       Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga!

       Ne poželi kuće bližnjega svoga! Ne poželi žene bližnjega svoga; ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvoga!"

       A rečeno je i ovo:

      "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Ne čini nikome ono što ne zeliš da drugi tebi čini."

       Ko ove zapovijesti na svom srcu nosi i djelima svog života je u poslušanju ovim zapovijestima, taj je pravi Božji vjernik, a bezbožnik je svako ko ove zapovijesti svojim djelima života ne poštuje, ma kojoj religiji da on pripada.

       I da li je čovjeku potrebno da bude član neke religije da bi bio istinski Božji vjernik?

VJERA NEKADAŠNJIH I VJERA DANAŠNJIH SRBA

 

Hram SPC u Kragujevcu: krst na podu.

 

      "Пошто нам је животворним крстом откривено спасење, ми морамо све старање наше уложити, да се одаје достојна част ономе, средством кога смо се спасли од старога пада. Према томе, одавајући часноме Крсту поклонење и умом, и ријечју, и осјећајем, заповједамо, да са свијем морају бити изглађене слике крста, што неки на поду цртају, да се, кад стају ногама они што иду, не наноси увриједа знамењу побједе наше. Ради тога наређујемо да се одлуче сви они, који у напријед буду цртали на подовима слике крста." (6. васељенски caбop, Правило 73)

       Gledam u ovu sliku i vidim iscrtan krst na podu crkve, gledam u naredbu najvišeg crkvenog dogmatsko-kanonskog tijela i vidim da je strogo zabranjeno na podove hramova iscrtavati krst. Jasno piše i zašto se to ne smije činiti i zapovijeda se Crkvi da onaj ko to uradi mora biti odlučen od Crkve.

       Gledam u današnje vjernike kroz ova dva prva gledanja i vidim da s njima nešto nije u redu: niti je u redu s njihovim razumom, niti je u redu s njihovom vjerom, jer ne vide ono što svako normalan može da vidi: krst na podu u sred crkve.

       Jesu li ikada prije Srbi u crkvi ili van crkve gazali po krstu? Bože sačuvaj! Nije davno bilo kad Srbi ni cipele po čijim su đonovima bile utisnute krstolike šare nisu htjeli da kupuju da im krst ne bi bio pod nogama, a današnji Srbi u sred crkve gaze po krstu.

       Nekadašnji Srbi nisu pričali o vjeri niti su hrlili u crkvu. Išli su samo onda kad su morali, pričešćivali se jednom ili dvaput godišnje (a vjerujte nekad i rjeđe), postili onoliko koliko im je duša kroz savjest govorila da treba da poste, ali su vjerom živjeli svakim danom, svakim satom, svakom minutom i svakom sekundom. I skoro svi ateisti živjeli su pobožnim životom, jer je to bio nepisani zakon srbskog običaja, jer vjera nekadašnjih Srba nije bila vjera Biblije, nego je to bila vjera srbskih narodnih pravila i običaja životvorno djelotvornih kroz poznanje i poštivanje zakona Višnjeg Boga.

       Sva vjera nekadašnjih Srba bilo je znanje o postojanju Boga i zagrobnog života i zato su se radi budućeg života na onom svijetu čuvali i uklanjali od grijeha, a za onog ko je srljao u grijeh i ko je grijehom živio, samo su znali da kažu: "Bože sačuvaj, poludio. " I to je bila sva priča. Tako je bilo dok su Srbi vjerovali u Boga i Boga čuvali u svojim običajima, i svoja životna djela prema običajima ravnali, tako je bilo dok su Srbima običaji bili Sveto Pismo.

       A današnji Srbi? Današnjim Srbima usta su puna citata Biblije, puna usta biblijske vjere, puna usta pricešća i nafore, puna usta učenja svetih otaca, puna usta mirotočivih svetaca čudotvoraca, puna usta čudotvornih mošti i mirotočivo-plakajućih čudotvornih ikona, puna usta priče o postu i eno ih mnogi se k'o sajla uvrnuli od silnih postova, na lančićima sve zlatne krstove oko vrata nose, a eno ih opet u sred crkve gaze po krstu, eno ih lažu, eno ih kradu, varaju, kurvaju se, ogovaraju i kleveću, svađaju se, tuku, ubijaju, jure se po sudovima i svakoj drugoj vrsti bezbožnistva postali su vični.

       Tako je danas kad Srbi vjeruju kroz Bibliju, kad vjeruju kroz vladičanske i popovske odžede. Sa takvim Srbima njihovoj djeci i njihovom potomstvu nema boljitka i svijetle budućnosti, jer ko tamom živi i ko se tamom hrani i sam će tama postati. Zato su i razum i vjera današnjih Srba tamom zarobljeni, te ne vide krst pod svojim nogama i ne vide da po krstu svojom naopakom i zlom vjerom gaze. To nisu ni Turci ni komunisti radili, a eto današnji arhijereji, sveštenici i vjernici SPC to čine (i od zla ima gore).

 

SVETOVIDOV TROSTRUKI VILNI KRST

      I sinoć sam pratio zalazak Sunca. Vidovdan je bio, najduži dan u godini kad Sunce dostiže svoju najvišu tačku na zenitu sjevernog neba. Prošle godine na isti kalendarski dan Sunce je premašilo tačku svog zalaska za cijelu dužinu Sunca, a juče jedva je dodirnulo tu tačku, što znači da to varira.

       I kad je Sunce zašlo, otišao sam na južnu stranu zgrade. Uz piće i cigaru sjedili smo na balkonu šestog sprata, čekajući neće li u prvi sumrak biti vatromet kao što na isti datum bijaše prošle godine kad su se uz vatromet pojavljivali i UFO-I.

Vilni krst kao Božiji znak mira na petroglifima i na stećcima.

 

Neobična pojava na jugoistočnom nebu u ranim večernjim satima na Vidovdan, 21. juna 2015. godine.

 

       I ne bi vatrometa, ni jedna raketa, ali bijaše drugo čudo nikad viđeno: iz niskog, blago povijenog kruga mraka, koji je dolazio od jugoistočne strane, uobličio se veliki crni krug prečnika oko deset veličina Sunca. To je tačno u pravcu gdje Sunce izlazi na prvi dan zime o zimskom solsticiju.

Iz tog "crnog Sunca" izbilaje su tri duge crne zrake pruzajući se i šireći prema sjeverozapadu skoro do tačke zenita.

       Kad si zbunjen, onda zaboraviš na sve i smeteš se, te se samo čudiš onom što gledaš. I kako je vrijeme prolazilo, nebom se dolazeći mrak polako podizao i "crno Sunce" sa svoja tri crna zraka dizalo se postepeno u vis. Da li je optička varka, ili nešto drugo, ali do tad mračni dio neba ispod znaka postao je plavkast, a i "crno Sunce" sa svojim zrakama postadate plavkasto.

       Komentarisali smo šta te trostruke vile znače: mozda je to predznak rata ili nečeg strašnog? A onda se neko sjeti rune algiz, njenog značenja i trokrakog modernog znaka mira. I tako se odmotavalo rješenje: to je Svetovidov vilasti vilni krst, znak Vidovdana i Božjeg mira (bezbožnici su ovaj znak obrnuli naopačke).

       Sve je to trajalo oko pola sata i za to vrijeme. Tačka pojavljivanja ovog znaka je suprotna tački Sunčevog zalaska, dakle tačno na onom mjestu gdje Sunce izlazi na zimsli solsticij. Tri zrake su proljeće sa istočne, Vidovdan u sredini i ljeto prema zapadnoj strani neba. I tim redom su nestajali: prvo je nestala zraka proljeća koja je bila prema istoku, pa polako nestade srednja, a najduže potraja zraka ljeta.

      Velika je misterija kako to nastane, a da postoji kao fenomen, istinski postoji. Nije svijet ono ni što nam crkva govori, niti je ono šta nam zvanična nauka govori. Svijet je mnogo, mnogo složeniji od toga.

NAVALA LAŽI JE OGROMNA, A ZNANJE NIJE U DANAŠNJIM NOVINETINAMA, NEGO U STARIM KNJIGAMA

Julius Caesar Ibbetson, Stonehenge, seven miles north west of Salisbury, 1791.

 

Fotografija iz 1885. godine.

 

      Citajte knjige, a ne danasnje novinetine! Da je Stonhenge postojao i prije te rekonstrukcije svjedoce knjige pisane u od 12. vijeka. 

 

       Ovo je izdanje Encyclopedie Britannica iz 1911. godine, a rekonstrukcija je bila 1954. godine. Dakle, da Stonehange nije postojao i ranije, otkud bi se za njega znalo u starim knjigama prije 1954. godine (Encyclopedia Britannica, 1911. god. strana 962):

 

https://archive.org/stream/EB1911WMF/VOL25_SHWEBO-SUBLIMINAL_SELF#page/n985/mode/2up

LJUDI NIŠTA NE MOGU SAZNATI DOK IM SE NE KAŽE ODOZGO

Srednja udaljenost Sunca od Zemlje je 149597870 km (1 astronomska jedinica).

 

       "Ko umnožava znanje, umnožava muku." (Propovjednik, 1,18)

       Odgonetanjem značenja mjera Velike piramide bavim se još od 1996. godine. Mnogo toga sam saznao i mislio sam da više tu nema šta da se traži, ali evo danas saznah nešto novo: kako je srednja udaljenost Sunca od Zemlje iskazana mjerama Piramide. Sad ćemo i to pokazati!

      • Srednja udaljenost Sunca od Zemlje = 149 597 870 km (1 astronomska jedinica) = 5 889 679 921 259,84252 inči. I sad ovu prostornu duzinu udaljenosti Sunca od Zemlje podvrgnemo vremenu i brzini mjeru: da bi neki objekat za jedan dan prešao dužinu od 5 889 679 921 259,84252 inči, treba da se kreće brzinom od 68 167 591,68125 inči u sekundi

 

      • Brzina Zemljine rotacije oko Sunca = 29,78588148 km/s = 1 172 672,4984252 inči u sekundi. I gle sad:

      68 167 591,681249 : 1 172 672,4984 = 58,13011883 inči = deseti dio Piramidine visine (Piramida je visoka 5813,011883 inči).

      68 167 591,68125 inči = 1731,45682870375 km = radijus Mjeseca.

      Ljudi ništa ne mogu saznati dok im se ne kaže odozgo i sve ovo što danas ljudi znaju, to im je otkriveno za dobrobit ljudi i svih zemaljskih stvorenja, ali su mnoga znanja od ljudi zloupotrijebljena, a zloupotreba znanja je tempirana atomska bomba nad glavom čovječanstva i ukupnog života na Zemlji.

I ZEMLJA JE PREMJERENA BROJEVIMA Pi i Fi

       Astronomija kaže da je Zemljin ekvator dug oko 40075 km, a Velika piramida svojim mjerama pokazuje da je ekvator dug 40077, 274 km. Kojom brzinom se Zemlja okreće oko svoje ose te za jedan dan od 24 sata napravi potpuni krug? Sa dužinom ekvatora od 40075 km mora da se okreće brzinom od 463,8310185 m/s, dok za dužinu od 40077,274 km brzina iznosi 463,857338 m/s.

       Sad ćemo da vidimo šta i kako o dužini Zemljinog ekvatora kažu iracionalni brojevi Pi (3,14159...) i Fi (1,618033988...):

3,14159² = 9,869587728

 

I sad ćemo broj 9,869587728 uvećavati množenjem sa brojem Fi:

 

1) 9,869587728 x 1,618033988 = 15,96932839
2) 15,96932839 x 1,618033988 = 25,8389161
3) 25,8389161 x 1,618033988 = 41,80824447
5) 41,80824447 x 1,618033988 = 67,64716053
6) 67,64716053 x 1,618033988 = 109,4554049
7) 109,4554049 x 1,618033988 = 177,1025653
8) 177,1025653 x 1,618033988 = 286,5579701
9) 286,5579701 x 1,618033988 = 463,6605351

 

I evo: ako bi se neki objekt kretao brzinom od 463,6605351 m/s, za 24 časa prešao bi 40060,27023 km. Eto tako o dužini Zemljinog ekvatora govore brojevi Pi i Fi.

      Ako broj Pi množimo brojem Fi, onda u osmom množenju sa brojem Fi dobijemo broj 147,587856 i ako bi se neki objekt kretao brzinom od 147,587856 m/s, za 24 časa prešao bi 12751,59076 km i to bi bio ekvatorski dijametar Zemlje čiji je ekvator dug 40060,27023 km.

 

       I sad pitanje: kreacija ili evolucija (odnosno "Veliki prasak"), jer ovi su brojevi u svemu stvorenom?

KUGLE NA STEĆCIMA

       Kugle i okrugla udubljena na stećcima nisu simboli jabuka, nego su to simboli sunca godišnjih doba.U vrhu slike je Usil, etrurski (rasenski) bog Sunca, sa dvije kugle na krilima. To su sunce proljeća (na desnom krilu) i sunce ljeta (na lijevom lijevom krilu). Ispod lijevo je piktograf sa istim simbolima (Betatakin, Arizona), a desno su kugle kao simboli sunca četiri godišnja doba na stećku (Gornji Studenci, Ljubuški).

21. JUN - VIDOVDAN

 Umjetnikov moderni prikaz Svetovida.

       Beli Vid, Sveti Vid ili Svetovid vrhovni je Bog srbske prehrišćanske vjere i pravoslavnih Srba dvovjeraca (krestjana ili krstjana). Svetovid je Bog Sunca i Bog rata, jer je vrelo životvorno Sunce uvijek u ratu sa hladnom i smrtnom tamom.

     Svetovid iz Retre (na glavi Svetovida je sokolovo krilo, a ispod pasa je soko raširenih krila).

 



       Među mnogim kumirima u zatrpanim ruševinama srbskog (slovenskog) hrama u Retri nađen je i kumir Svetovida (druga slika s lijeva):
      “Надписи можно прочитать на обратной стороне, хотя основное слово полностью не сохранилось. На плечах процарапано совершенно чётко: НЕМИЗА.” ( Андреас Готтлиб Маш. Сокровища Ретры// Пер. с немецкого А.А. Бычкова. - М.: ИЦ, "СЛАВА!", 2006.)

       Jedna od slovenskim runama napisana riječ na pomenutom kumiru je riječ "NEMIZA". Sanskritsko "naimisa" znači "trenutan, prolazan i prisutan svakog trenutka". Ko je trenutan, prolazan i prisutan svakog trenutka? To je Bog, Višnji Bog, Svetovid, vrhovni Bog prehrišćanskih i dvovjernih Srba krestjana (Svetovid je kod Srba hristijanizacijom izjednačen sa Hristom, jer je po hrišćanskoj veri Hrist svjetlost svijetu).

4. Svetovid na stećku iz Donje Zgošće (replika).
U najdonjoj sekciji stećka je simbolična predstava susreta proljeća (desno) i ljeta (lijevo) na dan Vidovdana. U srednjoj sekciji među dvanaest postepeno rastućih stupova (mjeseci) na prestolu sa Božjim žezlom u desnoj ruci sjedi Svetovid. I tu je prikazan Vidovdan oličen u liku Svetovida između šest mjeseci od početka zime do kraja proljeća i šest mjeseci od početka ljeta do sljedećeg dana početka zime. U sekciji na vrhu je kuća Vidovdana između kuća zime i proljeća sa jedne, te ljeta i zime sa druge strane. Na kući Vidovdana je Svetovidov soko.

 

       Svetovid se rađa svake godine na zimski solsticij kao Mali Bog Božić Svarožić (kasnije tu ulogu preuzima Isus Hrist kao novorođeno Sunce Pravde). Od svog rođenja Mladi Bog raste i jača ka Bogu proljeća: ka ratniku Jarilu (Jurju). Svetovid je i Bog Radgost, Svetovid je i Perun i Dajbog i Hromi Daba. Svetovid je Kupalo i Stari i Mladi Koledo, jer je sve to Sunce u godišnjim sezonama, a Bog Sunca je Svetovid. Svetovid je Bog znanja i Kreator. Svetovid je Bog Rod i Bog Otac srbskog roda.

       Sanskritsko "lola" znači "krećući, nemirni, nestašni, okrećući". Sanskritsko "lola" je i "munja i plodonosac". Sunce nikad mira nema, uvijek je u pokretu okretanja preko i oko zemlje. Sunce je vatra koja stvara munje, ono je pokretač i oplodna snaga Zemlje. Zbog svih tih osobina Sunce je lola, jer tako i djevojke (ženski princip Zemlje) svoje momke zovu (lola je muški oplodni princip).

Sanskritsko "lela" je ona koja treperi, drhti. To je simbolika Zemlje kao ženskog principa oličena u simbolici boginje Lele (Ljelje), a Sunce je lola Ljeljo, bog plodnosti. Sve to svojim postojanjem potkrepljuju srbska narodna imena Lela, Ljilja, Lelo i zajedničko muško ime "lola".

       Vuk je zabilježio da jelena u Dubrovniku, Hercegovini, Bosni i Baranji zovu "ljeljen", a jelen je u drevna vremena širom svijeta bio simbol Sunca: Ljeljo > ljeljen. Ljeti je običaj paljenja tkz. lila nije ništa drugo do simbolika plodonosnog spajanja elemenata zemlje (drvetove kore) i vatre (Sunca). I ime cvijeća "ljiljan" svojim oblikom i svojom simbolikom upućuje na Sunce Lelu, Ljelju.

       Najjača snaga Svetovidovog Sunca je na ljetni solsticij na prvi danu ljeta i taj dan sa najviše Sunčeve svjetlosti u godini posvećen je Svetom Vidu. To je Vidov dan ili Vidovdan, sutrašnji dan: 21. jun.

Nek je svima srećno sretan Vidovdan!
Slava Višnjem Bogu Svetovidu!

Svetovide, Beli Vide,
Tvoje Sunce nebom ide,
Tvog Svetila svetli roj
Rodio je narod tvoj!

Svetovide, Beli Vide,
Tvog smo Sunca vojska bili,
Od tame se nismo krili,
S tamom smo se borili,
Mrake joj razgonili.

Svetovide, Beli Vide,
Vera naša zastranila,
Tama nas oborila,
Nema mira ni slobode,
Pomozi nam, Vide Rode!

Svetovide, Beli Vide,
Tvoj te narod opet traži,
Svetlošću ga ti osnaži
I povedi narod svoj
U odlučni s tamom boj!

Svetovide, Beli Vide,
Plamenoga mača paši,
Belovitog konja jaši,
I zastavu svoju razvij,
Te zapadu tamu razbij!

Svetovide, Beli Vide,
Na četiri sveta strane
Neka tvoje oko grane,
Oštru Sunca šalji zraku
Nek sažeže koren mraku!

Svetovide, Beli Vide,
U naša se srca vrati,
Povedi nas do slobode,
Svetovide, Vide Rode!

ANTROPOMORFNO LICE SUNCA

 

       Na drevnom pećinskom crtežu je antropomorfni prikaz Sunčevog lica (Mataral, Santa Cruz, Bolivia). Isti znak kojim su na crtežu prikazani lice i oči Sunca nalazi se i na stećcima oko krsta. To je stilizovani, na pola savijeni simbol C kakav vidimo na kolastoj azdiji (druga slika) i na srbskom grubu. Simbol C je znak Sunca i zato ga kod drevnih naroda širom svijeta srećemo kao simbol Sunca i dio drveta života.

      Šta je ovdje misterija? Misterija je otkud i kako su drevni narodi sirom svijeta znali za ovaj simbol? Moj odgovor je: zato jer su svi narodi nekad bili jedan narod sa jednom istom vjerom.

 

GRB SRBIJE IZ VREMENA CARA DUŠANA

       Na gornjoj slici je detalj pomorske mape iz prve polovine 15. vijeka (Gabriel de Vallseca, map, 1439). Tu vidimo crveni dvoglavi orao kao grb Nemanjića, ali iznad orla je i zastava cara Dušana: u crvenom polju nalazi se žuti krst sa četiri solarna simbola C (kresiva, ognjila ili ocila).

 

 

      Svojim izgledom simboli C podsjećaju na iste simbole na polijeleju dečanskog manastir i još nekih naših srednjevijekovnih manastira, a ne liče na vizantijsko B. I to svjedoči o originalnosti srbskog grba, jer ovakav izgled simbola C (ocila) nalazimo mnogo ranije od vremena Paleologa i njihovog grba.

     

KNJIGA "SLOVENSKO-ARIJSKE VEDE"

      Ova knjiga napisana je u prvoj polovini 20. vijeka pred II svj. rat. od strane jezuita, kako bi naivne ruske pravoslavne starovjerce (tu im se bilo najlakse ubaciti, jer su razjedinjeni i raslabljeni) i slovenske neopagane kroz sadržaj ove knjige približili vjerovanjima budizma, hinduizma (reinkarnacija) i rimokatoličke crkve (pakao, čistiliste, Bogorodica), dakle prilagođavanje rimokatolicizmu i duhu religije NWO.

 

      Tako npr. u ovim "slovensko-arijskim vedama  autor (ili autori) svijet Nava predstavlja kao Pakao sa Čistilistem sto je rimokatolički dogmat o Čistilistu. Osim toga ni Srbi niti bilo koji od slovenskih naroda nisu vjerovali u Pakao, negu u Nav, svijet mrtvih predaka koji je negdje u svijetu Prava.  Ima tu i raznih Bogorodica i svakakvih izmišljotina što veze nema sa srbskom prehrišćanskom vjerom.
Na ovo duhovno smece ne treba trositi vrijeme i energiju!

 



      Slovenska mitologija nije poznavala Pakao kao mjesto boravka dusa, vec samo svijet Nava koji je negdje u svijetu Prava. ПEКЛO ili ПEКЛA (PEKLO) je na bjeloruskom je PAKAO, Slovaci kazu PEKLO, Poljaci govore PIEKLO, Cesi kazu PEKLO. Da u “Slovensko-arijskim vedama” autor tvrdi da PAKAO postoji, evo dokaza:

Круг Первый

“Для всех существ и людей

 Пекло кажется тьмой беспросветной;

как безумные они стремятся безпечно к провалу...

Но человеку, который отринул безумие,

что смерть может сделать?

Кто же откажется от обладания Мудростью Древней,

тот пусть ни о чем ином и не мыслит,

как бы изгнав из себя Силу Жизни!” (Саньтия 1, 14 , 14).

 

 “Чужеземные вороги, Детей Человеческих

 приводят к безумию, и люди

 все больше теряя рассудок,

свершают поступки жестокие...

 ...До нарушения Заповедей Кровных,

люди доходят в своих злодеяниях,

а для виновных в Кровном смешении,

Пекло откроет свои широкие двери...

 ...И если, человек не отринет все это,

и если он не пробудится,

то отправляется в ПEКЛO он прямо...

и Боги ему не помогут,

ибо сам он свой Путь избирает... (Саньтия 8, 6 , 118):

 

“Дети Родов Человеческих,

не внимайте словам Чужеземцев,

ибо лживы они и хотят погубить Души ваши,

дабы не попали они в Асгард Небесный,

а были вечными скитальцами в Тьме безпробудной...” (Саньтия 8, 11, 123).

“Tama neprobudna” sta je do pakao, ad.

“Спокойные люди, всегда искусны в делах своих

 и постоянны в долге перед Родом...

Беззаконного не мыслят они и не поступают греховно.

Безсовестные или неразумные люди,

будь то мужчины или женщины,

не преуспевают в выполнении долга перед Богами и Родом, и уподобляются Чужеземцам...

 ... Те, в ком есть Совесть,

чтят Богов и Предков своих,

и направляются к Безсмертию они,

а не в Мир Пекельный...” (Саньтия 8, 8, 120):

 

“Только на Круг из зарбина пред вами,

ровным сиянием Спираль проявится,

вновь поменяйте Кристаллы как было,

ибо откроется вам - Иномирье...

Знайте, губителен Свет Иномирья,

он поглощает Души излучения...

и Разум померкнет в Лучах Иномерных,

не в силах понять, что с Душой произходит...

А жизнь неразумных, бездушных созданий,

не движется в Сваргу, а в ПEКЛO уходит...

и там они чахнут во тьме безпробудной,

не зная себя, ни того, что случилось...” (Саньтия 9, 9 , 137)

 

“Вновь восстановятся Древние Связи,

и на призывы потомков - откликнутся Предки.

Не смогут мешать речи той Чужеземцы,

ибо изгонят их в Пекло из Сварги...” (Саньтия 9, 15 ,143).

 

 

“И явился на зов Чернобога

 весь многомерный Мир Легов,

и незванными прилетели к нему

 Темные Леги, Темные Арлеги

 и Кощеи, правители Пекла,

а с ними все воинство Пекла

 прилетело к нему.

Не мог Белобог один противостоять

 таким великим Темным силам.

И сорвал Чернобог первую Охранную Печать,

Печать с Древнего Знания Мира Арлегов,

и Знание широко разлилось по Мирам,

ниже Мира Арлегов лежащим,

вплоть до самых глубин Пекла.” (Книга света, Харатья Третья, Великая Асса, stihovi 72-85)

 

“Великая Битва охватила многие Земли

 Миров Яви и Нави,

от самого Пекла до Мира Нирваны.”  (Книга света, Харатья Третья, Великая Асса, stihovi 108—110)

 

“Лишь Кощеи, правители Пекла,

с остатками воинств своих устремились

 к проходу в куполе Ледяного Безмолвия,

который создали Благородные Арлеги.

И скрылись в Пекле своем, сознавая,

что Светлые Силы не проникают

 в чужие Миры и Реальности,

неся на стягах своих Тьраги Войны” (Книга света, Харатья Третья, Великая Асса, stihovi 138—145)

“Явь расширялась, росла и окрепла,

собою перекрыв все проходы для Пекла.

А также для Темных Арлегов и Легов,

что супротив Белобога сражались

 и в Сварге Пречистой зло учиняли.” (Книга света, Харатья Третья, Великая Асса, stihovi 158-159)

 

“Явь безграничная, как межа, отделила

 Мир Пекла и Тьмы, где главенствует сила,

от Мудрости Древней Познания Мира,

где Совесть главенствует, Свет, а не сила.

Но Темные силы, вкусившие Знания,

свой взор устремляют к Мирам Созидания.” (Книга света, Харатья Третья, Великая Асса, stihovi 163-168)

 

“Кроме Гармоничных и промежуточных Миров,

расположенных по Золотому Пути,

существуют Реальности привходящие:

времени, пространства, блуждающих Духов,

меняющихся образов, теней, звуков, цифирей,

Мир Тьмы, называемый также Пеклом,

бездна, куда вошли самые тяжелые

 частицы первозданного мрака.” (Харатья Четвертая, Устроение Миров, stihovi 144-151)

 

Srbi i svi  Sloveni vjerovali su u Triglava, Bozije Trojstvo, i pri nazdravljanju uvijek su pridavali najveci znacaj trecoj casi. To sto autor “Slovensko-arijskih veda” zabranjuje trecu casu je uticaj autorovove naklonosti judaizmu.Po “Slovensko-arijskim vedama” zabranjeno je nazdravljati  piti trecu casu, jer kazu:

 

“Говорила Одину Легиня сребровласая:

 

в золотом котле Сурица варится,

ты возьми испей-испробуй Сурицы, но помни!

Первая чаша, дает силы,

изгоняет боли, усталость и немощь...

Вторая чаша, дает веселье и вечную молодость,

изгоняет гнетущую старость...

Третья чаша для людей лишняя,

она превращает человека в животное...” (Саньтия 3, 9, 41)

 

 

      U KNJIZI 'SLOVENSKO-ARIJSKE VEDE TVRDI SE DA SU DREVNI SRBI I SVI SLOVENI S NJIMA VJEROVALI U REINKARNACIJU:

 “Одно Духовное Учение - внешнее,
не представляющее тайны,
данное народам Та-Кеми
 Жрецами начальной касты и
 не признававшееся самими Жрецами
 истинной Верой, гласило,
что Душа каждого человека
 после смерти переселяется в тело
 человека той или иной касты,
иногда великолепного Вождя
 или даже Верховного Жреца.
Когда высока и достойна
 была жизнь умершего человека.
А также в тело животного,
насекомого или даже растения,
когда недостойно была прожита
 человеком его собственная жизнь.
Но сами Жрецы данной касты
 исповедовали другое Духовное Учение.”  (Харатья Четвертая, Устроение Миров, stihovi – 39-57)

Pa kazuje kasnije:

“Причина перехода из одной Реальности
 в другую, новую Реальность,
изменение силовых линий Духов
 и Закон Богини Карны.
А Безконечные Пространства,
Реальности эти разделяющие, являются,
как бы улицами в большом городе,
где в своем изначальном виде могут
 встречаться Духи различных Миров.
Но тогда, когда Духи входят в чужой Мир
 или Реальность, они должны подчиняться
 существующим в данном Мире Законам.” ((Харатья Четвертая, Устроение Миров, stihovi – 39-57)

 

................................
ODGOVOR ŠTA JE “ПEКЛO” JE U TEKSTU ISPOD: TO JE JEDNAKO (SINONIM) HRIŠĆANSKOM ADU, TJ, PAKLU

“Существует достаточно мощный пространственный ориентир – «Пекло». Пекельное царство, это нижний мир. Там царствует тёмные Боги и их воинство. Это царство мёртвых. Но нужно это понимать в том ключе, что в царство мёртвых редко попадали герои. И то с целью освободить любимого. Человек же после смерти редко попадал в Пекельный мир.

Пекло – в славянской мифологии ад, преисподняя (от глагола «печь», «пеку» и равно означает и «смолу», которая гонится через жжение смолистых деревьев, и «геенское пламя»). Славяне полагают пекло под землею, куда надо спускаться через разинутую адскую пасть, подобную глубокому, извергающему страшное пламя колодцу. Простолюдины считали, что душа во время «обмиранья» (летаргии) странствует по пеклу и видит там адские муки. В народных сказках герои, отправляясь на тот свет, нисходят туда через глубокую яму. «Раз, за какую вину, ей-богу, уже и не знаю, только выгнали одного черта из пекла». – «Как же, кум? – прервал Черевик. – как же могло это статься, чтобы черта выгнали из пекла?» – « …Вот черту бедному так стало скучно, так скучно по пекле, что хоть до петли» (Н.В. Гоголь. «Сорочинская ярмарка»).

По В. В. Иванов, В. Н. Топоров «Пекло (церковнослав. пькъл, «смола», возможно, из лат. picula, «смола», или pix, «смола, деготь»), в славянской мифологии ад, преисподняя. Представления о Пекле, по-видимому, сложились под влиянием христианского учения об аде. Предполагаемые связи Пекла с вост.-слав, обозначением пекельного (адского) змея и словацк. pikulnik («мужичок-с-ноготок», домовой, одетый в красное и приносящий деньги хозяину и здоровье его лошадям), вероятно, установились позднее в силу народной этимологии». Возможно, Пекло более архаично, но представляется всё же что это восточнославянский синоним христианскому аду.”
 

IZVORI: http://energodar.net/vedy/santii-vedy-peruna.html

http://slaviy.ru/rodnoverie-v-voprosax-i-otvetax/chto-takoe-yav-%E2%80%93-prav-%E2%80%93-nav-slav-peklo/

a) prevod na hrvatski:

http://www.vecnamladost1489999.com/wp-content/uploads/2013/12/Perunove-vede-knjiga-prva.pdf

b) prevod na srbski:

https://dzonson.wordpress.com/2012/12/17/slovensko-arijske-vede-knjiga-prva/