CRKVENA PRAVILA O HRIŠĆANSKIM POSTOVIMA

69. Апocтoлcкo Правило:

    "Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи." (Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)

ВEЛИКИ ПОСT:

    После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице.

У Апостолским установама о Великом посту се каже:

    „Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења”.

У овим одредбама Bелики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице.

Св. Епифаније Кипарски пише:

    „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију.”

АПОСТОЛСКИ (ПETPOBCKИ?) ПОСТ

   „После Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите”. (Апостолскe установe)

БОГОРОДИЧНИ ПОСT:

  На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.

NAPOMENA: U Hilandarskom tipiku Sv. Save ne postoji Bogorodicni, vec samo Apostolski post (sedam dana nakon Pedesetnice).

ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ:

   У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.

   Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.

   Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже:

  „Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра."

UKRATKO: 

    a) dužina Božićnog posta crkvenim pravilima nije odredjena. Postilo se koliko je ko mogao i htio, a najcešće se postilo sedam dana pred Božić. Ali voljom samo čovjeka u Carigradu, eto stiglo i do Srba da se posti četrdeset dana.

    b) Veliki (Časni) post propisan je da se posti 50 dana ispred dana Vaskrsa.

    c) Apostolski post propisano da se posti sedan dana iza prve sedmice po Duhovima (Trojčindanu). Ovaj post je u 12. vijeku od Grka preimenovan na Petrovski post i posti se od druge sedmice po Duhovima pa do Petrova dana (opet samovolja pojedinaca, a ne saborna odluka).

   d) Gospojinski post nije ni postojao i zato ga Sveti Sava ne pominje u Hilandarskom tipiku. I ovaj post je samovoljna grčka izmišljotina, a ne saborna odluka.

   I ko kaže da u pravoslavlju ništa nije mijenjano i dodavano? 

U LAŽI SU KRATKE NOGE, A DUGA BRADA

Freska iz Manastira Gračanica (14. vijek): andjeo trozupcem gura jeretike u pakao (a govore nam da je trozubac djavolji!?). Jedan od "jeretika" ima bijelu kapuljaču kakvu vidimo na freskama  Manastira Sv. Nauma Ohridskog u Ohridu (vidi slike ispod). Zašto nema novije fotografije ove freske na kojoj bi se jasno vidjeli detalji? Nema, jer vladike ne daju "blagoslov", tj. ne daju dozvolu da se snima, ne daju istini da izadje na vidjelo (ovu fotografija je skinuta sa bloga nekog stranca).

Bijele kape (kapuljace) na freskama u manastiru Sv. Nauma Ohridskog u Ohridu. 

   I ove bijele kape svjedoče da su u vrijeme Grka Cirila i Metodija, dakle u 9. vijeku, pa sve do vremena Stefana Nemanje i Svetog Save ovi arhijereji sa bijelim kapuljastim kapama zvanično nisu smatrani jereticima, ali pošto nisu prihvatali sva učnja i sve kanone romejske (vizantijske, grčke) ortodoksne crkve, zato su im i poslali Cirila i Metodija da ih preobrate u grčko ortodoksje. I pošto je među Srbima posao Cirila i Metodija i njihovih učenika propao, to silom provode Nemanja, Sveti Sava i svi potonji Nemanjići. Ali, i pored nemanjićke sile, opet su u srbskom hrišćanstvu sve do danas ostali sačuvani elementi i običaji srbske prehrišćanske vjere, ali proces grcizacije Srba traje i danas kroz progrčko sveštenstvo SPC.

Bijele poklade u Lozoviku, Srbija.

  Kaнoни Tpулcкoг (5/6 Bасељенскoг) caбopa којe двoвjepни Cpби кpecтjaни (кpcтjaни")  никaд ниcу пoштoвaли, jep cy y cвoм xpишћaнcтвy зaдpжaли и пpexpишћaнcкy вjepy и пpexpишћaнcкe oбичaje:

“Правило 65

   Заповиједамо, да од сада има престати ложење ватра, које неки чине кад су младине пред својим творницама или кућама, пак по неком старом обичају то безумно прескачу. А који тако што учини, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свијетовњак, нека се одлучи; јер је у четвртој књизи царстава написано: и начини Манасија олтар свој војсци небеској у два тријема дома Господња и дјецу своју провођаше кроз ватру и врачаше и гаташе, и уреди оне, што врачају у утровицама и умножи гатаре и узбуди, да се чини све што је зло пред Господом, да изазове гњев Његов. (2.Цар.21,5- 6)”

“Правило 51

   "Одлучно забрањује овај свети и васељенски сабор, да бивају такозвани лакрдијаши и њихова приказивања, за тијем приказивања ловачка и плесања на позорницама. А који повриједи ово правило, и ода се чему од овога што је забрањено, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свјетовњак, нека се одлучи.”

"“Правило 62

   Такозване календе, бота, брумалије и зборишта, што се бивајупрви дан мјесеца марта, наређујемо, да све то са свијем престане код вјерних. Исто тако осуђујемо и јавне женске плесове, као непристојне, и који могу наносити много штете и погибели, а једнако и плесове и обреде, које било да људи или жене изводе по неком старом обичају, несвојственоме хришћанскоме животу, у част лажно названих код ненезнабожаца богова, - наређујући, да не смије никакав човијек надијевати женску хаљину, нити жена такову хаљину, која је прилична људима; тако исто не смију надјевати ни кринке, било комичке, било сатиричке, било трагичке; за тијем не смије се призивати име мрскога Диониса (Бахуса), кад се гази грожђе у бадњама, нити замећати смијех, кад се вино у бачве лијева, нити заводити по незнању или по сујети оно, што из демонске обмане потиче. Према томе, који се у напријед усуде, знајући ово, учинити шта од онога, што је горе споменуто, заповиједамо, да такови буду свргнути, ако су клирици, ако ли су свијетовњаци, да се одлуче.”

    Kaд ce y Cpбимa yгacи cpбcко двoвjepнo кpecтjaнcтвo (jep нac кao нapoд oдpжaвa нeпoкopни  пpexpишћaнcки дyx) тaдa ћe и Cpбa нecтaти. To вpиjeмe, нaжaлocт, вpлo je близу и вeћ je тy.

................................

Bijele poklade u Lozoviku:

http://olbrih.blogspot.ca/2011/03/bele-poklade-u-selu-lozoviku.html

ONI KAŽU DA JE 12 = 13

Kazu da je ovdje I. Hrist simbolično predstavljen kao Sunce, a dvanaest zraka je dvanaest apostola. Ali, nije bilo dvanaest, vec trinaest apostola.

   Prvih dvanaest učenika  Hristovih (apostola) zapisani su u Mateju 10,2-4: 

  “Ovo su imena dvanaest apostola:

   “I dozvavši svojih dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake nemoći.

    A dvanaest apostola imena su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrija brat njegov; Jakov Zevedejev, i Jovan brat njegov; Filip i Vartolomije; Toma, i Matej carinik; Jakov Alfejev, i Levije prozvani Tadija;  Simon Kananit, i Juda Iskariotski, koji ga i predade.

    Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite. Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.” (Mat. 10,2-4)

Dvanaest apostola učesnika Pedesetnica.

    Dakle ovako:

 1.      Petar

 2.      Andrija

 3.      Jakov Zebedejev

 4.      Jovan Zebedejev

 5.      Filip

 6.      Vartolomej

 7.      Toma

 8.      Matej carinik

 9.       Jakov Alfejev

10.   Levije prozvani Tadija

11.   Simon Kananit

12.   Juda Iskariotski (obješenog Judu zamijenili su novoizabranim Matijom (vidi Djela 1,20-26).

13. Savle prozvani Pavle

Apostol Pavle je glavni osnivač i teolog crkve.

    Dvanaestog Judu Iskariotskog, koji je izdao Isusa, zamijenili su novoizabranim apostolom Matijom (vidi Djela 1,20-26). Međutim, postoji još jedan apostol: trinaesti Savle, prozvani Pavle, koji je postao glavni apostol, takoreći prvi apostol teolog i osnivač crkve. I pored Pavla kao trinaestog apostola, upitate li crkvenjake koliko je bilo apostola, odgovoriće vam da ih je bilo dvanaest. I ko god kaže da su crkvenjaci pri zdravoj pameti, evo još jedan dokaz da griješi, jer trinaest nikako ne može biti jednako dvanaest!