ZNAK "J"

        "I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
         I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini." (Knjiga postanja, 2, 2-3)

        Šta je taj 7. dan i gdje je taj 7. dan? Jevreji kažu da je to subota i svete subotu kao sedmi dan u kojeg je, nakon stvaranja svijeta, počinuo Bog.

Znak "J"

 

Znak "J" kao dio ligature u vinčanskom pismu.

        Drevni hinduistički znak broja 7, vidimo znak kao znak velikog obrnutog slova J (sasvim lijevo). I vidimo razvojne faze ovog znaka do današnjeg znaka broja 7.

Znak "J" i svastika kolovrat.

Svastike  od znaka "J" (vatinska kultura, 13. vijek st. ere).

 

 Na ovoj  slici je znak obrnutoj velikog slova J na preistorijskom pećinskom crtežu (Cueva del Pirutano, Spain). Tu je božanstvo Sunca sa podignutim znakom J u desnoj ruci, a ispod su isti znakovi na stećcima (lijevo je stećak u Novom Selu kod Kupresa, a desno motiv na stećku na lokaciju Bišće polje, Mukoša, Mostar).

       Ova slika pokazuje indijanski petroglif (Coso range, Little Lake, California) i motiv znaka J na stećku u Ledićima kod Trnova blizu Sarajeva.

 

        Na ovoj slici ispod znakova broja sedam je petroglif južnoameričkih Indijanaca (Toro Muerto, Peru). Tu je Sunce oko kojeg su krst i svastika sastavljena od četiri kukasta simbola oblika velikog slova J: to je isti znak kakav vidimo kod hinduista kao znak broja 7. Iste takve znakove vidimo oko krsta na stećku (Zeleno polje, Rogatica). U dnu slike vidimo razvojni put znaka broja 8: od bramanskog znaka sasvim lijevo, koji je znak svastike vaskrsenja, do modernog broja 8.

 

      Znak obrnutog velikog slova J prvi je glas i prvo slovo sanskritske riječi "peru", što je jedno od sanskritskih imena Sunca, vatre i darodavca (srpskog Dajboga). Tog oblika je i starofeničansko slovo P (П). Dakle su mnogi stari narodi, među kojima su i Indijanci i Srbi graditeji stećaka, sačuvali sjećanje na sanskritsku riječ "peru" i nekadašnje prvo slovo P (П) kojim je ta riječ ko zna kad pisana, a svastike su samo različite varijacije tog znaka. Peru je vatra, vatra je Sunce, Sunce je Perun, Perun je Bog, jer i po biblijskoj tvrdnji Bog je oganj: "Jer je Bog naš oganj koji spaljuje." (Jev. 12, 29)

 

        Sanskritski znak ८ (asta) znači "znak" i "osam". to je sanskritski znak broja 8, a broj 8 je simbol vječnosti, jer je Bog vječan. Vidimo da je taj znak svojim oblikom isti hinduističkom znaku broja 7, vidimo da je taj znak oblikom isti feničanskom slovu P (П), vidimo da je taj znak isti kao simboli Sunca na piktografima, petroglifima i stećcima.

 

        Sanskritsko "yoni" znači "izvor, porijeklo, materica, mjesto rođenja, voda, rasa, sjeme, mjesto počinka, proljeće". Sanskritsko "Jagatkartr" je Brahma, stvaralac svijeta, otac Manua, koji je po vedskim spisima prvi čovjek od kojeg potiču svi ljudi, a to isto znači sanskritsko "janyu" i "jurni" (srbski Juraj). Hebrejsko slovo Y (yod) je prvi slovo riječi YHVH (Jahve), a riječ "Jahve" znači "Bog". Dakle i tu imamo J.

Sanskritsko "jiv" znači "živ, život".

 

        Sanskritsko "jiiv" znači "živ": pored boginje Žive, naravno da je jedno od imena Boga bilo Živ (sanskritsko "Jiv"), te je znak "J" njegov znak. Živi Bog spominje se i u Bibliji, samo što prevodioci ime Živi pišu malim slovom:

 

        "Po tom ćete spoznati, da je Živi Bog u sredini vašoj..." (Is.Nv. 3, 10)

        "A Gospod je pravi Bog, Bog Živi i Car Večni." (Jeremija, 10,10)

 

        Dakle je znak "J" kao znak broja 7, broja 8 i slova P (П) simboli vatre Sunca i simbol Boga Sunca sa značenjem: Živ, Život.
...................................................
Sanskritsko "jiv":
https://books.google.ca/books?id=GVMRAQAAIAAJ&q=Jiv%20vedic&dq=Jiv%20vedic&hl=en&sa=X&ei=i7CdVafFCozx-AH5j4H4BA&ved=0CCMQ6AEwAQ

IVAN KUPALO (IVANJDAN)

"Ивањско цвеће Петрањско,
Ивањско цвеће рујано,
Претрањско цвеће плаветно!...
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете.
Иван га бере те бере,
Даје га брату до себе
Свом млађем брату Коледу.
Дајући брата мољаше:
„Ај мио брате Коледо!
Ево ти цветак мој дајем
Чувај га дивни Коледо.
Чувај га па га сачувај
До мога чудна ређења
До твога страшна умрења
Умрења брата Коледа
Старијег брата Божића,
Синова старог Сварога."
Петар ми цветак примаше,
Петар ми венце вијаше
Па вели брату Купалу:
Ој мио брате Купало.
Старији брате Иване,
Примам ти цветак и живот
До мога страшног умрења
И нашег брата ређена
Рођења младог Божића
Сина нам старог Сварога."
           (Miloš S. Milojević, Pesme i običaj ukupnog naroda srbskog, Obrdene pesme, Beograd, 1869)

 

         Ivanjdan, 7. juli gregorijanskog, 24. juni julijanskog kalendara, danas je crkveni praznik Rođenje Sv. Jovana Krstitelja.

         Ime Ivan nastalo je po sanskritskoj riječi (starosrbskom) "iva" što znači "najbliže" i "kretanje". Vrba je iva jer raste blizu vode i brzo raste (kreće se), a voda je na sanskritu "jivaka". Sanskritsko "jivaka" znači još i "život, dugoživeće, životvorno". Sanskritsko (starosrbsko) "jivaka" je današnje srbsko "život, životvorno" (boginja Živa, a njeno sanskritsko ime je Jivana, skraćeno Jiva, tj. Živana ili Živa). U svim ovim riječima korijen je "iva-" od čega je izvedeno i ime Ivan.

 

 

         Sjećam se kad smo na ovaj dan zorom ložili i preskakali vatre, ivanjske krijese.Toga više nema, jer sve dobro koje smo milenijumima čuvali i u običajima njegovali u zaborav odbacujemo.

         Početkom hrišćanske ere na Ivanjdan padaše prvi dan ljeta kao što to u naše vrijeme biva 21. juna gregorijanskog kalendara (Vidovdan). Odatle kod Srba običaj pletenja vijenca od cvijeća, a vijenac je kružni simbol kretanja Sunca nebom (sanskritsko "ven" znaci "kretanje"). Cvijeće u vijencu je simbol rađanja, rasta, ljepote i radosti zivota.

         Pošto je Ivanjdan bio prvi dan ljeta, bio je to i praznik Kupala. Kupanje na ovaj dan bilo je vjerski običaj prehrišćanskih Srba i Srba pravoslavnih dvovjeraca krestjana (svjedok tome je spominjanje apostola Petra u obrednim pjesmama o Ivanu Kupalu).

          Smatralo se da kupanje na dan Ivana Kupala očišćava tijelo i dušu kao i preskakanje vatre. Hrišćanska crkva je ovo kupanje pretvorila u krštenje i eto jasnog dokaza da su stari Srbi imali običaj krštenja svake godine na dan Ivana Kupala, a oni najhrabriji kupali su se i na prvi dan zime na praznik Rođenja Božića Svarožića, tj. na Božić. Sjena tog običaja je crkveni praznik Krstovdan 18. januara gregorijanskog, tj. 5. januar julijanskog kalendara.

         Pa se pitam da li bi hrišćanstvo ikada zaživilo kao vjera da nije na srbskim prehrišćanskim običajima ustanovljeno.

SFINGA JE SPOMENIK STVARANJA SVIJETA I NEBESKIH TIJELA

         "U početku stvori Bog nebo i zemlju." (Knjiga stvaranja, 1, 1)    

         Po hronologiji Velike piramide početak stvaranja svijeta je 10.000 godina prije stare ere. Jedan dan stvaranja trajao je 100 godina.

        "Potom reče Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama;
        I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako.

        I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde.

        I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju.
        I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro.
        I bi veče i bi jutro, dan četvrti." (Knjiga stvaranja, 1, 14-19)

       Po Velikoj piramidi Sunce, Mjesec i zvijezde stvoreni su 368,441 godina od početka stvaranja, dakle u četvrtom vijeku stvaranja (biblijski četvrti dan). Sve ovo svjedoči sfinga u Gizi, koja je napravljena kao spomenik tom vremenu.

Sl. 1. Sfinga je simbol sazvijezdja Lava (sliku uvećaj klikom na istu).

 

Sl. 2. Na sfingi je još vidljiv simbol Sunca.

 

        Pošto je sfinga simbol sazviježđa Lava i ima na sebi simbol Sunca, jasno je da je sfinga građena kao spomenik vremenu stvaranja svijeta, stvaranju Sunca, dakle i vremenu stvaranja Mjeseca i zvijezda.  

 

        Piramida pokazuje da su Sunce, Mjesec i zvijezde stvoreni 368,441 godina od početka stvaranja, što je tačno 10.000 godina do početka hrišćanske ere.

 

        Ako od ovih 10.000 godina oduzmemo onih 368,441 godina, dobićemo da su Sunce, Mjesec i zvijezde stvoreni 9631,559 godina prije početka hrišćanske ere.

 

        Možemo li provjeriti u kom dijelu neba je stvoreno Sunce i da li je početak Sunčevog postanja bio u sazviježđu Lava? Da, to se može provjeriti računanjem godišnjeg pomjeranja Sunca zbog precesije proljetnog ekvinocija (precession of the vernal equinoxes) po liniji nebeskog ekvatora, tj. linijom desnog pomaka (Right ascension, RA): godišnji pomjer Sunca po liniji desnog pomaka (RA) je 0,0128119 stepeni.

 

        Sunce, Mjesec i zvijezde stvoreni su 368,441 godina od početka stvaranja svijeta, tj. 9631,559 godina prije nove ere. Velika piramida pokazuje da je proljetni ekvinocij na prvi dan proljeća u sazviježđu Ribe počeo 147,5 godine st. ere.

 

        Kad oduzmemo 147,5 godina od 9631,559 godina, dobijemo 9484,059 godina do vremena kad su stvoreni Sunce, Mjesec i zvijezde i na osnovu tih godina izračunaćemo i na mapi neba odrediti gdje je bio proljetni ekvinocij i prvi dan proljeća 9631,559 godina prije hrišćanske ere, odnosno  9484,059 godina prije no što je Sunce sa prvim danom proljeća ušlo u sazviježđe Ribe:

 

       9484,059 x 0,0128119 = 121,5088155 stepeni = 8,1005877 časova desnog pomaka (RA) = 8 časova i 6,03 minuta udaljeno od početka proljetnog ekvinocija 147,5. godine st. ere (slika 3).

 

Sl. 3. Proljetni ekvinocij u sazviježđu Ribe (Pisces) 147,5 godina st. ere i proljetni ekvinocij u sazviježđu Lava  9484,059 godina prije toga (9631,559 g. st. ere): udaljenost između ova dva proljetna ekvinocija je 8 časova i 6,03 minuta desnog pomaka (RA). Horizntalne linije su nekadašnji i današnji pravac nebeskog ekvatora (0°). 

 

        Ako računamo prethodno kretanje Sunca od sazviježđa Ribe 147,5. g. st. ere, vidjećemo pozicije proljetnog ekvinocija kroz ostala sazviježđa do sazviježđa Lava (slike 4-5): 

 

Sl. 4. Proljetni ekvinocij je u početku sazvijezdja Ribe (Pisces) 147,5 g. st. ere. U sazviježđu Ovna (Aries) je od 2295. godine st. ere, a u znaku Bika (Taurus) je 4442,5. g. st. ere.

 

 

 

Sl. 5. Proljetni ekvinocij u sazviježđu Blizanci (Gemini) je 6590 g. st. ere, u sazviježđu Raka (Cancer) 8737,5 g. st. ere i u sazviježđu Lava 368,441 godina nakon pocetka stvaranja svijeta, odnosno 9631,559 g. st. ere. Trougao sa slovom T je početak stvaranja svijeta, tačno ispod Regulusa, najsjajnije zvijezde sazviježđa Lav (Regulus znači "vladar, kralj, car" i naravno da se to odnosi na Tvorca).

 

        Pošto je u sazviježđu Raka (Cancer) proljetni ekvinocij i prvi dan proljeća bio 8737,5 g. st. ere, a Sunce, Mjesec i zvijezde stvoreni su  9484,059 godina prije no što je 147,5. godine proljetni ekvinocij počeo u sazviježđu Ribe, dakle je od vremena kad je proljetni ekvinocij bio u sazviježđu Raka preostalo još 746,559 godina do punih 9484,059 godina, što iznosi 9,564839252 stepeni ili 0,63765595 časova, tj. 38,26 minuta. I toliko ćemo minuta izmjeriti na liniji ekvatora od tačke ekvinocija u Raku i eto vremena stvaranja Sunca, Mjeseca i zvijezda u sazviježđu Lava 368,441 godina od početka stvaranja svijeta, tj.  9631,559 g. prije hrišćanske ere (slika 5).

 

         Sfinga u Gizi je spomenik vremenu stvaranja Sunca, Mjeseca i zvijezda, i spomenik vremenu stvaranja svijeta, a ko je i kad napravio sfingu, to se ne zna. Možda su je isklesali graditelji Velike piramide u vremenu između 3440-3320. g. st. ere, a možda je napravljena i mnogo ranije, jer neke zvijezde jutarnje i neki sinovi Božji radovali su se stvaranju svijeta:

 

        "Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman.

        Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje?
        Na čem su podnožja njena uglavljena? Ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?
        Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu." (Jov. 38, 4-7)

 

        P.S. Od početka proljetnog ekvinocija 147,5. godine u sazviježđu Ribe do tače Sunca u sazviježđu Lava (vrijeme pomjeranja Sunca od 9484,059 g.) u direktnom mjerenju linijom nebeskog ekvatora, razlika od mjerenja od te tačke preko proljetnih ekvinocija kroz ostala sazviježđa do Lava je oko 10 minuta RA, tj. oko 2,5 stepena ili 195 godina, što je zanemarljivo, jer je ovo samo ručno mjerenje na mapi, a ne kompjutersko mjerenje precesije proljetnog ekvinocija u godišnjem pomjeru Sunca od 0,0128119 stepeni RA.

....................................

   U opštoj precesiji kretanja Sunca kroz 30 stepeni jednog sazviježđa (putanja Sunčevom ekliptikom) neki astronomi i astrolozi uzimaju period oko 2160 godina, međutim tačno vrijeme je  2147,5 godina, dakle za 12,5 godina manje, što svjedoče i neki astronomi i astrolozi, a to svjedoči i Velika piramida svojim mjerama.

      

U POPA JE I LAŽ MASNA

        Sa srPskog grkoortodoksnog sajta "Svetosavlje" u rubrici "Pitanja pastiru" kopirano je sljedeće pitanje iza kojeg slijedi odgovor:

Питање:     
Помаже Бог,

замолио бих вас да ми објасните, који се светац прославља на Видовдан. Чуо сам приче из различитих извора, на пример да се на тај дан слави старословенски бог и да тај празник нема везе са хришћанством. То ми није јасно па сам решио да се обратим вама,

      Унапред хвала и свако добро

Марко

---

Одговор:
      Драги Марко,

      Причају? Само у томе вам лежи одговор, у том "чуо сам"! Када би човек мање причао сазнао би да је непромишљена реч често оштрија од мача, и да је она убица. Празнословље је један од тежих грехова, а посебно осуда. Дакле, тако нешто долази од људи, који немају знање и дезинформацијама желе да дођу до пажње. Лаж је суштина ђавоља, јер он то и јесте.Он лаже, дезинформише, збуњује, подкопава, руши, препричава, све у свему највећи аброноша. "Дијаволос" преведено са грчког значи лажов или клеветник. Он све ремети и мути и тако руши однос са људима и ближњим око нас. То је стара прича из оних истих старих извора, којом се једни користе због незнања а други због злобе и арогантности, у оба случаја покренути гордошћу.

      Видовадан кроз Косово је прешироко и предугачко поље, како за српско хришћанство тако и за западно, на којем је посејено семе мученичка, када је у необјашњиво суровим условима на нашим просторима опстала Црква. И тим нашим примером доказали смо да "врата ада" не могу да јој одоле. Репресија не убија Цркву на било којем пољу и поднебљу, него та лажна сигурност и декларативно уподобљавање Христу. То што ондашње "косово" није узело кроз онај нечувени појам страдања, посебно после изгубљене битке, то нам данас односи лажни мир и новокомпоноване теолошке успаванке, које му служе. И све док Господ "понавља косово" ми можемо слободно да Му захваљујемо, јер није заборавио народ свој. Ствар је у томе да је народ заборавио Господа, али због многих мученика и молитвеника, и оних косовских, Он нам и даље шаље опомене и позиве на покајање. Опомене су израз љубави, а не тишина у којој се стиче осећање сигурности, тј. појам Цркве као физички "торжествујуће" (нестрадајуће), са којим нам је Запад пребацивао да су правоверни (Флорентински сабор) зато што он не зна за страдања од отоманског мача шеријатског закона. У томе је сагледаван благослов Божији у односу на казну разних видовдана, које Православни проживљавају. Одсуство мученика је јалово семе за живот Цркве, и ако нема тог огња очишћења све умире и нестаје. Због тога црква на Западу нестаје, наравно, не рачунајући оазе православних мисија – нови дах живота, које су у већини плод и жетва страдања за Христа.

      Видовадан је посебан дан у историји Цркве, када једна војска после причешћа иде у сигурну смрт. То се остварује на чврстим и смисаоним еванђелским речима, да када се живот полаже за пријатеље своје, нема веће љубави. Неме веће љубави од оне када неко "душу (живот) своју положи за ближње своје".

      Битка се одиграла 1389. г., дакле 13 векова после Христа, или за 13 векова живота Цркве. Она је до Косовске битке имала свој Диптих светих, које је у свом календару помињала. У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник св. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име "ВиТовдан". То је чињеница. Када је свештенослужитељ завршио Литругију пред битку, он је на отпусту поменуо св. Вита (Вида), а ми данас уз то име додајемо св. кнеза Лазара и косовске мученике. Али треба знати житије (Филиокалију) св. Вита. Он је свом оцу повратио очни вид и због тога је у нашем народу познат као св. Вид. Вид или Вит, свеједно, никако не може да буде везан за словенски паганизам. То је клеветање ових дивних мученика и Христових војника, који су са св. мучеником и благочестивим кнезом Лазарем пошли у смрт. Мошти св. Вита – ти његови земаљски остаци налазе се у Прагу.

      Видовдан је дан светог у којем се одржала Косовска битка. То је тако просто да се разуме: Видовдан, Петровдан, Савиндан, Госпојиндан, "Лучиндан" (св. Луке) итд.

      У Христу ваш
      о.Љубо

Link ka stranici "Svetosavlja": http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2421
..........................................................................................................................................................

      Ispod odgovora potpisani sveštenik "o." Ljubo pri odgovaranju prvo se poziva na đavola (ko o čemu, kurva o poštenju) i kaže:

      "Празнословље је један од тежих грехова, а посебно осуда. Дакле, тако нешто долази од људи, који немају знање и дезинформацијама желе да дођу до пажње. Лаж је суштина ђавоља, јер он то и јесте. Он лаже, дезинформише, збуњује, подкопава, руши, препричава, све у свему највећи аброноша. "Дијаволос" преведено са грчког значи лажов или клеветник."

      Evo inkvizitora u liku "o." Ljube (on sebe smatra duhovnim ocem Srba vjernika SPC i otuda ona titula "o." ispred imena). Zar je moguće da "o." Ljubo nikad nije čuo ni pročitao o Svetom Vidu u prehrišćanskoj vjeri Srba (ovdje Srbe dvovjerce nećemo pominjati)? Je li moguće da "o." Ljubo nikad nije pročitao neko zapisano djelo srbske narodne književnosti ili neko etnografsko djelo u kojem se spominje Beli Vid u nehrišćanskim običajima srbskog naroda vezanih sa Svetog Vida uoči Vidovdana? Nemoguće je da on to ne zna, a pošto tvrdi da ne zna, dakle tu "o." Ljubo svjesno laže!

      Zar je moguće da pop "o." Ljuba nikad nije čuo za Svetovidovo svetilište u Arkoni i hrišćanskom rušenju tog svetilišta i obaranja Svetovidovog kipa na dan 15. juna 1168 (1169.) godine? Nemoguće da i to ne zna, dakle i tu "o." A zna "o." Ljuba za đavola i zna da od đavola sve laži dolaze i barem je tu kazao istinu kojem gazdi služi i čiji je služitelj. "O." Ljubo svjesno laže češkajući đavola po leđima.

      Pa kaže "o." Ljubo i ovo:

      "Видовадан је посебан дан у историји Цркве, када једна војска после причешћа иде у сигурну смрт. То се остварује на чврстим и смисаоним еванђелским речима, да када се живот полаже за пријатеље своје, нема веће љубави. Неме веће љубави од оне када неко "душу (живот) своју положи за ближње своје".

 

      Ako je na dan 15. juna julijanskog kalendara služena Liturgija na kojoj se srbska vojska pričestila, koji je crkveni praznik bio tog dana, jer se Liturgije sa pričescem čine samo na velike crkvene praznike? Ako je tog dana u SPC bio dan izmišljenog rimokatoličkog sveca Sv. Vita i ako je na taj dan u ono vrijeme i u SPC činjena Liturgija, zašto tog rimokatoličkog sveca nema u Trebniku SPC i u starim kalendarima SPC?

 

    Ako je na taj dan slavljen Sveti prorok Amos i činjena Liturgija, zašto SPC ne čini Službu i danas na taj dan, ili na bilo koji dan posvećen nekom od starozavjetnih proroka, osim na dan Sv. proroka Ilije?

 

     I na koji se crkveni ili istorijski izvor poziva "o." Ljubo kad tvrdi da se srbska vojska na sam dan bitke 15. juna 1389. godine rano u jutro pričestila? Koliko je bilo potrebno sveštenika da pričesti desetine hiljada vojnika i koliko dugo bi taj pričest trajao, a  trebalo je da vojvode sa svojim oficirima izvedu i rasporede vojsku po bojistu?

 

    Naravno da nema o tome ni jedan crkveni ili istorijski izvor, osim epske narodne pjesme zapisane sredinom 19. vijeka, a narodna pjesma je umjetnička tvorevina i sjena onoga što je bilo, te se nikad ne uzima kao ozbiljan istorijski izvor, a lakrdijaši tipa "o." Ljube zaista mogu to da čine.

 

    Pogledajmo i ovaj biser "o." Ljube:

 

     "У дан када се одиграла битка био је већ установљен празник св. Вита. И по њему, по свецу тога дана, Косовска битка је добила име 'ВиТовдан'."

 

      Pa gdje je taj praznik u crkvenim kalendarima do 1894. godine? Nema ga, što znači da nikad ranije nije postojao. Evo crkvenih kalendara za svjedoke:

 

Crkveni kalendar za 1783. godinu: 15. juni je bez praznika Vidovdana (preuzeto iz "Večitog kalendara" Z. Orfelina)

Vukova "Danica" za 1829. godinu: 15. jun nema Vidovdana. 

Vukova "Danica" za 1834. godinu: 15. jun je dan Sv. proroka Amosa i Sv. kneza Lazara (nije crveno slovo), a Vidovdana nema.

 

Zaboravio "o." Ljubo, ili još nigdje nije pročitao, da je Vidovdan kao praznik SPC ustanovljen tek 1894. godine.

 

     I na kraju "o." Ljubo kaže:

 

     "Али треба знати житије (Филиокалију) св. Вита. Он је свом оцу повратио очни вид и због тога је у нашем народу познат као св. Вид. Вид или Вит, свеједно, никако не може да буде везан за словенски паганизам. То је клеветање ових дивних мученика и Христових војника, који су са св. мучеником и благочестивим кнезом Лазарем пошли у смрт. Мошти св. Вита – ти његови земаљски остаци налазе се у Прагу."

 

    Velika su "istorija" ta "žitija svetih". Niti znate datum rođenja Isusa Hrista, niti datum Njegovog raspeća, niti znate datirati bilo koji događaj iz Hristovog života, ali zato sve "znate" o svojim stvarnim i izmisljenim svecima znate ama baš sve: i gdje se rodio i kad se rodio i ko su mu roditelji i gdje je i kako stradao i gdje su mu sahranjeni zemni ostaci (kad ljudi crkve lažu, onda debelo lažu).

     Pokazivanje istine o pravomVidovdanu nikako ne može biti klevetanje učesnika bitke na Kosovu, ali je to i te kako pogubno za crkvene lažove tipa "o." Ljube, jer u popa osim brade i laž je masna.

 

............................................

Pravi Vidovdan (str. 38): http://www.scribd.com/doc/234126289/PERUNOVI-ZAPISI