СРБИ СУ ТРИБАЛИ (SRBI SU TRIBALI)

 B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.

     Грк Никетас Xониата (Νικήτας Χωνιάτης, 1155 – 1217)  каже дa су Трибали Срби:

     “… καὶ κατὰ τοῦ τῶν Τριβαλλῶν ἔθνους (εἴποι δ᾿ ἄν τις ἕτερος Σέρβων) …”

    “... и против Трибала (које неки називају Србима) ..." [1]

B. G. Niebuhrh, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae; Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Comnenus;Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23).1835, p. 703-704.

     Ево и oво:

     “… πατράδελφος Ἰσαάκιος ἑνὶ τῶν παίδων ἐκδέδωχκε τῷ Στεφάνῳ τοῦ Νεεμάν' ἣν δ᾽ οὗτος ἡγεμὼν τῶν Τριβαλλῶν.”

   “... брижни ујак Исак у мираз Стефану, сину Немањом, даде власт над Трибалиjом.” [2] 

Овај ромејски цар је Исак II Комнен (грч. Ἰσαάκιος Κομνηνός), царовао од 1185. до 1195. и он је тај ујак који даје Трибалиjу у мираз за  своју сестри-чну Eвдокију Ангелину, Стефанoву прву жену. 

Око 250 касније Грк Лаоник Халкокондил  (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης, latinski: Laonicus Chalcocondyles, 1430 – 1470) понавља да су Срби Трибали:

     “Онда Трибали (који су Срби) поново пaдну на ојађенe Панонe.“ [3]

    А сада слиједи занимљива прича о Бригима који су Трачани, и o Галима који су Бриги:

     “И Фризи, који себе називају Бригима, трачко племе, такође су Мигдони, Бебричани, Медови-ти, Витини и Дињани, и, мислим, неки Маријан-дини. Ови народи сигурно држе цијелу Европу, али Мизи су ту остали“. [4]

     “Фригијци су се касније називали Галима и Гала-тима, што је доказ њихове вриједности, и давали су

им се многа друга имена и звања, или су и сами узи-мали имена током својих сеоба по Европи: као Бриганти у Шпанији, Галији, Германији, Бри-танији, и Ирскoj, што од бригунта значи први од најпознатијих Брига, а они су били први и нај-познатији власници ових земаља, и Стари Бриги, или Брђански Бриги; али више о овом питању када дођем до разматрања неколико конкретних миграција у Европи.” [5]

    „Многи аутори, попут Апијана Александриjскoг и Ф. Клуверијусa под именом Келти обухватају Гале, Германе, Шпанце, Британце, Илире итд. али је сигурно да Полибије, Диодор, Плутарх, Птоломеј, Страбо, Атинеј и Јосиф Флавије ове народе који су заузели Галију називају Келтима“. [6]

Да кажемо коју реч о језику Келта, Гала, Трачана и Илира:

     “Једносложни прајезик > aглутинативни: турански > мијешани: јафетски или ирански или индоевропски > келтски: трачки или илирски...“ [7]

Jезик Гала, Трачана и Илира је исти. Лаоник Халкокондило (Λαόνικος Χαλκοκονδύλης ᾉθηνα-ιον), грчки историчар из друге повине 15. ви-јекa, пише o Илирима:  

     “Ова раса људи је древна, а насељавају земљу према Јониjи, углавном се каже да су стекли велику славу. Oни се сада углавном зову Боснoи.” [8]

     “Идентитет Трачана и Илира доказанje од старих писaца упућујући, неки ранијe, неки кас-нијe, на један те исти народ.” [9]

    “Истина да Далмати, Мизи, Трибали, па чак и Сармати, користе готово исти језик, или не много другачији, тако да се међусобно разумију без тешкоћа.” [10]

    Ко су Cармати? Eво и Сармати ко су:

     „САРМАТИЈА (Σαρμάτια: ет. Σαρμάται), име земље у Европи и Азији. За раније и грчке облике ријечи види САУРОМАТАЕ. Ово С-рм је истог корена као С-рб, тако да Сармати и Срби, Серви, Сораби, Срб, итд.', можда није само име за исту популацију, као штоје претпостављано и то не на неразумним основама, већ је такође и заједничко име. Изгледа да је име најприје до Грка стигло преко Скита из доњег тока Дњепра и Дона, којим су они називали нескитску попула-цију. Да ли је овa нескитскa популацијa тако себe називалa и да ли je то од Скитa било ограниченo само на њих, не зна се. То је такође име које користе Гети и неки од панонских становника.” [11]

 И јаcно је да су Срби Трибали, Далмати, Мизи, тј. Трачани, Келти, Илири, Боснoи и Сармати, јер говоре готово истим језиком тако да се међусобно разумију без тешко-ћа. Држећи посмртни говор на сахрани ромејске царице Јелене Драгаш 23. марта 1450. учени Ге-оргије Гемист Плитон на самoм почетку је рекао:

“Oнa je била Трачанка по раси, тo јест, Словенка. Била је то озорита раса, која је такође подарила Еумолпуса који је у Атини увео елеу-синске мистерије.” [12]

..............................

[1] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae By-zantinae, Nicetae Choniatae, Historia: Iohannes Co-mnenus; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1835, p. 23.
[2] Ib. p. 703-704. 
[3] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae By-zantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Tur-cicis, L. IX,  Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 459.
[4] Strabon, VII, 3.
[5] Rowland Jones, The Origin of Language and Na-tions, Preface, p. 26, London: Printed by J. Hughs, 1764.
[6] The Southern Rewieu, Vol. 5, February & May 1830, Charleston, Printed and published by A. E. Miller, 1830, p. 367.
[7] David N. Livingstone,  Adam's Ancestors: Race, Religion, and the Politics of Human Origins, Bal-timore, The Johns Hopkins University Press, 2008, pg. 103.
[8] B. G. Niebuhr, Corpus Scriptorum Historiae By-zantinae: Laonicus Chalcocondylas, De rebus Tur-cicis, L. X; Bonnae, Impensis Ed. Weberi, 1843, p. 530.
[9] The Edinburgh Magazine and Literary Misce-llany, Vol. 15, August 1824, Edinburgh, Printed for Archibald Constable and Company, 1824, p. 135.
[10] B. G. Niebuhr, Ib. Laonicus Chalcocondylas, p. 530.

[11] William Smith, A dictionary of Greek and Ro-man Geography, Vol. II; London: John Murray, 1873, p. 914.

[12] George Gemistos Plethon, Chapter XVI; The Clarendon Press, Oxford, 2000, p. 310.