MALO KAMEN, MALO RIMSKA CIGLA

Gamzigrad (Felix Romuliana, 3. vijek): malo kamen, malo cigla (klikni na sliku radi veće rezolucije).

Gračanica (14. vijek). Kažu da je građena u srpsko - vizantijskom stilu, a ja bih to nazvao rimsko-srbski stil, jer je to upravo to što vidimo u zidovima  Feliks Romuliane. Plavim strelicama obilježeno je kamenje nekog rimskog objekta, pa me živo interesuje da li su i ove cigle uzidane u crkvu pravljene u 14. vijeku, ili su i one ukradene sa nekog obližnjeg preostalog rimskog objekta. Ne interesuje me zbog cigle, nego zbog istorijskog dokaza o lokalnom generacijskom prenošenju znanja pravljenja cigle od vremena Rimljana do srednjeg vijeka.

O KRAJU VREMENA OVOG SVIJETA

Vreme od 12.069,88167 završava od 2000-2070. godine hrišćanske ere (F-G, crvena boja).

“I da Gospod ne skrati dane niko ne bi ostao; ali izabranih radi, koje izabra, skratio je dane.” (Mar. 13,20)

            Sl.142. Mapa vremena od početka do kraja svijeta.

          A = početak stvaranja svijeta.

         AB = 540 godina petog dana stvaranja (6. vijek od početka stvaranja) svijeta kad je Bog Il (Bog Otac) stvorio čovjeka i ženu. Ljetni solsticij u ovo vrijeme bio je 1. septembra (crkvena Nova godina) računajući po julijanskom kalendaru.

          AC = 5718 godina od početka stvaranja svijeta kad su vanzemaljci stvorili Adama i Evu;

          BD = Ilindan (20. jul ili 2. avgust gregorijanskog kalendara): od vremena kad je Bog Il stvorio ljude 540 godina od početka stvaranja svijeta (6. vijek kao 6. dan stvaranja), kad je ljetni solsticij i prvi dan ljeta bio je 1. septembra julijanskog kalendara (crkvena Nova godina), od tog dana do Ilindana je 42 dana i ljetni solsticij na Ilindan bio je 5730 godina od vremena Božijeg stvaranja čovjeka i žene. Vrijeme  od 5730 godina je period poluraspada ugljenika-14 (C-14).

        DF = Od tog ljetnog solsticija na Ilindan do ljetnog solsticija i prvog dana ljeta 2000. godine hrišćanske ere, proteklo je novih 5730 godina i za ovo vrijeme ljetni solsticij se od Ilindana pomjerio za novih 42 dana: na 8. jun julijanskog, tj. na 21. jun gregorijanskog kalendara. Tako se Ilindan našao tačno na polovini vremena između vremena stvaranja ljudi  540. godine od početka stvaranja svijeta i 2000. godine hrišćanske ere kad je navršeno tačno12.000 godina od početka stvaranja svijeta.

          AE = 10.000 godina od početka stvaranja svijeta i početka hrišćanske ere. To je 9460 godina od Božijeg stvaranja ljudi (BE) i 4282 godine od vremena kad su vanzemaljci stvorili Adama i Evu (CE).

           AF = 12.000 godina

           FG = 2000-2070. godine (preobražaj svijeta i kraj vremena)

Detaljnije na: https://www.scribd.com/doc/202357632/Knjiga-Piramidina-Piramidino-otkrivenje

KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE PRIJE HRIŠĆANSTVA

Zemljina orbita i najmanja (perihelion) i najveca (aphelion) udaljenost Sunca od Zemlje.

     Znajući da je hrišćanska crkva sve svoje paznike podesila prema srbskom prehrišćanskom kalendaru i na mjesto prehrišćanskih praznika ubacila svoje praznike, lako je rekonstruisati prehrišćanske praznike i njihovo značenje u srbskoj prehrišćanskoj vjeri.

      Prehrišćanski Srbi bili su poklonici Sunca i Boga Sunca. Krst im je bio sveti Božji znak posvećen Suncu i Bogu Sunca i kao takav znak krst je imao svoj praznični dan u prehrišćanskom kalendaru pod imeno Krstovdan. 

      Primanjem hrišćanstva i nestankom sveštenstva srbske prehrišćanske vjere, narod je prestao pratiti mnoga vremenska zbivanja u prirodi vezana za prehrišćanski kalendar. Tako su i kalendarski praznici uglavnom ostali u hrišćanskim kalendarima "zaledjeni" na datumima gdje su bili početkom hrišćanske ere. Tako je bilo i sa Krstovdanom i Bogojavljenjem koji su ostali na datumima 5. i 6. januara julijanskog kalendara. Treba napomenuti i to da je primanjem hrišćanstva u krestjanskom srbskom dvovjernom hrišćanstvu  Krstovdan posvećen krštenju Isusa Hrista, a Bogojavljenje je posvećeno početku Hristovo trogodišnjeg propovijedanja jevandjelja. Zvanična SPC, kao svetosavska grkoortodoksna crkva, ne priznaje ovaj srbski Krstovdan za dan Hristovog krštenja, niti ga liturgijski obilježava, već za taj dan priznaju  dan Bogojavljenja (grciziranje Srba ne prestaje od Nemanje i Svetog Save).

      Po astronomskom zbivanju sideralnog julijanskog kalendara znamo da je početkom hrišćanske ere zimski solsticij i prvi dan zime padao na 25. decembar. To je kod prehrišćanskih Srba bio dan posvećen rodjenju Malog Boga Božića Svarožića, a hrišćanstvom je taj dan odredjen kao dan rodjenja Isusa Hrista. 

       I sad gledajmo: od zimskog solsticija tog 25. decembra do Krstovdana na 5. januar je 12 dana razmaka, a Bogojavljenje pada na 13. dan od 25. decembra. Da vidimo sta nam današnje astronomske prilike pokazuju mjereći dane od datuma današnjeg zimskog solsticija i prvog dana zime?

      U naše vrijeme zimski solsticij i prvi dan zime pada na 22. decembar gregorijanskog kalendara. Kad od tog dana odbrojimo 12 dana, dodjemo do 3. januara gregorijanskog kalendara, a 13. dan od tog 22. decembra je 4. januar. Da li ovi datumi imaju ikakve veze sa nekim astronomskim zbivanjem vezanim za Sunce i Zemlju? Da, ima i evo sta: na dane 3-4 januara Sunce je udaljeno od Zemlje oko 147 000 000 km i to su dani kad je Sunce u toku cijele godine najbliže Zemlji (astronomi to nazivaju "perihelion"). 

       Da smo ostali u svojoj prehrišćanskoj vjeri ili da hrišćanskom vjerom pratimo nebeska zbivanja po godišnjim dobima, Božić bi nam bio na zimski solsticij 22. decembra, Krstovdan 3. januara, a Bogojavljenje 4. januara gregorijanskog, odnosno 9, 21. i 22. decembra julijanskog kalendara i to bi bio pravi sklad vjere i Božijih zakona u vremenu godine.

.............................................

   I Velika piramida svojim mjerama i proporcijama upućuje na godišnja vrijemena kad je Sunce najbliže i najdalje od Zemlje. Piramida je visoka 147,6505019 metara i to je srazmjera Sunčeve najmanje udaljenosti od Zemlje. 

Polovina Kraljeve odaje široka je 103,0329095 inči, a Piramida pokazuje da je Hrist izveo pravednike iz pakla 103,0329095 dana od početka godine. Ako uzmemo da je najmanja udaljenost Sunca od Zemlje 147.650.501,9 km (perihelion), pa to pomnožimo sa sto puta umanjenom vrijednošću  broja 103,0329095, evo šta dobijemo: 152.128.608 km i to je najveća udaljenost Sunca od Zemlje (aphelion).

KRSTOVDAN I KALENDAR CRKVE

   Nakon božićnjeg pozdrava "Mir Božji, Hristos se rodi" i otpozdrava "Vaistinu se rodi", na dan Krstovdana srbski narod se pozdravlja sa "Hristos se krsti", a otpozdrav je "Vaistinu se krsti". Taj dan u srbskom krestjanskom narodu je uspomena na dan kad je sv. Jovan Krstitelj kristio Hrista u rijeci Jordanu. Sutradan na dan Bogojavljenja pozdrav je "Hristos se javi", a otpozdrav "Vaistinu se javi" i tako se pozdravljaju i tako čaše nazdravljaju sve dok ne prođe praznik "Sv. Jovana Krstitelja".
    Sudeći po najstarijim postojećim crkvenim kalendarima na dan 5. januara julijanskog kalendara progrčka svetosavska SPC nije obilježavala praznik KRSTOVDAN sve do početka druge polovine 19. vijeka (ili možda prve polovine 20. vijeka), a i danas nije crveno slovo i na ovaj dan nema Liturgije. Srbska grkoortodoksna (svetosavska) crkva uopšte ne slavi ovaj Krstovdan kao dan Hristovog krštenja u Jordanu, nego to obilježava na Bogojavljenje, dan nakon Krstovdana. U današnje crkvene kalendare unijeli su Krstovdan samo radi naroda, jer vecina naroda tog dana posti. Ovo je još jedan dokaz da svetosavska SPC nije iste vjere kao narodna vjera srbskog dvovjernog krestjanstva.

Crkveni kalendar za 1783. godinu: tu nema Krstovdana, a označeni su Sveti Teopempt i Teona koji se nalaze i u današnjim crkvenim kalendarima (Z. Orfelin, Večni kalendar, Beč, 1783, str. 17.)

Link ka knjizi:  http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-II-0889

Crkveni kalendar za 1826. godinu: nema Krstovdana, a upisani su Sveti Teopempt i Teona (Vuk. S. Karadžic, Zabavnik Danica za 1826. godinu)

Link ka knjizi: http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-I-0088a

Crkveni kalendar za 1826. godinu: nema Krstovdana, a označeni su Sveti Teopempt i Teona (Vuk. S. Karadžić, Zabavnik Danica za 1828. godinu)

Link ka knjizi: http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-I-0088c

Crkveni kalendar za 1826. godinu: nema Krstovdana, a označeni su Sveti Teopempt i Teona (Vuk. S. Karadžić, Zabavnik Danica za 1829. godinu)

Link ka knjizi: http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-I-0088d

Crkveni kalendar za 1826. godinu: nema Krstovdana, a označeni su Sveti Teopempt i Teona (Vuk. S. Karadžić, Zabavnik Danica za 1834. godinu)

Link ka knjizi: http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-I-0088e

Ovako se ekumenski jeretici sprdaju sa krstom:

Da li je sličnost slučajna ili namjerna?

ZA USPOMENU I DUGO SJEĆANJE

Duško Zeja Jovanović, likovni umjetnik i vlasnik Hrama umjetnosti "Pigoza" u Velikom Gradištu, u društvu sa Vesnom Pešić, urednikom Izdavačke kuće "Pešić i sinovi", na  štandu Sajma knjiga u Beogradu, 2014. godine.  Strelicama su označeni plakat i knjiga "Stećci, laž i bogumili".                       

CRKVENA PRAVILA O HRIŠĆANSKIM POSTOVIMA

69. Апocтoлcкo Правило:

    "Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи." (Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)

ВEЛИКИ ПОСT:

    После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице.

У Апостолским установама о Великом посту се каже:

    „Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења”.

У овим одредбама Bелики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице.

Св. Епифаније Кипарски пише:

    „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију.”

АПОСТОЛСКИ (ПETPOBCKИ?) ПОСТ

   „После Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите”. (Апостолскe установe)

БОГОРОДИЧНИ ПОСT:

  На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.

NAPOMENA: U Hilandarskom tipiku Sv. Save ne postoji Bogorodicni, vec samo Apostolski post (sedam dana nakon Pedesetnice).

ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ:

   У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.

   Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.

   Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже:

  „Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра."

UKRATKO: 

    a) dužina Božićnog posta crkvenim pravilima nije odredjena. Postilo se koliko je ko mogao i htio, a najcešće se postilo sedam dana pred Božić. Ali voljom samo čovjeka u Carigradu, eto stiglo i do Srba da se posti četrdeset dana.

    b) Veliki (Časni) post propisan je da se posti 50 dana ispred dana Vaskrsa.

    c) Apostolski post propisano da se posti sedan dana iza prve sedmice po Duhovima (Trojčindanu). Ovaj post je u 12. vijeku od Grka preimenovan na Petrovski post i posti se od druge sedmice po Duhovima pa do Petrova dana (opet samovolja pojedinaca, a ne saborna odluka).

   d) Gospojinski post nije ni postojao i zato ga Sveti Sava ne pominje u Hilandarskom tipiku. I ovaj post je samovoljna grčka izmišljotina, a ne saborna odluka.

   I ko kaže da u pravoslavlju ništa nije mijenjano i dodavano? 

U LAŽI SU KRATKE NOGE, A DUGA BRADA

Freska iz Manastira Gračanica (14. vijek): andjeo trozupcem gura jeretike u pakao (a govore nam da je trozubac djavolji!?). Jedan od "jeretika" ima bijelu kapuljaču kakvu vidimo na freskama  Manastira Sv. Nauma Ohridskog u Ohridu (vidi slike ispod). Zašto nema novije fotografije ove freske na kojoj bi se jasno vidjeli detalji? Nema, jer vladike ne daju "blagoslov", tj. ne daju dozvolu da se snima, ne daju istini da izadje na vidjelo (ovu fotografija je skinuta sa bloga nekog stranca).

Bijele kape (kapuljace) na freskama u manastiru Sv. Nauma Ohridskog u Ohridu. 

   I ove bijele kape svjedoče da su u vrijeme Grka Cirila i Metodija, dakle u 9. vijeku, pa sve do vremena Stefana Nemanje i Svetog Save ovi arhijereji sa bijelim kapuljastim kapama zvanično nisu smatrani jereticima, ali pošto nisu prihvatali sva učnja i sve kanone romejske (vizantijske, grčke) ortodoksne crkve, zato su im i poslali Cirila i Metodija da ih preobrate u grčko ortodoksje. I pošto je među Srbima posao Cirila i Metodija i njihovih učenika propao, to silom provode Nemanja, Sveti Sava i svi potonji Nemanjići. Ali, i pored nemanjićke sile, opet su u srbskom hrišćanstvu sve do danas ostali sačuvani elementi i običaji srbske prehrišćanske vjere, ali proces grcizacije Srba traje i danas kroz progrčko sveštenstvo SPC.

Bijele poklade u Lozoviku, Srbija.

  Kaнoни Tpулcкoг (5/6 Bасељенскoг) caбopa којe двoвjepни Cpби кpecтjaни (кpcтjaни")  никaд ниcу пoштoвaли, jep cy y cвoм xpишћaнcтвy зaдpжaли и пpexpишћaнcкy вjepy и пpexpишћaнcкe oбичaje:

“Правило 65

   Заповиједамо, да од сада има престати ложење ватра, које неки чине кад су младине пред својим творницама или кућама, пак по неком старом обичају то безумно прескачу. А који тако што учини, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свијетовњак, нека се одлучи; јер је у четвртој књизи царстава написано: и начини Манасија олтар свој војсци небеској у два тријема дома Господња и дјецу своју провођаше кроз ватру и врачаше и гаташе, и уреди оне, што врачају у утровицама и умножи гатаре и узбуди, да се чини све што је зло пред Господом, да изазове гњев Његов. (2.Цар.21,5- 6)”

“Правило 51

   "Одлучно забрањује овај свети и васељенски сабор, да бивају такозвани лакрдијаши и њихова приказивања, за тијем приказивања ловачка и плесања на позорницама. А који повриједи ово правило, и ода се чему од овога што је забрањено, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свјетовњак, нека се одлучи.”

"“Правило 62

   Такозване календе, бота, брумалије и зборишта, што се бивајупрви дан мјесеца марта, наређујемо, да све то са свијем престане код вјерних. Исто тако осуђујемо и јавне женске плесове, као непристојне, и који могу наносити много штете и погибели, а једнако и плесове и обреде, које било да људи или жене изводе по неком старом обичају, несвојственоме хришћанскоме животу, у част лажно названих код ненезнабожаца богова, - наређујући, да не смије никакав човијек надијевати женску хаљину, нити жена такову хаљину, која је прилична људима; тако исто не смију надјевати ни кринке, било комичке, било сатиричке, било трагичке; за тијем не смије се призивати име мрскога Диониса (Бахуса), кад се гази грожђе у бадњама, нити замећати смијех, кад се вино у бачве лијева, нити заводити по незнању или по сујети оно, што из демонске обмане потиче. Према томе, који се у напријед усуде, знајући ово, учинити шта од онога, што је горе споменуто, заповиједамо, да такови буду свргнути, ако су клирици, ако ли су свијетовњаци, да се одлуче.”

    Kaд ce y Cpбимa yгacи cpбcко двoвjepнo кpecтjaнcтвo (jep нac кao нapoд oдpжaвa нeпoкopни  пpexpишћaнcки дyx) тaдa ћe и Cpбa нecтaти. To вpиjeмe, нaжaлocт, вpлo je близу и вeћ je тy.

................................

Bijele poklade u Lozoviku:

http://olbrih.blogspot.ca/2011/03/bele-poklade-u-selu-lozoviku.html

ONI KAŽU DA JE 12 = 13

Kazu da je ovdje I. Hrist simbolično predstavljen kao Sunce, a dvanaest zraka je dvanaest apostola. Ali, nije bilo dvanaest, vec trinaest apostola.

   Prvih dvanaest učenika  Hristovih (apostola) zapisani su u Mateju 10,2-4: 

  “Ovo su imena dvanaest apostola:

   “I dozvavši svojih dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake nemoći.

    A dvanaest apostola imena su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrija brat njegov; Jakov Zevedejev, i Jovan brat njegov; Filip i Vartolomije; Toma, i Matej carinik; Jakov Alfejev, i Levije prozvani Tadija;  Simon Kananit, i Juda Iskariotski, koji ga i predade.

    Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite. Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.” (Mat. 10,2-4)

Dvanaest apostola učesnika Pedesetnica.

    Dakle ovako:

 1.      Petar

 2.      Andrija

 3.      Jakov Zebedejev

 4.      Jovan Zebedejev

 5.      Filip

 6.      Vartolomej

 7.      Toma

 8.      Matej carinik

 9.       Jakov Alfejev

10.   Levije prozvani Tadija

11.   Simon Kananit

12.   Juda Iskariotski (obješenog Judu zamijenili su novoizabranim Matijom (vidi Djela 1,20-26).

13. Savle prozvani Pavle

Apostol Pavle je glavni osnivač i teolog crkve.

    Dvanaestog Judu Iskariotskog, koji je izdao Isusa, zamijenili su novoizabranim apostolom Matijom (vidi Djela 1,20-26). Međutim, postoji još jedan apostol: trinaesti Savle, prozvani Pavle, koji je postao glavni apostol, takoreći prvi apostol teolog i osnivač crkve. I pored Pavla kao trinaestog apostola, upitate li crkvenjake koliko je bilo apostola, odgovoriće vam da ih je bilo dvanaest. I ko god kaže da su crkvenjaci pri zdravoj pameti, evo još jedan dokaz da griješi, jer trinaest nikako ne može biti jednako dvanaest!

Stecci, laz i bogumili

KONAČNO JEDNA RADOSNA VIJEST KOJU MI JE PRIREDIO IZDAVAČ "PEŠIĆ I SINOVI":

    "Pozdrav... evo nas na kafi, odmaramo posle Sajma knjiga, pa da pošaljem izveštaj :)))
Knjiga je u prvom redu na odličnom i vidnom mestu. Ima plakat sa knjigom na bočnom zidu, isto odlično mesto (malo su me iznenadili).

    Iznajmljivanje štandova je, kako sam čuo, bilo izuzerno skupo...pa mi je bilo čudno što sam ih uopšte i video...

Cena knjige je 800 din...imali su dve kutije sa knjigama čija je cena bila 100 dinara."

 

 

 

 

 

Sajam knjiga, Beograd, oktobar 2014. god. (slike uvecaj klikom).

 

PRIJATELJI, HVALA!