Monday, July 10, 2017

PRIČA O DESPOTU STEFANU VISOKOM


 (Pred smrt, monahinja, udovica vlastelina iz pratnje despota Stefana Visokog, ispoveda se...):
 
         "...Čudi te, oče, da sam device? Istina je, iako sam celo jedno plodno leto i rodnu jesen bila venčana.
 
         Da. Volela sam svog muža, a i on mene. Neobično je i teško objasniti, ali on je mene voleo bez strasti. Voleo me je kao dragoceni metal što se voli, ili svetogorska ikona, ili majka, pogledom, molitvom, mišlju. Nikada telom. Nikada dodirom....
 
          ...Jedne noći sam sam pak čula priču o ljubavi koju je osećao prema despotu. Nikada lepšu priču nisam čula. Ipak, nisam se ni nasmešila čak. Suze su, naprotiv, tekle dok je tekla priča. Bile su to suze u kojima je svetlucala sreća što saznajem da ljubav postoji i koje je istovremeno zagorčavala zavist što ja nisam voljena istom snagom, i što ja nikoga ne volim ni sa četvrt mere te ljubavi.
Tako sam razumela zašto se despot odrekao svog ljubimca. Takva ljubav je opasnija od gube i od turskih konjanika zajedno. Od takve ljubavi se raspada duša poput gubavčevog tela, a srce se skvrči od straha pred gubitkom sreće gore nego sebri pred četom Turaka, uplašeni za svoju slobodu.
 
Despot je bio mudar čovek, ali ne dovoljno da shvati da mu je kasno da se iz ove igre dva srca izvuče onakav kakav je u nju ušao. Verovatno je spasao svoju dušu odričući se onoga kojega je najviše voleo i vraćajući se Bogu, ali sreću nije susreo više nikada, ni u Srbiji, ni u Budimu, niti je igde drugde kuda ga je lutalačka strast gonila.
 
Jednog dana sam od muža saznala da je to bio dan kad je despot odbio da ga primi u ložnicu i kada mu je naredio da se oženi mnome.
 
Kasnije, kada je despot postao prvi vitez ugarskog reda Zmaja, a moj muž trunuo u srpskoj glini, znala sam da nije pripadnost tom redu jedini razlog zbog kojeg despot tako usrdno poštuje pravila reda da petkom nosu crninu, ne jede meso i deli milostinju udovicama….
 
…Iako sam od zbog despota izgubila onoga koga sam volela, molila sam se za pokoj mu duši, jer je mom jedincu mužu-sinu poklonio poslednju vladarsku milost da ne živi svoju smrt kroz godine, već da u prasku srca usmrti svoju patnju Slovom Ljubve."
 
(S. V., Zapis Danilovog učenika i druge priče, Ispovest udovice despotovog miljenika (odlomak), Fondacija “Temelj Srpstva” - Princeza Jelisaveta Karađorđević, Čačak, 2002. str. 61-63).

No comments: